TY  - CONF
AU  - Mihajlov, Teodora Sofija
AU  - Marković, Aleksandra M.
AU  - Stanković, Ranka
AU  - Krstev, Cvetana
PY  - 2024-05
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16603
AB  - This paper presents the work in progress on ELEXIS-SR corpus, the Serbian addition to the ELEXIS multilingual
annotated corpus (Martelli et al., 2023), comprising semantic annotations and word sense repositories. The ELEXIS
corpus has parallel annotations in ten European languages, serving as a cross-lingual benchmark for evaluating
low and medium-resourced European languages. The focus in this paper is on multiword expressions (MWEs) and
named entities (NEs), their recognition in the ELEXIS-SR sentence set, and comparison with annotations in other
languages. The first steps in building the Serbian sense inventory are discussed, and some results concerning
MWEs and NEs are analysed. Once completed, the ELEXIS-SR corpus will be the first sense annotated corpus
using the Serbian WordNet (SrpWN). Finally, ideas to represent MWE lexicon entries as Linguistic Linked-Open
Data (LLOD) and connect them with occurrences in the corpus are presented.
PB  - ELRA and ICCL
C3  - Proceedings of the Joint Workshop on Multiword Expressions and Universal Dependencies (MWE-UD) @ LREC-COLING 2024
T1  - Towards the semantic annotation of SR-ELEXIS corpus: Insights into Multiword Expressions and Named Entities
SP  - 106
EP  - 114
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16603
ER  - 

@conference{
author = "Mihajlov, Teodora Sofija and Marković, Aleksandra M. and Stanković, Ranka and Krstev, Cvetana",
year = "2024-05",
abstract = "This paper presents the work in progress on ELEXIS-SR corpus, the Serbian addition to the ELEXIS multilingual
annotated corpus (Martelli et al., 2023), comprising semantic annotations and word sense repositories. The ELEXIS
corpus has parallel annotations in ten European languages, serving as a cross-lingual benchmark for evaluating
low and medium-resourced European languages. The focus in this paper is on multiword expressions (MWEs) and
named entities (NEs), their recognition in the ELEXIS-SR sentence set, and comparison with annotations in other
languages. The first steps in building the Serbian sense inventory are discussed, and some results concerning
MWEs and NEs are analysed. Once completed, the ELEXIS-SR corpus will be the first sense annotated corpus
using the Serbian WordNet (SrpWN). Finally, ideas to represent MWE lexicon entries as Linguistic Linked-Open
Data (LLOD) and connect them with occurrences in the corpus are presented.",
publisher = "ELRA and ICCL",
journal = "Proceedings of the Joint Workshop on Multiword Expressions and Universal Dependencies (MWE-UD) @ LREC-COLING 2024",
title = "Towards the semantic annotation of SR-ELEXIS corpus: Insights into Multiword Expressions and Named Entities",
pages = "106-114",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16603"
}

Mihajlov, T. S., Marković, A. M., Stanković, R.,& Krstev, C.. (2024-05). Towards the semantic annotation of SR-ELEXIS corpus: Insights into Multiword Expressions and Named Entities. in Proceedings of the Joint Workshop on Multiword Expressions and Universal Dependencies (MWE-UD) @ LREC-COLING 2024
ELRA and ICCL., 106-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16603

Mihajlov TS, Marković AM, Stanković R, Krstev C. Towards the semantic annotation of SR-ELEXIS corpus: Insights into Multiword Expressions and Named Entities. in Proceedings of the Joint Workshop on Multiword Expressions and Universal Dependencies (MWE-UD) @ LREC-COLING 2024. 2024;:106-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16603 .

Mihajlov, Teodora Sofija, Marković, Aleksandra M., Stanković, Ranka, Krstev, Cvetana, "Towards the semantic annotation of SR-ELEXIS corpus: Insights into Multiword Expressions and Named Entities" in Proceedings of the Joint Workshop on Multiword Expressions and Universal Dependencies (MWE-UD) @ LREC-COLING 2024 (2024-05):106-114,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16603 .

TY  - BOOK
AU  - Ђинђић, Марија
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16632
AB  - This book is the first bilingual, comparative study of Turkish and Serbian proverbs. The authors have compiled, analyzed and processed approximately 2400 proverbs of the Turkish language.
PB  - Нови Сад : Прометеј
T1  - Турско-српски речник пословица и изрека
ER  - 

@book{
author = "Ђинђић, Марија and Вуловић Емонтс, Наташа",
year = "2024",
abstract = "This book is the first bilingual, comparative study of Turkish and Serbian proverbs. The authors have compiled, analyzed and processed approximately 2400 proverbs of the Turkish language.",
publisher = "Нови Сад : Прометеј",
title = "Турско-српски речник пословица и изрека"
}

Ђинђић, М.,& Вуловић Емонтс, Н.. (2024). Турско-српски речник пословица и изрека. 
Нови Сад : Прометеј..

Ђинђић М, Вуловић Емонтс Н. Турско-српски речник пословица и изрека. 2024;..

Ђинђић, Марија, Вуловић Емонтс, Наташа, "Турско-српски речник пословица и изрека" (2024).

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16597
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Свеобухватно истраживање полипрефиксације у српском језику
SP  - 615
EP  - 619
VL  - 29
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16597
ER  - 

@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2024",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Свеобухватно истраживање полипрефиксације у српском језику",
pages = "615-619",
volume = "29",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16597"
}

Миланов, Н.. (2024). Свеобухватно истраживање полипрефиксације у српском језику. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 29(1), 615-619.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16597

Миланов Н. Свеобухватно истраживање полипрефиксације у српском језику. in Српски језик. 2024;29(1):615-619.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16597 .

Миланов, Наташа, "Свеобухватно истраживање полипрефиксације у српском језику" in Српски језик, 29, no. 1 (2024):615-619,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16597 .

TY  - CHAP
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16498
AB  - У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика
анализирају лексеме које припадају семантичком пољу ватра, и то нај-
бројније семантичке групе именица и глагола овог семантичког поља.
Грађа је према архисеми подељена на осам лексичко-семантичких група.
Циљ анализе је да се утврде доминантне области стварности повезане са
ватром као обликом материје, централне лексеме у оквиру појединачних
лексичко-семантичких група, као и деривациони потенцијал ових лексема.
Посебно ће се обратити пажња на лексеме чија су значења продуктивна
у деривацији.
AB  - The subject of our research was the lexical-semantic analysis of nouns and verbs in the semantic field fire, based on the descriptive dictionaries of the Serbian language. More than 400 lexemes related to the concept of fire have been excerpted. The material is classified into lexical-semantic groups, within which the semantically and derivationally dominant lexemes are determined. Ten semantic groups have been singled out, with the most numerous being the ones which denote the very concept of fire as matter, as well as the actions or states caused by fire as matter. This division showed the most important categories of reality which are associated with fire. The analyzed lexemes denote some of the most important concepts related to fire and show the importance of fire as a phenomenon, but also the great importance of the ability to manage it. In addition to nouns that describe the form of matter, there are numerous lexemes which describe the manifestations of fire and activities related to it. The analysis showed that lexemes in the semantic field 'fire' have an extraordinary diversity in the vernacular, with a lexicon of domestic origin, characterized by great creative productivity.
PB  - Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет
T2  - PHILOLOGIA SERBICA
T1  - О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола)
T1  - The meanings of lexemes in the semantic field of fire in the serbian language (based on nouns and verbs)
SP  - 443
EP  - 463
IS  - 4
DO  - 10.7251/PHS2401021M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498
ER  - 

