DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
  • View Item
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Early Ukrainian-Belarusian-Polish Traditional Melo-Massif: Interethnic Wedding Macro-Areas

Украјинско-белоруско-пољски мело-масив старе традиције: мултиетнички свадбени макроареали

Thumbnail
2015
bitstream_12184.pdf (1.831Mb)
Authors
Klymenko, Iryna
Contributors
Jovanović, Jelena
Article (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Through rhythm-typological analysis and cartography the author has detected a similarity in the typological structure of early traditional musical forms belonging to agricultural and wedding genres on the territory which unites Ukraine, Belarus (within its ethnic area at the beginning of the 20th century), Eastern Poland (the Vistula river basin), and Lithuania (Dzūkija and Aukštaitija). This concerns several dozen song types, composed of items from a common grammatical base, forming the Ukrainian-Belarusian-Polish early-traditional melo-massif ‒ UBPEM. These types share interethnic (2-4-lingual) areals, which do not correlate with linguistic ones.
За век и по научних истраживања традиционалне музике Словена утврђена је заједничка типолошка грађа раних музичких форми на огромној територији која обухвата Украјину, Белорусију (у њиховим етничким, а не савременим административним областима), источну Пољску (у пределима слива реке Висле), као и део Литваније (области Дзукија и Аукштаитија) и регионе у суседству Украјине (на Курско-Вороњешком потезу) с јужноруском традицијом. Тај географски континуум означавамо као украјинско-белоруско-пољски меломасив старе традиције – УБПМСТ (укр. УБПРМ). Кључне карактеристике музичких традиција тог интеретничког културног масива јесу: 1) водећа улога групе календарских песама (везаних за сезону пољских радова и за празнике годишњег земљорадничког циклуса) и песама везаних за свадбене обичаје; и 2) у типолошком смислу – превладавање силабично-ритмичке организације, која је одређена мером протока времена (улога акцената у стиховима и мелодијама је незнатна). Типологија мелодија ослања се... на устаљени фонд граматичких јединица (ритмичко-силабичних формула), заједнички за читав ареал. Композиције настају комбиновањем тих јединица у одређене устаљене секвенце (условно речено, у типове песама). Овај циклус мелодија одржао се у живој извођачкој пракси до краја XX века, а делимично и до данас. Последњих година, масив УБПМСТ је етномузиколошки активно истраживан методом макрокартографисања – утврђене су типске структуре песама распрострањених на великим интеретничким (двојезичним-четворојезичним) географским областима. Картографисано је неколико десетина свадбених и календарских мелодијских облика (в. приложене карте). Контуре ареала кључних типова заједничких за суседне етносе показују њихову знатну аутономност у односу на области распростирања језика; одређени тип песама обједињује територије са различитим народима. Такође, према разликама у ритмичкој организацији напева, у оквиру УБПМСТ утврђена је супротстављеност неколико великих просторних зона. Међу њима се, као кључни, могу набројати следећи парови територијалних супротности: а. централноисточни субареал у којем доминирају дводелни ритмови и са њима везан алгоритам дељења, и „јамбички лук“ западно-северног усмерења, у којем преовладавају троделни ритмови, где се практикује и специфични манир додавања слогова уз повећавање дужине трајања мелодијских конструкција; б. северна зона слободног смењивања јамбова и из њих изведених фигура у свадбеним напевима (Белорусија, Пољесје, Подлашје) и јужна украјинско-пољска зона стабилних дериватних форми. Питање макар приближне хронологије настанка меломасива старе традиције о којем је реч остаје отворено. Његове територијалне контуре се ослањају на веома старе археолошке „доказе”: на украјинско-белоруске антрополошке карте и на ареал балтичких хидронима. Такође остаје отворено велико питање граница УБПМСТ – утврђених линија њиховог простирања и разјашњавања њихове природе (да ли су јасне или су дифузне, с прелазним зонама).

