Early Ukrainian-Belarusian-Polish Traditional Melo-Massif: Interethnic Wedding Macro-Areas

Abstract

Through rhythm-typological analysis and cartography the author has detected a similarity in the typological structure of early traditional musical forms belonging to agricultural and wedding genres on the territory which unites Ukraine, Belarus (within its ethnic area at the beginning of the 20th century), Eastern Poland (the Vistula river basin), and Lithuania (Dzūkija and Aukštaitija). This concerns several dozen song types, composed of items from a common grammatical base, forming the Ukrainian-Belarusian-Polish early-traditional melo-massif ‒ UBPEM. These types share interethnic (2-4-lingual) areals, which do not correlate with linguistic ones.

За век и по научних истраживања традиционалне музике Словена утврђена је заједничка типолошка грађа раних музичких форми на огромној територији која обухвата Украјину, Белорусију (у њиховим етничким, а не савременим административним областима), источну Пољску (у пределима слива реке Висле), као и део Литваније (области Дзукија и Аукштаитија) и регионе у суседству Украјине (на Курско-Вороњешком потезу) с јужноруском традицијом. Тај географски континуум означавамо као украјинско-белоруско-пољски меломасив старе традиције – УБПМСТ (укр. УБПРМ). Кључне карактеристике музичких традиција тог интеретничког културног масива јесу: 1) водећа улога групе календарских песама (везаних за сезону пољских радова и за празнике годишњег земљорадничког циклуса) и песама везаних за свадбене обичаје; и 2) у типолошком смислу – превладавање силабично-ритмичке организације, која је одређена мером протока времена (улога акцената у стиховима и мелодијама је незнатна). Типологија мелодија ослања се на устаљени фонд граматичких јединица (ритмичко-силабичних формула), заједнички за читав ареал. Композиције настају комбиновањем тих јединица у одређене устаљене секвенце (условно речено, у типове песама). Овај циклус мелодија одржао се у живој извођачкој пракси до краја XX века, а делимично и до данас. Последњих година, масив УБПМСТ је етномузиколошки активно истраживан методом макрокартографисања – утврђене су типске структуре песама распрострањених на великим интеретничким (двојезичним-четворојезичним) географским областима. Картографисано је неколико десетина свадбених и календарских мелодијских облика (в. приложене карте). Контуре ареала кључних типова заједничких за суседне етносе показују њихову знатну аутономност у односу на области распростирања језика; одређени тип песама обједињује територије са различитим народима. Такође, према разликама у ритмичкој организацији напева, у оквиру УБПМСТ утврђена је супротстављеност неколико великих просторних зона. Међу њима се, као кључни, могу набројати следећи парови територијалних супротности: а. централноисточни субареал у којем доминирају дводелни ритмови и са њима везан алгоритам дељења, и „јамбички лук“ западно-северног усмерења, у којем преовладавају троделни ритмови, где се практикује и специфични манир додавања слогова уз повећавање дужине трајања мелодијских конструкција; б. северна зона слободног смењивања јамбова и из њих изведених фигура у свадбеним напевима (Белорусија, Пољесје, Подлашје) и јужна украјинско-пољска зона стабилних дериватних форми. Питање макар приближне хронологије настанка меломасива старе традиције о којем је реч остаје отворено. Његове територијалне контуре се ослањају на веома старе археолошке „доказе”: на украјинско-белоруске антрополошке карте и на ареал балтичких хидронима. Такође остаје отворено велико питање граница УБПМСТ – утврђених линија њиховог простирања и разјашњавања њихове природе (да ли су јасне или су дифузне, с прелазним зонама).