@inbook{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2024",
abstract = "У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика
анализирају лексеме које припадају семантичком пољу ватра, и то нај-
бројније семантичке групе именица и глагола овог семантичког поља.
Грађа је према архисеми подељена на осам лексичко-семантичких група.
Циљ анализе је да се утврде доминантне области стварности повезане са
ватром као обликом материје, централне лексеме у оквиру појединачних
лексичко-семантичких група, као и деривациони потенцијал ових лексема.
Посебно ће се обратити пажња на лексеме чија су значења продуктивна
у деривацији., The subject of our research was the lexical-semantic analysis of nouns and verbs in the semantic field fire, based on the descriptive dictionaries of the Serbian language. More than 400 lexemes related to the concept of fire have been excerpted. The material is classified into lexical-semantic groups, within which the semantically and derivationally dominant lexemes are determined. Ten semantic groups have been singled out, with the most numerous being the ones which denote the very concept of fire as matter, as well as the actions or states caused by fire as matter. This division showed the most important categories of reality which are associated with fire. The analyzed lexemes denote some of the most important concepts related to fire and show the importance of fire as a phenomenon, but also the great importance of the ability to manage it. In addition to nouns that describe the form of matter, there are numerous lexemes which describe the manifestations of fire and activities related to it. The analysis showed that lexemes in the semantic field 'fire' have an extraordinary diversity in the vernacular, with a lexicon of domestic origin, characterized by great creative productivity.",
publisher = "Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет",
journal = "PHILOLOGIA SERBICA",
booktitle = "О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола), The meanings of lexemes in the semantic field of fire in the serbian language (based on nouns and verbs)",
pages = "443-463",
number = "4",
doi = "10.7251/PHS2401021M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498"
}

Миланов, Н.. (2024). О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола). in PHILOLOGIA SERBICA
Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет.(4), 443-463.
https://doi.org/10.7251/PHS2401021M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498

Миланов Н. О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола). in PHILOLOGIA SERBICA. 2024;(4):443-463.
doi:10.7251/PHS2401021M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498 .

Миланов, Наташа, "О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола)" in PHILOLOGIA SERBICA, no. 4 (2024):443-463,
https://doi.org/10.7251/PHS2401021M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498 .

TY  - GEN
AU  - Marković, Aleksandra
AU  - Krstev, Cvetana
AU  - Stanković, Ranka
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16593
AB  - ELEXIS-WSD is a parallel sense-annotated
corpus in which content words (nouns, adjectives,
verbs, and adverbs) have been assigned
senses for 10 languages: Bulgarian (bg), Danish
(da), English (en), Spanish (es), Estonian
(et), Hungarian (hu), Italian (it), Dutch (nl),
Portuguese (pt), and Slovenian (sl).1 The list
of sense inventories is based on WordNet for
da (Pedersen et al., 2023), en, it, nl, Wiktionary
is used for es, and national digital
dictionaries are used for bg, et, hu, pt, and
sl (Federico et al., 2021).
PB  - COST
T2  - 2nd UniDive Workshop in Naples
T1  - Annotation of MWEs and NEs in the Serbian extension of ELEXIS-WSD: comparisons, solutions and open questions
DO  - 10.5281/zenodo.11208719
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16593
ER  - 

@misc{
author = "Marković, Aleksandra and Krstev, Cvetana and Stanković, Ranka",
year = "2024",
abstract = "ELEXIS-WSD is a parallel sense-annotated
corpus in which content words (nouns, adjectives,
verbs, and adverbs) have been assigned
senses for 10 languages: Bulgarian (bg), Danish
(da), English (en), Spanish (es), Estonian
(et), Hungarian (hu), Italian (it), Dutch (nl),
Portuguese (pt), and Slovenian (sl).1 The list
of sense inventories is based on WordNet for
da (Pedersen et al., 2023), en, it, nl, Wiktionary
is used for es, and national digital
dictionaries are used for bg, et, hu, pt, and
sl (Federico et al., 2021).",
publisher = "COST",
journal = "2nd UniDive Workshop in Naples",
title = "Annotation of MWEs and NEs in the Serbian extension of ELEXIS-WSD: comparisons, solutions and open questions",
doi = "10.5281/zenodo.11208719",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16593"
}

Marković, A., Krstev, C.,& Stanković, R.. (2024). Annotation of MWEs and NEs in the Serbian extension of ELEXIS-WSD: comparisons, solutions and open questions. in 2nd UniDive Workshop in Naples
COST..
https://doi.org/10.5281/zenodo.11208719
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16593

Marković A, Krstev C, Stanković R. Annotation of MWEs and NEs in the Serbian extension of ELEXIS-WSD: comparisons, solutions and open questions. in 2nd UniDive Workshop in Naples. 2024;.
doi:10.5281/zenodo.11208719
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16593 .