Keywords:
Ukrainian-Belarusian-Polish early-traditional melo-massif / method of the rhythm-typological analysis / ritual tunes of the Slavs / method of cartography / melogeography
Source:
Музикологија / Musicology, 2015, II, 19, 23-48
Publisher:
  • Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts

DOI: 10.2298/MUZ1519023K

ISSN: 1450-9814 (print)

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3814
Collections
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
Institution
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
TY  - JOUR
AU  - Klymenko, Iryna
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3814
AB  - Through rhythm-typological analysis and cartography the author has detected a
similarity in the typological structure of early traditional musical forms belonging to
agricultural and wedding genres on the territory which unites Ukraine, Belarus (within
its ethnic area at the beginning of the 20th century), Eastern Poland (the Vistula river
basin), and Lithuania (Dzūkija and Aukštaitija). This concerns several dozen song
types, composed of items from a common grammatical base, forming the Ukrainian-Belarusian-Polish early-traditional melo-massif ‒ UBPEM. These types share interethnic
(2-4-lingual) areals, which do not correlate with linguistic ones.
AB  - За век и по научних истраживања традиционалне музике Словена утврђена
је заједничка типолошка грађа раних музичких форми на огромној територији
која обухвата Украјину, Белорусију (у њиховим етничким, а не савременим
административним областима), источну Пољску (у пределима слива реке
Висле), као и део Литваније (области Дзукија и Аукштаитија) и регионе у суседству
Украјине (на Курско-Вороњешком потезу) с јужноруском традицијом.
Тај географски континуум означавамо као украјинско-белоруско-пољски меломасив
старе традиције – УБПМСТ (укр. УБПРМ). Кључне карактеристике
музичких традиција тог интеретничког културног масива јесу: 1) водећа улога
групе календарских песама (везаних за сезону пољских радова и за празнике
годишњег земљорадничког циклуса) и песама везаних за свадбене обичаје; и 2)
у типолошком смислу – превладавање силабично-ритмичке организације, која
је одређена мером протока времена (улога акцената у стиховима и мелодијама
је незнатна). Типологија мелодија ослања се на устаљени фонд граматичких
јединица (ритмичко-силабичних формула), заједнички за читав ареал. Композиције
настају комбиновањем тих јединица у одређене устаљене секвенце
(условно речено, у типове песама). Овај циклус мелодија одржао се у живој
извођачкој пракси до краја XX века, а делимично и до данас.
Последњих година, масив УБПМСТ је етномузиколошки активно истраживан
методом макрокартографисања – утврђене су типске структуре песама распрострањених на великим интеретничким (двојезичним-четворојезичним)
географским областима. Картографисано је неколико десетина свадбених и календарских
мелодијских облика (в. приложене карте).
Контуре ареала кључних типова заједничких за суседне етносе показују
њихову знатну аутономност у односу на области распростирања језика; одређени
тип песама обједињује територије са различитим народима. Такође, према
разликама у ритмичкој организацији напева, у оквиру УБПМСТ утврђена
је супротстављеност неколико великих просторних зона. Међу њима се, као
кључни, могу набројати следећи парови територијалних супротности:
а. централноисточни субареал у којем доминирају дводелни ритмови и
са њима везан алгоритам дељења, и „јамбички лук“ западно-северног усмерења,
у којем преовладавају троделни ритмови, где се практикује и специфични
манир додавања слогова уз повећавање дужине трајања мелодијских
конструкција;
б. северна зона слободног смењивања јамбова и из њих изведених
фигура у свадбеним напевима (Белорусија, Пољесје, Подлашје) и јужна украјинско-пољска
зона стабилних дериватних форми.
Питање макар приближне хронологије настанка меломасива старе традиције
о којем је реч остаје отворено. Његове територијалне контуре се ослањају
на веома старе археолошке „доказе”: на украјинско-белоруске антрополошке
карте и на ареал балтичких хидронима. Такође остаје отворено велико питање
граница УБПМСТ – утврђених линија њиховог простирања и разјашњавања
њихове природе (да ли су јасне или су дифузне, с прелазним зонама).
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Early Ukrainian-Belarusian-Polish Traditional Melo-Massif: Interethnic Wedding Macro-Areas
T1  - Украјинско-белоруско-пољски мело-масив старе традиције: мултиетнички свадбени макроареали
SP  - 23
EP  - 48
VL  - II
IS  - 19
DO  - 10.2298/MUZ1519023K
ER  - 
@article{
author = "Klymenko, Iryna",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3814",
