С.-х. гломазан ‘огроман; незграпан; кабаст’ – између ретких словенских пандана и вишеструких домаћих интерпретација

Abstract

У раду се разматра српски придев глома̵зан / глòмазан ‘огроман; незграпан; кабаст’ који засад нема задовољавајуће етимолошко решење. Након прегледа свих формално и семантички релевантних облика, као највероватније се предлаже извођење од именице глòмаза ‘нешто велико, незграпно, трапаво’, поствербала од гломáзати / гламáзати ‘тумарати, *клатити се’, гламзати ‘ходати дуго и с напором’, као проширења са интензификатором ‑з‑ од глàмати ‘климати, ландарати’, досад неетимологисаног. Износи се претпоставка да је дошло до преплитања и укрштања облика на гл‑ (са преовлађујућом семантиком трапавости − као одлике тешког ходања), и оних на гр‑ (са доминантном семантиком јачине и величине − што пак узрокује отежаност кретања).

This paper deаls with the S.-Cr. adjective glomazan / glòmazan ‘hulking, gross; unwieldy, cumbersome’ which is still lacking a satisfactory etymological interpretation. After a review of all formally and semantically relevant forms, proposed as most probable is its derivation from the noun glòmaza ‘something big, clumsy’, a postverbal from glomázati / glamázati ‘to wander, *oscillate’, glamzati ‘to walk long and with difficulty’ which originate from glàmati ‘to totter, wobble, flop, wiggle, sway loosely’ (itself without etymology) through ‑zintensifier. The original forms in gl‑ (among which semantics of clumsiness – typical of hard walking is dominant), are supposed to have intertwined with those in gr‑ (with prevailing meanings of extreme strength and size − that can also hamper walking).