Marković, Aleksandra, Krstev, Cvetana, Stanković, Ranka, "Annotation of MWEs and NEs in the Serbian extension of ELEXIS-WSD: comparisons, solutions and open questions" in 2nd UniDive Workshop in Naples (2024),
https://doi.org/10.5281/zenodo.11208719 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16593 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16575
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и дериватолошког аспекта анализирају експресивне лексичке јединице у новинским текстовима објављеним на порталу Јужне вести у периоду октобар–децембар 2022. Истраживање доноси класификацију експресива према неколиким критеријумима, а посебна пажња посвећује се инхерентној и адхерентној експресивности, односно једнолексемним јединицама експресивне номинације и квалификације чије је
конотативно значење производ афиксалне или семантичке деривације. Један од циљева анализе јесте да се утврди да ли су експресиви у прегледаним чланцима примарно обележје новинског језика и стила или су пак заступљене као обележје разговорног језика, у деловима чланка где аутори преносе изјаве актера догађаја о којима извештавају.
AB  - The paper is dealing with the lexical-semantic and derivational analyses of expressive lexical units in newspaper texts published on the Južne vesti portal in the period October–December 2022. The research provides a classification of expressive lexemes according to several criteria, with special attention paid to inherent and adherent expressiveness. Analysis leads us to insights about the most common derivational and lexical mechanisms that enable the formation of expressive
connotative semantics, whereby we conclude that inherent expressiveness in most cases results from suffixal derivation, while adherent expressiveness is most often the product of metaphorical transformations in the lexical structure of observed lexemes. One of the goals of this paper is to determine whether expressive units in the reviewed articles are the primary feature of newspaper language and style, or whether they are represented as a feature of conversational language, since the journalists convey the statements of the social workers, citizens and politicians who participate in the events they report on.
PB  - Ниш : САНУ, Огранак у Нишу
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Језик нишких медија
T1  - Експресивна лексика у извештавању Јужних вести
T1  - Expressive lexemes in the news of the Južne vesti portal
SP  - 99
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16575
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2024",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и дериватолошког аспекта анализирају експресивне лексичке јединице у новинским текстовима објављеним на порталу Јужне вести у периоду октобар–децембар 2022. Истраживање доноси класификацију експресива према неколиким критеријумима, а посебна пажња посвећује се инхерентној и адхерентној експресивности, односно једнолексемним јединицама експресивне номинације и квалификације чије је
конотативно значење производ афиксалне или семантичке деривације. Један од циљева анализе јесте да се утврди да ли су експресиви у прегледаним чланцима примарно обележје новинског језика и стила или су пак заступљене као обележје разговорног језика, у деловима чланка где аутори преносе изјаве актера догађаја о којима извештавају., The paper is dealing with the lexical-semantic and derivational analyses of expressive lexical units in newspaper texts published on the Južne vesti portal in the period October–December 2022. The research provides a classification of expressive lexemes according to several criteria, with special attention paid to inherent and adherent expressiveness. Analysis leads us to insights about the most common derivational and lexical mechanisms that enable the formation of expressive
connotative semantics, whereby we conclude that inherent expressiveness in most cases results from suffixal derivation, while adherent expressiveness is most often the product of metaphorical transformations in the lexical structure of observed lexemes. One of the goals of this paper is to determine whether expressive units in the reviewed articles are the primary feature of newspaper language and style, or whether they are represented as a feature of conversational language, since the journalists convey the statements of the social workers, citizens and politicians who participate in the events they report on.",
publisher = "Ниш : САНУ, Огранак у Нишу, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Језик нишких медија",
booktitle = "Експресивна лексика у извештавању Јужних вести, Expressive lexemes in the news of the Južne vesti portal",
pages = "99-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16575"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2024). Експресивна лексика у извештавању Јужних вести. in Језик нишких медија
Ниш : САНУ, Огранак у Нишу., 99-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16575

Јовановић ЈБ. Експресивна лексика у извештавању Јужних вести. in Језик нишких медија. 2024;:99-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16575 .

Јовановић, Јована Б., "Експресивна лексика у извештавању Јужних вести" in Језик нишких медија (2024):99-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16575 .

TY  - CHAP
AU  - Станић, Данијела С.
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16532
AB  - Анализираћемо појам ватре са језичко-стилског и књижевно-поетичког становишта. За примену оба плана проучавања одговарала нам је концептуална анализа, где смо појам ватре третирали као изворни појам метафоре и приступни појам метонимије. На плану лексикологије и творбе речи уочили смо низ лексема које су у синонимској или деривационој вези са лексемом ватра, па смо на тај начин покушали да расветлимо и идиолекатску природу Растковог песничког језика и стила.
AB  - We will analyze the concept of fire from a linguistic-stylistic and literary-poetic perspective. For the application of both study plans, the conceptual analysis was used as a tool of choice, where we treated the concept of fire as a conceptual metaphor and metonymy. In terms of grammar, we have noticed a number of lexemes that are synonymous or derivative with the lexeme of fire, and in this way, we have tried to shed light on the idiolectic nature of Rastko's poetic language and style. 
We have divided the observed metaphors in relation to the target domain into those from the domain of physical reality, among which the most present are those from the Vitalist circle, and to the clarification of abstract metaphors, among which the most present are those from the circle of emotions and physiological state, the vitalist domain, which includes the sexual-erotic domain, from the circle of visual and from the cycle of historical events. We paid special attention to reading the scene of the flood and fire in the Watermill.
PB  - Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет
T2  - Philologia Serbica
T1  - ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА
T1  - FIRE AND ITS METAPHORS AS A LINGUISTIC AND STYLISTIC FEATURE IN THE WORK OF RASTKO PETROVIC
SP  - 103
EP  - 120
IS  - 4
DO  - 10.7251/PHS2401005S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532
ER  - 

@inbook{
author = "Станић, Данијела С.",
year = "2024",
abstract = "Анализираћемо појам ватре са језичко-стилског и књижевно-поетичког становишта. За примену оба плана проучавања одговарала нам је концептуална анализа, где смо појам ватре третирали као изворни појам метафоре и приступни појам метонимије. На плану лексикологије и творбе речи уочили смо низ лексема које су у синонимској или деривационој вези са лексемом ватра, па смо на тај начин покушали да расветлимо и идиолекатску природу Растковог песничког језика и стила., We will analyze the concept of fire from a linguistic-stylistic and literary-poetic perspective. For the application of both study plans, the conceptual analysis was used as a tool of choice, where we treated the concept of fire as a conceptual metaphor and metonymy. In terms of grammar, we have noticed a number of lexemes that are synonymous or derivative with the lexeme of fire, and in this way, we have tried to shed light on the idiolectic nature of Rastko's poetic language and style. 
We have divided the observed metaphors in relation to the target domain into those from the domain of physical reality, among which the most present are those from the Vitalist circle, and to the clarification of abstract metaphors, among which the most present are those from the circle of emotions and physiological state, the vitalist domain, which includes the sexual-erotic domain, from the circle of visual and from the cycle of historical events. We paid special attention to reading the scene of the flood and fire in the Watermill.",
publisher = "Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет",
journal = "Philologia Serbica",
booktitle = "ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА, FIRE AND ITS METAPHORS AS A LINGUISTIC AND STYLISTIC FEATURE IN THE WORK OF RASTKO PETROVIC",
pages = "103-120",
number = "4",
doi = "10.7251/PHS2401005S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532"
}

Станић, Д. С.. (2024). ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА. in Philologia Serbica
Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.(4), 103-120.
https://doi.org/10.7251/PHS2401005S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532

Станић ДС. ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА. in Philologia Serbica. 2024;(4):103-120.
doi:10.7251/PHS2401005S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532 .

Станић, Данијела С., "ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА" in Philologia Serbica, no. 4 (2024):103-120,
https://doi.org/10.7251/PHS2401005S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532 .