abstract = "Through rhythm-typological analysis and cartography the author has detected a
similarity in the typological structure of early traditional musical forms belonging to
agricultural and wedding genres on the territory which unites Ukraine, Belarus (within
its ethnic area at the beginning of the 20th century), Eastern Poland (the Vistula river
basin), and Lithuania (Dzūkija and Aukštaitija). This concerns several dozen song
types, composed of items from a common grammatical base, forming the Ukrainian-Belarusian-Polish early-traditional melo-massif ‒ UBPEM. These types share interethnic
(2-4-lingual) areals, which do not correlate with linguistic ones., За век и по научних истраживања традиционалне музике Словена утврђена
је заједничка типолошка грађа раних музичких форми на огромној територији
која обухвата Украјину, Белорусију (у њиховим етничким, а не савременим
административним областима), источну Пољску (у пределима слива реке
Висле), као и део Литваније (области Дзукија и Аукштаитија) и регионе у суседству
Украјине (на Курско-Вороњешком потезу) с јужноруском традицијом.
Тај географски континуум означавамо као украјинско-белоруско-пољски меломасив
старе традиције – УБПМСТ (укр. УБПРМ). Кључне карактеристике
музичких традиција тог интеретничког културног масива јесу: 1) водећа улога
групе календарских песама (везаних за сезону пољских радова и за празнике
годишњег земљорадничког циклуса) и песама везаних за свадбене обичаје; и 2)
у типолошком смислу – превладавање силабично-ритмичке организације, која
је одређена мером протока времена (улога акцената у стиховима и мелодијама
је незнатна). Типологија мелодија ослања се на устаљени фонд граматичких
јединица (ритмичко-силабичних формула), заједнички за читав ареал. Композиције
настају комбиновањем тих јединица у одређене устаљене секвенце
(условно речено, у типове песама). Овај циклус мелодија одржао се у живој
извођачкој пракси до краја XX века, а делимично и до данас.
Последњих година, масив УБПМСТ је етномузиколошки активно истраживан
методом макрокартографисања – утврђене су типске структуре песама распрострањених на великим интеретничким (двојезичним-четворојезичним)
географским областима. Картографисано је неколико десетина свадбених и календарских
мелодијских облика (в. приложене карте).
Контуре ареала кључних типова заједничких за суседне етносе показују
њихову знатну аутономност у односу на области распростирања језика; одређени
тип песама обједињује територије са различитим народима. Такође, према
разликама у ритмичкој организацији напева, у оквиру УБПМСТ утврђена
је супротстављеност неколико великих просторних зона. Међу њима се, као
кључни, могу набројати следећи парови територијалних супротности:
а. централноисточни субареал у којем доминирају дводелни ритмови и
са њима везан алгоритам дељења, и „јамбички лук“ западно-северног усмерења,
у којем преовладавају троделни ритмови, где се практикује и специфични
манир додавања слогова уз повећавање дужине трајања мелодијских
конструкција;
б. северна зона слободног смењивања јамбова и из њих изведених
фигура у свадбеним напевима (Белорусија, Пољесје, Подлашје) и јужна украјинско-пољска
зона стабилних дериватних форми.
Питање макар приближне хронологије настанка меломасива старе традиције
о којем је реч остаје отворено. Његове територијалне контуре се ослањају
на веома старе археолошке „доказе”: на украјинско-белоруске антрополошке
карте и на ареал балтичких хидронима. Такође остаје отворено велико питање
граница УБПМСТ – утврђених линија њиховог простирања и разјашњавања
њихове природе (да ли су јасне или су дифузне, с прелазним зонама).",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Early Ukrainian-Belarusian-Polish Traditional Melo-Massif: Interethnic Wedding Macro-Areas, Украјинско-белоруско-пољски мело-масив старе традиције: мултиетнички свадбени макроареали",
pages = "23-48",
volume = "II",
number = "19",
doi = "10.2298/MUZ1519023K"
}
Klymenko I. Early Ukrainian-Belarusian-Polish Traditional Melo-Massif: Interethnic Wedding Macro-Areas. Музикологија / Musicology. 2015;II(19):23-48
,& Klymenko, I. (2015). Early Ukrainian-Belarusian-Polish Traditional Melo-Massif: Interethnic Wedding Macro-Areas.
Музикологија / MusicologyBelgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., II(19), 23-48. 
https://doi.org/10.2298/MUZ1519023K
Klymenko Iryna, "Early Ukrainian-Belarusian-Polish Traditional Melo-Massif: Interethnic Wedding Macro-Areas" II, no. 19 (2015):23-48,
https://doi.org/10.2298/MUZ1519023K .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutionsAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB