Музикологија 16 (I /2014)

Abstract

Комуникацијска димензија музике, као уметности која се ствара, преноси и прима у протоку времена, остварује се кроз конкретан звук, на одређеном месту и у тренутку у којем се изводи и слуша. Садржај музике и средства њеног произношења само су два нивоа на којима се она прима, доживљава, тумачи, док значења која јој се придају зависе и од конкретне ситуације музичког извођења. Најзад, и само физичко дејство звука на слушаоце зависи од простора у којем се одвија музичка комуникација. Отуда је извођачки чин сам по себи изузетно инспиративан за разматрање из најразличитијих аспеката, како у домену музикологије тако и етномузикологије, а посебно у простору међусобног прожимања ових двеју дисциплина. Тематско опредељење за Аспекте извођаштва у музикологији и етномузикологији у наредна два броја Музикологије одраз је најживље заинтересованости стручњака за различите облике извођаштва у домену уметничке, црквене / религијске, традиционалне, world music и популарне музике у различитим временским периодима и на различитим географским поднебљима и културним оквирима. Музиколошки прилози у овим бројевима осветљавају широк спектар тема везаних за музичко извођаштво. Пре свега, ту су радови о уметничкој и црквеној музици: од семиотичких перспектива извођаштва, преко историјски информисаног извођења Хајднових соната, до српске салонске музике и црквеног појања у XX веку. Етномузиколошки прилози преиспитују појам извођаштва традиционалне / етничке музике, расправљају о критеријумима „аутентичности” у процесу њеног извођења у Грузији, а разматрају и питање извођења музичких скала, на примеру литванске хомофоне музике. Музиколози и етномузиколози су посветили неколико радова и граничним подручјима двеју дисциплина: проблематици идеолошких и политичких аспеката делатности Балтичке омладинске филхармоније, раду једног енглеског world music ансамбла пониклог у Србији, теми живих албума популарне музике, као и теми ремикса као вида извођења старог звука у савременој електронској популарној музици. Међу текстовима у рубрици Varia, два рада су посвећена тематици православне богослужбене музике: истраживањима црквеног појања у Србији у средњем веку и питањима везаним за вишегласну појачку праксу код Срба и Грка. Један рад је посвећен статусу музике и музичких инструмената у арапској култури по објави ислама, а етномузиколошки прилог има за тему начело смеха у белоруској вокалној традицији. Три рада осветљавају погледе на југословенство из два домена: српске међуратне музичке периодике и једног специфичног ауторског и извођачког доприноса развоју популарне музике у Југославији седамдесетих година XX века. Годишњицама великана наше музичке културе – навршен век од упокојења Даворина Јенка и Стевана Стојановића Мокрањца и вишеструки јубилеји сестара Љубице и Данице Јанковић – посвећене су засебне рубрике у оквиру часописа. Тематску целину посвећену Јенку и Мокрањцу отвара студија која, у неколико фрагмената, указује на деликатне везе животописа двојице савременика и припадника различитих генерација, током њиховог стваралачког рада. Три рада су посвећена Мокрањчевој делатности и обрађују руковети као носиоце етносимболизма у процесу музичког пројектовања нације, рецепцију руковети у Босни и Херцеговини у доба Аустроугарске и паралеле између руковети и мађарске хорске литературе у време Мокрањчевог стварања. Рубрику посвећену јубилејима сестара Јанковић испуњавају радови који на нов начин осветљавају делатност ових знаменитих истраживача српских традиционалних плесова. Прилози су посвећени њиховој афирмацији на међународном плану и сарадњи са тадашњим светским стручњацима из домена етнокореологије, њиховом доприносу утемељењу етнокореологије као академске дисциплине у Србији и, најзад, доприносу етномузиколошким истраживањима. Коначно, у овој рубрици су први пут јавно приказани резултати рада на заоставштини сестара Јанковић, сачуваној у Народној библиотеци Србије и у Музиколошком институту САНУ. У рубрици In Memoriam налази се прилог о Ликургу Ангелопулосу, утицајном и угледном грчком појцу, протопсалту и истраживачу источног хришћанског појања, који се упокојио ове године.

The communicative dimension of music as an art form created, transmitted, and received in the passage of time is achieved through a specific sound, in a particular place, at the moment in time when the performed piece is heard. In the end, only the physical effect of the sound on the listener occurs, achieved in dependence on the space and context in which musical communication takes place. Thus, the act of performance alone is extremely inspiring for observation from different aspects, in the fields of both musicology and ethnomusicology, and particularly where these two disciplines converge. Dedication to the Aspect of Performance in (Ethno)Musicology as a topic for the next two numbers of Muzikologija reflects the liveliest interest shown by scholars in various forms of performance in the domain of artistic, church/religious, traditional, world music, popular music from different periods, and in various geographical and cultural environments. The musical contributions in these numbers highlight a broad spectrum of themes connected with musical performance. Above all, the issue contains works on artistic and church music: from semiotic perspectives in relation to the issues of performance, through an informed performance of Haydn’s sonatas, to Serbian salon music and church singing in the nineteenth century. Ethnomusicology contributions examine the notion of performance regarding traditional/ethnic music, a discussion on the criteria of “authenticity” in the process of its performance in Georgia, as well as the question of performance of musical scales, for example in Lithuanian homophonic musical practice. Musicologists and ethnomusicologists have also devoted several works to the peripheral areas of two disciplines: the questions of ideological and political aspects of the work of the Baltic Youth Philharmonic, a work concerning a world music ensemble in England born with roots in Serbia, the theme of lively albums of popular music, as well as the theme of remixes of live performances of sounds of the past in contemporary electronic popular music. Among articles in the Varia section, a couple of works are devoted to the subject of Orthodox liturgical music: studies of church chant in Serbia in the Middle Ages and issues related to polyphonic chant practice among the Serbs and Greeks. One work is focused on the status of music and musical instruments in Arabic culture on the dissemination of Islam, and there is an ethnomusicology contribution on the theme of laughter in the vocal tradition of Belarus. Three papers highlight views of Yugoslavism from two domains: Serbian interwar musical periodicals, and one specific copyright and performer’s contribution to the development of popular music in Yugoslavia in the 1970’s. Anniversaries of the greats of our musical culture – one hundred years from the deaths of Davorin Jenko and Stevan Stojanović Mokranjac, and multiple jubilees of sisters Ljubica and Danica Janković – have their own separate section within a thematic unit dedicated to Jenko and Mokranjac, studies which, although fragmented, infer delicate connections between the biographies of these two contemporaries and members of different generations, in the context of their influence and work. Three papers are dedicated to Mokranjac’s work and treat his Rukoveti (Garlands) as bearers of ethno-symbolism in the process of musical national projection, the reception of the Garlands in Bosnia and Herzegovina during the Austro-Hungarian period, and parallels between the Garlands and Hungarian choral literature during the period of Mokranjac’s creativity. Works in the section dedicated to the jubilees of the Janković sisters complete works which, in a new way illuminate the activity of these famous researchers of Serbian traditional dances. Contributions are dedicated to their acceptance at international level and cooperation with world experts of the time in the field of ethnochoreography, their contribution to the foundation of ethnochoreology as an academic discipline in Serbia, and finally, the contribution of these sisters to ethnomusicological research. Finally, for the first time results of work on the legacy of the Sisters is publicly presented in this section, hitherto preserved in the National Library of Serbia and in the Institute of Musicology SASA. In the In Memoriam section there is contribution on Likourgos Angelopoulos and the influence of this distinguished Greek cantor, who passed away this year.