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16499
AB  - Предмет рада биће анализа деривационог гнезда лексеме огањ. Најпре ћемо представити семантичку структуру ове лексеме, а затим ћемо са синхронијског становишта, према начину творбе, грађу поделити на изведене и сложене речи, те лексеме даље сврставати у класе према семантичком критеријуму, и то на основу примарног значења. Циљ рада јесте да се спроведе творбено-семантичка анализа лексеме огањ и истражи њена семантичка и творбена продуктивност, затим да се упореди активност сема приликом настајања нових значења и приликом творбе, те на тај начин представи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме, као и да се истражи које семе представљају индукторе за настајање нових значења, а које за извођење деривата.
AB  - The paper analyses the structure of the polysemantic noun oganj ( fire) and it provides a detailed overview of the semantic-derivational nest of the lexeme and interdependence between the semantic-derivational potential and the semantic content of the motivating word oganj. The analysis includes over 80 lexemes. The research also reveals what kind of semantic
components are the most frequent ones as inductors of derivation – warmth, glow, intensity, and colour – which helps us establish its derivational meaning as well as shed light on relations within the words in the nest and on the semantic potential of the motivating word. The derivational structure of the lexemes given reveals that those are primarily suffixed items, as well as compound-suffixed derivatives. The derivatives are mainly nouns and adjectives, and verbs are somewhat less common. According to their lexical meaning, derivatives belong to the domain of plants, space, diseases etc.
PB  - Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет
T2  - PHILOLOGIA SERBICA
T1  - Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа
T1  - Derivational Nest of Lexeme Oganj: Semantic-derivational Analysis
SP  - 419
EP  - 442
VL  - 4
DO  - 10.7251/PHS2401020S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499
ER  - 

@inbook{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2024",
abstract = "Предмет рада биће анализа деривационог гнезда лексеме огањ. Најпре ћемо представити семантичку структуру ове лексеме, а затим ћемо са синхронијског становишта, према начину творбе, грађу поделити на изведене и сложене речи, те лексеме даље сврставати у класе према семантичком критеријуму, и то на основу примарног значења. Циљ рада јесте да се спроведе творбено-семантичка анализа лексеме огањ и истражи њена семантичка и творбена продуктивност, затим да се упореди активност сема приликом настајања нових значења и приликом творбе, те на тај начин представи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме, као и да се истражи које семе представљају индукторе за настајање нових значења, а које за извођење деривата., The paper analyses the structure of the polysemantic noun oganj ( fire) and it provides a detailed overview of the semantic-derivational nest of the lexeme and interdependence between the semantic-derivational potential and the semantic content of the motivating word oganj. The analysis includes over 80 lexemes. The research also reveals what kind of semantic
components are the most frequent ones as inductors of derivation – warmth, glow, intensity, and colour – which helps us establish its derivational meaning as well as shed light on relations within the words in the nest and on the semantic potential of the motivating word. The derivational structure of the lexemes given reveals that those are primarily suffixed items, as well as compound-suffixed derivatives. The derivatives are mainly nouns and adjectives, and verbs are somewhat less common. According to their lexical meaning, derivatives belong to the domain of plants, space, diseases etc.",
publisher = "Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет",
journal = "PHILOLOGIA SERBICA",
booktitle = "Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа, Derivational Nest of Lexeme Oganj: Semantic-derivational Analysis",
pages = "419-442",
volume = "4",
doi = "10.7251/PHS2401020S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499"
}

Стојановић, М.. (2024). Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа. in PHILOLOGIA SERBICA
Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет., 4, 419-442.
https://doi.org/10.7251/PHS2401020S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499

Стојановић М. Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа. in PHILOLOGIA SERBICA. 2024;4:419-442.
doi:10.7251/PHS2401020S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499 .

Стојановић, Милица, "Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа" in PHILOLOGIA SERBICA, 4 (2024):419-442,
https://doi.org/10.7251/PHS2401020S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499 .

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица
AU  - Станчевић, Зоран
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16381
AB  - У раду се предлажу преводилачка решења на савременом српском језику за поједине лексеме из Службе Светом краљу Милутину на црквенословенском језику руске редакције. Најпре су наведени принципи превођења богослужбених текстова уопштена савремени српски језик, као и основни подаци о оригиналној Служби Светом краљу Милутину на  српскословенском језику. За сваки од размотрених преводних еквивалената лексичких  јединица на језику извору даје се објашњење због чега  се сматрају добрим решењем у конкретним контекстима у језику циљу. Крајњи циљ рада јесте да се обрађеним  релевантним лексичким материјалом  допринесе  што  бољем преводудате службе на  савремени српски језик, а за богослужбену употребу. Потенцијални додатни циљ јесте и да се поједине лексеме из пасивног лексичког фонда савременог српског језика активирају у истом, бар у овом, химнографском жанру.
AB  - В статье предлагаются  соответствующие  переводные  эквиваленты  на современном сербском языке некоторых лексем из Службы святому кралю Милютинуна  (русско)церковнославянском языке. Сначала перечисляются принципы перевода богослужебных текстов в целом. Для каждого из рассматриваемых  переводных эквивалентов лексических единиц в исходном языке (Ј1)дается объяснение, почему они считаются хорошим решением  на  языке  перевода (Ј2) в конкретных контекстах. Конечной целью статьи является получение лексического материала для качественного перевода Службы святому кралю Милютинуна современный сербский язык, являющийся языком богослужебного употребления с 1964 года вместе с церковнославянским.
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК
T1  - НЕКОТОРЫЕ ЛЕКСЕМЫ ИЗ СЛУЖБЫ СВЯТОМУ КРАЛЮ МИЛУТИНУВ ПЕРЕВОДЕ НА СОВРЕМЕННЫЙ СЕРБСКИЙ ЯЗЫК
SP  - 747
EP  - 756
IS  - 21
DO  - 10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381
ER  - 

@article{
author = "Левушкина, Ружица and Станчевић, Зоран",
year = "2024",
abstract = "У раду се предлажу преводилачка решења на савременом српском језику за поједине лексеме из Службе Светом краљу Милутину на црквенословенском језику руске редакције. Најпре су наведени принципи превођења богослужбених текстова уопштена савремени српски језик, као и основни подаци о оригиналној Служби Светом краљу Милутину на  српскословенском језику. За сваки од размотрених преводних еквивалената лексичких  јединица на језику извору даје се објашњење због чега  се сматрају добрим решењем у конкретним контекстима у језику циљу. Крајњи циљ рада јесте да се обрађеним  релевантним лексичким материјалом  допринесе  што  бољем преводудате службе на  савремени српски језик, а за богослужбену употребу. Потенцијални додатни циљ јесте и да се поједине лексеме из пасивног лексичког фонда савременог српског језика активирају у истом, бар у овом, химнографском жанру., В статье предлагаются  соответствующие  переводные  эквиваленты  на современном сербском языке некоторых лексем из Службы святому кралю Милютинуна  (русско)церковнославянском языке. Сначала перечисляются принципы перевода богослужебных текстов в целом. Для каждого из рассматриваемых  переводных эквивалентов лексических единиц в исходном языке (Ј1)дается объяснение, почему они считаются хорошим решением  на  языке  перевода (Ј2) в конкретных контекстах. Конечной целью статьи является получение лексического материала для качественного перевода Службы святому кралю Милютинуна современный сербский язык, являющийся языком богослужебного употребления с 1964 года вместе с церковнославянским.",
publisher = "Ниш : Међународни центар за православне студије, Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК, НЕКОТОРЫЕ ЛЕКСЕМЫ ИЗ СЛУЖБЫ СВЯТОМУ КРАЛЮ МИЛУТИНУВ ПЕРЕВОДЕ НА СОВРЕМЕННЫЙ СЕРБСКИЙ ЯЗЫК",
pages = "747-756",
number = "21",
doi = "10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381"
}

Левушкина, Р.,& Станчевић, З.. (2024). НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК. in Црквене студије
Ниш : Међународни центар за православне студије.(21), 747-756.
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381

Левушкина Р, Станчевић З. НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК. in Црквене студије. 2024;(21):747-756.
doi:10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381 .

Левушкина, Ружица, Станчевић, Зоран, "НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК" in Црквене студије, no. 21 (2024):747-756,
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381 .

TY  - JOUR
AU  - Ђинђић, Марија С.
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа С.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16398
AB  - The paper concerns analyses of proverbs and sayings in the Serbian language which in their component composition contain turkisms that name titles, vocations and ranks from the period of the Ottoman Empire, such as aga (agha), везир (counselor, vezir), kadija (judge, kadi), paša (pasha), čelebija (cultured, urbane), dizdar (guard, warden). Paremiological units (proverbs and sayings) that contain such lexemes are often obsolete themselves and belong to the category of paremiological archaisms. Analyzed turkisms appear in proverbs in their basic, terminological meanings, but also in secondary meanings that con­tain semantic components that are the result of collective expression, judgment, opinion etc. The analysis showed that not all of the paremies are obsolete, some are used in vernacular speech, journalistic and literary style as clear conveyers of lessons or qualifications, such as kadija te tuži, kadija ti sudi (kadi sues you, kadi judges you).
AB  - Предмет рада јесу паремиолошке јединице (пословице и изреке) које као компоненте садрже турцизме којима се именују титуле, звања и чинови из периода Османлијског царства. Циљ рада јесте да се лексиколошко-фразеолошком анализом утврде статус и улога тих турцизама у глобалном значењу пословице или изреке, њихово примарно значење и улога у некадашњем друштвеном животу. Осим тога, указује се и на лексикографску кодификацију, као и квалификовање појединих лексема као ист.(оризам). Спроведена семантичка анализа пружа увид у значењску парадигму и семантичке компоненте које су формирале значење лексеме у пословици или изреци. Такође, даје се и компаративни увид у статус компонентних лексема, као и пословица које их садрже у савременом турском језику.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Турцизми са значењем титуле, звања или чина као компоненте пословицаи изрека у српском језику
T1  - Turkisms with the meaning of title, vocation or rank as components of proverbs and sayings in the Serbian language
SP  - 21
EP  - 30
VL  - 89
DO  - 10.2298/PKJIF2389021V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16398
ER  - 

@article{
author = "Ђинђић, Марија С. and Вуловић Емонтс, Наташа С.",
year = "2023",
abstract = "The paper concerns analyses of proverbs and sayings in the Serbian language which in their component composition contain turkisms that name titles, vocations and ranks from the period of the Ottoman Empire, such as aga (agha), везир (counselor, vezir), kadija (judge, kadi), paša (pasha), čelebija (cultured, urbane), dizdar (guard, warden). Paremiological units (proverbs and sayings) that contain such lexemes are often obsolete themselves and belong to the category of paremiological archaisms. Analyzed turkisms appear in proverbs in their basic, terminological meanings, but also in secondary meanings that con­tain semantic components that are the result of collective expression, judgment, opinion etc. The analysis showed that not all of the paremies are obsolete, some are used in vernacular speech, journalistic and literary style as clear conveyers of lessons or qualifications, such as kadija te tuži, kadija ti sudi (kadi sues you, kadi judges you)., Предмет рада јесу паремиолошке јединице (пословице и изреке) које као компоненте садрже турцизме којима се именују титуле, звања и чинови из периода Османлијског царства. Циљ рада јесте да се лексиколошко-фразеолошком анализом утврде статус и улога тих турцизама у глобалном значењу пословице или изреке, њихово примарно значење и улога у некадашњем друштвеном животу. Осим тога, указује се и на лексикографску кодификацију, као и квалификовање појединих лексема као ист.(оризам). Спроведена семантичка анализа пружа увид у значењску парадигму и семантичке компоненте које су формирале значење лексеме у пословици или изреци. Такође, даје се и компаративни увид у статус компонентних лексема, као и пословица које их садрже у савременом турском језику.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Турцизми са значењем титуле, звања или чина као компоненте пословицаи изрека у српском језику, Turkisms with the meaning of title, vocation or rank as components of proverbs and sayings in the Serbian language",
pages = "21-30",
volume = "89",
doi = "10.2298/PKJIF2389021V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16398"
}

Ђинђић, М. С.,& Вуловић Емонтс, Н. С.. (2023). Турцизми са значењем титуле, звања или чина као компоненте пословицаи изрека у српском језику. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 89, 21-30.
https://doi.org/10.2298/PKJIF2389021V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16398

Ђинђић МС, Вуловић Емонтс НС. Турцизми са значењем титуле, звања или чина као компоненте пословицаи изрека у српском језику. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2023;89:21-30.
doi:10.2298/PKJIF2389021V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16398 .

Ђинђић, Марија С., Вуловић Емонтс, Наташа С., "Турцизми са значењем титуле, звања или чина као компоненте пословицаи изрека у српском језику" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 89 (2023):21-30,
https://doi.org/10.2298/PKJIF2389021V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16398 .

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14900
AB  - The subject of the work was the analysis of some grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church, a special genre of religious discourse. The texts of the epistles mostly contain general vocabulary, which is understandable to all speakers of the Serbian language. The characteristic of the epistle as a genre of religious discourse is the use of special linguistic means which achieve the main goal of these texts, that is conveying a sublime and edifying message on the occasion of the greatest Christian holidays – Christmas and Easter. The analysis of the inventory of the used lexemes showed, first of all, that nouns are the dominant type of words in the texts of this character, and that there are also numerous adjectives used in the service of epithets. One of the most important features of the language of the Epistles is the use of the participle ending in -ći, which is, after all, a feature of the religious discourse in general. An important part of the lexicon of the festive epistles is made up of compounds created by different creative patterns, through which these texts are given a sublime, festive character. This type of lexicon was inherited from the old Church Slavonic period and is a feature of the holiday epistles among other Orthodox Slavic nations as well. The epistles also contain a lexicon which indicates important social topics for that period, that are intertwined with the representations from the life of Christ given in the New Testament.
AB  - The paper will analyze a number of grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox
Church, published in the last ten years, as a special genre of the religious discourse. By analyzing the inventory of
lexical units, we will determine the specifics of the language of the epistles, taking into account the fact that these texts
are addressed to priesthood and monks, as well as to the widest circle of believers of the Serbian Orthodox Church, of
different education and social status, which is why they should be clear and understandable. On the other hand, epistles
must, by their very nature, also contain lexis of a religious and theological character, in order to convey a sublime and
edifying message. Based on the linguistic inventory of epistles the aim of our research is to determine the specific grammatical
and lexical characteristics of this genre, as well as the relationship of the lexicon of this genre and the language
of everyday communication.
PB  - Bratislava : Slovenský komitét slavistov
T2  - Slavica Slovaca
T1  - О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве
T1  - Linguistic features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church
SP  - 289
EP  - 300
VL  - 58
IS  - 2
DO  - 10.31577/SlavSlov.2023.2.11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900
ER  - 

@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2023",
abstract = "The subject of the work was the analysis of some grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church, a special genre of religious discourse. The texts of the epistles mostly contain general vocabulary, which is understandable to all speakers of the Serbian language. The characteristic of the epistle as a genre of religious discourse is the use of special linguistic means which achieve the main goal of these texts, that is conveying a sublime and edifying message on the occasion of the greatest Christian holidays – Christmas and Easter. The analysis of the inventory of the used lexemes showed, first of all, that nouns are the dominant type of words in the texts of this character, and that there are also numerous adjectives used in the service of epithets. One of the most important features of the language of the Epistles is the use of the participle ending in -ći, which is, after all, a feature of the religious discourse in general. An important part of the lexicon of the festive epistles is made up of compounds created by different creative patterns, through which these texts are given a sublime, festive character. This type of lexicon was inherited from the old Church Slavonic period and is a feature of the holiday epistles among other Orthodox Slavic nations as well. The epistles also contain a lexicon which indicates important social topics for that period, that are intertwined with the representations from the life of Christ given in the New Testament., The paper will analyze a number of grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox
Church, published in the last ten years, as a special genre of the religious discourse. By analyzing the inventory of
lexical units, we will determine the specifics of the language of the epistles, taking into account the fact that these texts
are addressed to priesthood and monks, as well as to the widest circle of believers of the Serbian Orthodox Church, of
different education and social status, which is why they should be clear and understandable. On the other hand, epistles
must, by their very nature, also contain lexis of a religious and theological character, in order to convey a sublime and
edifying message. Based on the linguistic inventory of epistles the aim of our research is to determine the specific grammatical
and lexical characteristics of this genre, as well as the relationship of the lexicon of this genre and the language
of everyday communication.",
publisher = "Bratislava : Slovenský komitét slavistov",
journal = "Slavica Slovaca",
title = "О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве, Linguistic features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church",
pages = "289-300",
volume = "58",
number = "2",
doi = "10.31577/SlavSlov.2023.2.11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900"
}

Миланов, Н.. (2023). О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве. in Slavica Slovaca
Bratislava : Slovenský komitét slavistov., 58(2), 289-300.
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2023.2.11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900

Миланов Н. О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве. in Slavica Slovaca. 2023;58(2):289-300.
doi:10.31577/SlavSlov.2023.2.11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900 .

Миланов, Наташа, "О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве" in Slavica Slovaca, 58, no. 2 (2023):289-300,
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2023.2.11 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900 .

TY  - CHAP
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16585
AB  - Предмет нашег рада су језичке јединице које су биране за реч године у традиционалним изборима овог типа (на енглеском, немачком, словеначком, руском и др. језицима) које излазе из оквира самосталних речи (у питању су, на пример, изрази,
скраћенице, емоџији, хештегови, мимови и др.). Циљ рада је да испитамо које су то јединице и да утврдимо разлоге и мотиве њихових избора или номинација за реч године.
AB  - The subject of this paper is language units that were chosen as the word of the year in traditional elections of this type (in English, German, Slovenian, Russian, etc. languages) that go beyond the framework of independent words (for example, expressions, abbreviations, emojis, hashtags, mimes, etc.). Many of these “words of the year” (such as suffix -ism or different memes) carry certain socio-political, pop-cultural, or even economic backgrounds which is connected to some event or actual social climate.The aim of the work is to examine which units are these and to determine the reasons and motives of their elections or nominations for the word of the year.
PB  - Београд : Филолошко друштво „Речи“
PB  - Београд : Алма
T2  - РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА
T1  - Да ли реч године мора да буде реч?
T1  - DOES THE WORD OF THE YEAR HAVE TO BE A WORD?
SP  - 55
EP  - 68
IS  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16585
ER  - 

@inbook{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Предмет нашег рада су језичке јединице које су биране за реч године у традиционалним изборима овог типа (на енглеском, немачком, словеначком, руском и др. језицима) које излазе из оквира самосталних речи (у питању су, на пример, изрази,
скраћенице, емоџији, хештегови, мимови и др.). Циљ рада је да испитамо које су то јединице и да утврдимо разлоге и мотиве њихових избора или номинација за реч године., The subject of this paper is language units that were chosen as the word of the year in traditional elections of this type (in English, German, Slovenian, Russian, etc. languages) that go beyond the framework of independent words (for example, expressions, abbreviations, emojis, hashtags, mimes, etc.). Many of these “words of the year” (such as suffix -ism or different memes) carry certain socio-political, pop-cultural, or even economic backgrounds which is connected to some event or actual social climate.The aim of the work is to examine which units are these and to determine the reasons and motives of their elections or nominations for the word of the year.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво „Речи“, Београд : Алма",
journal = "РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА",
booktitle = "Да ли реч године мора да буде реч?, DOES THE WORD OF THE YEAR HAVE TO BE A WORD?",
pages = "55-68",
number = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16585"
}

Новокмет, С.. (2023). Да ли реч године мора да буде реч?. in РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА
Београд : Филолошко друштво „Речи“.(17), 55-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16585

Новокмет С. Да ли реч године мора да буде реч?. in РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА. 2023;(17):55-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16585 .

Новокмет, Слободан, "Да ли реч године мора да буде реч?" in РЕЧ ГОДИНЕ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА, no. 17 (2023):55-68,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16585 .

TY  - CHAP
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16578
AB  - Наш рад бави се новим сливеницама и сраслицама које су претежно у медијима, као и језику онлајн-портала, друштвених мрежа и сл., актуализоване пандемијом ковида 19 и ситуацијом која је окружује. Анализираћемо нове речи из семантичког и употребног аспекта, проверити њихово порекло и испитати какав им је тренутно статус у српском јавном дискурсу. Посебно ћемо се осврнути на друштвене, али и језичке околности у којима настају, тј. позајмљују се, наводећи репрезентативне примере. Такође, покушаћемо да контекстуализујемо ситуацију у српском језику у односу на друге словенске, али и енглески језик, у коме су се ови творбени поступци, поготово у именовању различитих појмова повезаних с епидемијом, показали веома продуктивни.
AB  - The paper deals with new lexical blends that are dominant in the media, as well as the language of online portals, social networks, etc., updated by the covid-19 pandemic and the situation surrounding it. We analyze new words from the semantic and usage aspect, check their origin and examine what their current status is in Serbian public discourse. We especially look at the social and linguistic circumstances in which they arise, i.e. are borrowed, citing representative examples. Also, we try to contextualize the situation in the Serbian language in relation to other Slavic languages, as well as the English language, in which these creative processes, especially in the naming of different terms related to the epidemic, proved to be very productive.
PB  - Београд : Алма
PB  - Београд : Пројекат Растко
T2  - Сливенице у словенским језицима
T1  - Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија
T1  - New blends in the naming of terms from the period of the Covid 19 epidemic in the language of the media
SP  - 127
EP  - 149
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16578
ER  - 

@inbook{
author = "Новокмет, Слободан and Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "Наш рад бави се новим сливеницама и сраслицама које су претежно у медијима, као и језику онлајн-портала, друштвених мрежа и сл., актуализоване пандемијом ковида 19 и ситуацијом која је окружује. Анализираћемо нове речи из семантичког и употребног аспекта, проверити њихово порекло и испитати какав им је тренутно статус у српском јавном дискурсу. Посебно ћемо се осврнути на друштвене, али и језичке околности у којима настају, тј. позајмљују се, наводећи репрезентативне примере. Такође, покушаћемо да контекстуализујемо ситуацију у српском језику у односу на друге словенске, али и енглески језик, у коме су се ови творбени поступци, поготово у именовању различитих појмова повезаних с епидемијом, показали веома продуктивни., The paper deals with new lexical blends that are dominant in the media, as well as the language of online portals, social networks, etc., updated by the covid-19 pandemic and the situation surrounding it. We analyze new words from the semantic and usage aspect, check their origin and examine what their current status is in Serbian public discourse. We especially look at the social and linguistic circumstances in which they arise, i.e. are borrowed, citing representative examples. Also, we try to contextualize the situation in the Serbian language in relation to other Slavic languages, as well as the English language, in which these creative processes, especially in the naming of different terms related to the epidemic, proved to be very productive.",
publisher = "Београд : Алма, Београд : Пројекат Растко",
journal = "Сливенице у словенским језицима",
booktitle = "Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија, New blends in the naming of terms from the period of the Covid 19 epidemic in the language of the media",
pages = "127-149",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16578"
}

Новокмет, С.,& Јовановић, Ј.. (2023). Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија. in Сливенице у словенским језицима
Београд : Алма., 127-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16578

Новокмет С, Јовановић Ј. Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија. in Сливенице у словенским језицима. 2023;:127-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16578 .

Новокмет, Слободан, Јовановић, Јована, "Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија" in Сливенице у словенским језицима (2023):127-149,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16578 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16576
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка).
Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве значења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света.
AB  - In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective considers undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“
T1  - Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури
T1  - Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture
SP  - 383
EP  - 397
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка).
Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве значења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света., In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective considers undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“",
booktitle = "Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури, Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture",
pages = "383-397",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576"
}

Јовановић, Ј.. (2023). Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури. in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“
Нови Сад : Филозофски факултет., 383-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576

Јовановић Ј. Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури. in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“. 2023;:383-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576 .

Јовановић, Јована, "Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури" in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“ (2023):383-397,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576 .

TY  - CONF
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16140
AB  - Предмет рада је предлог имплементације наставне јединице о поимениченим придевима (придевским супстантивима) у наставу српског као страног језика, посебно на конверзационим вежбањима на вишим нивоима учења језика. Примери би се усмерили ка посебном виду поименичавања придева, а то је супстантивизација оних придева који представљају зависне делове именичких синтагми типа: разредни старешина – разредни; хемијска оловка – хемијска и сл. Циљ рада је да се објасни морфолошки и прагматички статус ових јединица у српском језику и предложе типови вежбања који би помогли студентима српског као страног језика да их лакше препознају и усвоје, не би ли тако поспешили своје комуникативне компетенције на вишим нивоима учења језика.
AB  - The subject of the paper is a proposal for the implementation of a teaching unit on named adjectives (adjectival nouns) in the teaching of Serbian as a foreign language, especially on conversational exercises at a higher level of language mastery. The examples would be directed towards a particular type of naming, which is the substantiveization of adjectives as dependent parts of noun phrases of the type: razredni starešina – razredni; hemijska olovka – hemijska ect. The paper aims to explain the morphological and pragmatic status of these units in the Serbian language and to suggest types of exercises by which these units could be more easily recognized and adopted by students to improve their communicative competence at higher levels of language learning.
PB  - Београд : Филолошки факултет; Центар за српски као страни језик
C3  - СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V
T1  - ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА
T1  - ADJECTIVE SUBSTANTIVES IN THE TEACHING OF SERBIAN AS A FOREIGN LANGUAGE
SP  - 57
EP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140
ER  - 

@conference{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Предмет рада је предлог имплементације наставне јединице о поимениченим придевима (придевским супстантивима) у наставу српског као страног језика, посебно на конверзационим вежбањима на вишим нивоима учења језика. Примери би се усмерили ка посебном виду поименичавања придева, а то је супстантивизација оних придева који представљају зависне делове именичких синтагми типа: разредни старешина – разредни; хемијска оловка – хемијска и сл. Циљ рада је да се објасни морфолошки и прагматички статус ових јединица у српском језику и предложе типови вежбања који би помогли студентима српског као страног језика да их лакше препознају и усвоје, не би ли тако поспешили своје комуникативне компетенције на вишим нивоима учења језика., The subject of the paper is a proposal for the implementation of a teaching unit on named adjectives (adjectival nouns) in the teaching of Serbian as a foreign language, especially on conversational exercises at a higher level of language mastery. The examples would be directed towards a particular type of naming, which is the substantiveization of adjectives as dependent parts of noun phrases of the type: razredni starešina – razredni; hemijska olovka – hemijska ect. The paper aims to explain the morphological and pragmatic status of these units in the Serbian language and to suggest types of exercises by which these units could be more easily recognized and adopted by students to improve their communicative competence at higher levels of language learning.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет; Центар за српски као страни језик",
journal = "СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V",
title = "ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА, ADJECTIVE SUBSTANTIVES IN THE TEACHING OF SERBIAN AS A FOREIGN LANGUAGE",
pages = "57-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140"
}

Новокмет, С.. (2023). ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА. in СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V
Београд : Филолошки факултет; Центар за српски као страни језик., 57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140

Новокмет С. ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА. in СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V. 2023;:57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140 .

Новокмет, Слободан, "ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА" in СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V (2023):57-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140 .

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15256
AB  - Предмет нашег рада су нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина. У питању је продуктиван творбени модел који подразумева име, презиме или чак надимак личности из литературе, политике или, уопште, са довољном културолошком препознатљивошћу на месту творбене основе и који продукује значење „оно што има својства и особине онога што је у творбеној основи”, типа обломовштина, глембајевштина, недићевштина и сл. На грађи сакупљеној преко дигиталног корпуса српског језика PDRS 1.0 утврдићемо које су се све нове речи творене на овај начин појавиле у српском језику и имена којих личности најчешће учествују у овом творбеном типу.
AB  - The subject of our paper are new deanthroponyms in the Serbian language formed using the suffix -(št)ina. This is a productive word-formation model that involves the name, surname, or even nickname of a well-known personality from literature, politics, or generally with sufficient cultural recognizability as the base for formation, and it produces the meaning of "something that has the qualities and characteristics of what is in the base of formation," such as oblomovština, glemba-jevština, nedićevština, and so on. Based on the material collected through the digital corpus of the Serbian language PDRS 1.0, we will determine which new words have appeared in the Serbian language using this method and which personalities most commonly participate in this type of word formation.
PB  - Београд : Филолошко друштво „Речи“
PB  - Београд : Алма
PB  - Београд :  Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
T2  - Новоречје
T1  - Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина
T1  - NEW DEANTHROPONYMS IN THE SERBIAN LANGUAGE FORMED USING THE SUFFIX -(ŠT)INA
SP  - 116
EP  - 124
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256
ER  - 

@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Предмет нашег рада су нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина. У питању је продуктиван творбени модел који подразумева име, презиме или чак надимак личности из литературе, политике или, уопште, са довољном културолошком препознатљивошћу на месту творбене основе и који продукује значење „оно што има својства и особине онога што је у творбеној основи”, типа обломовштина, глембајевштина, недићевштина и сл. На грађи сакупљеној преко дигиталног корпуса српског језика PDRS 1.0 утврдићемо које су се све нове речи творене на овај начин појавиле у српском језику и имена којих личности најчешће учествују у овом творбеном типу., The subject of our paper are new deanthroponyms in the Serbian language formed using the suffix -(št)ina. This is a productive word-formation model that involves the name, surname, or even nickname of a well-known personality from literature, politics, or generally with sufficient cultural recognizability as the base for formation, and it produces the meaning of "something that has the qualities and characteristics of what is in the base of formation," such as oblomovština, glemba-jevština, nedićevština, and so on. Based on the material collected through the digital corpus of the Serbian language PDRS 1.0, we will determine which new words have appeared in the Serbian language using this method and which personalities most commonly participate in this type of word formation.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво „Речи“, Београд : Алма, Београд :  Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“",
journal = "Новоречје",
title = "Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина, NEW DEANTHROPONYMS IN THE SERBIAN LANGUAGE FORMED USING THE SUFFIX -(ŠT)INA",
pages = "116-124",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256"
}

Новокмет, С.. (2023). Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина. in Новоречје
Београд : Филолошко друштво „Речи“.(8), 116-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256

Новокмет С. Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина. in Новоречје. 2023;(8):116-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256 .

Новокмет, Слободан, "Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина" in Новоречје, no. 8 (2023):116-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256 .

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14897
AB  - Избори за реч године, поготово на енглеском говорном подручју, временом све више
привлаче пажњу лингвиста, лексикографа, али и медија. Иако нису темељени строго на
лингвистичким критеријумима, ови избори показују одређене језичке, културолошке, по‑
литичке, па и економске трендове у развоју друштва, што потврђују и примери као што
су: вакс, локдаун, постистина, брегзит, бинџовање и сл. Циљ нашег рада је да испитамо
какав је положај неологизама који су у последњих десет година проглашавани за реч го‑
дине од стране угледних речника енглеског језика данас у српском лексичком систему,
њихов статус у речницима нових речи и речницима англицизама, односно да утврдимо за
које од њих можемо рећи да су постале активан део домаћег лексичког фонда, а које су се
повукле на маргину.
AB  - Elections for the word of the year, especially in the English-speaking world, increasingly attract
the attention of linguists, lexicographers, and the media. Although they are not based strictly on lin‑
guistic criteria, these elections show specific linguistic, cultural, political, and even economic trends in the development of society, which can be confirmed by examples such: vaks, lokdaun, postistina, bregzit, bindžovanje, etc. Out papaer aims to examine the position of neologisms that have been declared the word of the year in the last ten years by reputable dictionaries of the English language today in the Serbian lexical system, their status in dictionaries of new words and dictionaries of anglicisms, that is, to determine which of them we can to say that they have become an active part of the domestic lexical fund, and which have receded to the margins.
PB  - Београд : Међунардони славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дана
T1  - Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему
T1  - Neologisms Selected for the Word of the Year in English Language and their Representation in the Serbian Lexical System
SP  - 317
EP  - 328
VL  - 52
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2023.52.1.ch28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897
ER  - 

@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Избори за реч године, поготово на енглеском говорном подручју, временом све више
привлаче пажњу лингвиста, лексикографа, али и медија. Иако нису темељени строго на
лингвистичким критеријумима, ови избори показују одређене језичке, културолошке, по‑
литичке, па и економске трендове у развоју друштва, што потврђују и примери као што
су: вакс, локдаун, постистина, брегзит, бинџовање и сл. Циљ нашег рада је да испитамо
какав је положај неологизама који су у последњих десет година проглашавани за реч го‑
дине од стране угледних речника енглеског језика данас у српском лексичком систему,
њихов статус у речницима нових речи и речницима англицизама, односно да утврдимо за
које од њих можемо рећи да су постале активан део домаћег лексичког фонда, а које су се
повукле на маргину., Elections for the word of the year, especially in the English-speaking world, increasingly attract
the attention of linguists, lexicographers, and the media. Although they are not based strictly on lin‑
guistic criteria, these elections show specific linguistic, cultural, political, and even economic trends in the development of society, which can be confirmed by examples such: vaks, lokdaun, postistina, bregzit, bindžovanje, etc. Out papaer aims to examine the position of neologisms that have been declared the word of the year in the last ten years by reputable dictionaries of the English language today in the Serbian lexical system, their status in dictionaries of new words and dictionaries of anglicisms, that is, to determine which of them we can to say that they have become an active part of the domestic lexical fund, and which have receded to the margins.",
publisher = "Београд : Међунардони славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дана",
title = "Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему, Neologisms Selected for the Word of the Year in English Language and their Representation in the Serbian Lexical System",
pages = "317-328",
volume = "52",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2023.52.1.ch28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897"
}

Новокмет, С.. (2023). Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему. in Научни састанак слависта у Вукове дана
Београд : Међунардони славистички центар., 52(1), 317-328.
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897

Новокмет С. Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему. in Научни састанак слависта у Вукове дана. 2023;52(1):317-328.
doi:10.18485/msc.2023.52.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897 .

Новокмет, Слободан, "Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему" in Научни састанак слависта у Вукове дана, 52, no. 1 (2023):317-328,
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897 .

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14552
AB  - Предмет нашег рада јесте пресек тренутног стања у систему компјутерских и интернетских термина, односно испитивање који део компјутерске и интернетске терминологије
се у српском језику данас преводи, који су методи превођења, односно стварања те терминологије, као и какви су ставови корисника ове терминологије по питању њеног прилагођавања српском језику у односу на варијанте на енглеском. Циљ рада је да у анализи тренутне ситуације дођемо до извесних закључака у вези са тим како тренутно изгледа компјутерска терминологија у српском језику и шта је могуће урадити у циљу приближавања ове терминологије говорницима српског језика који нису верзирани говорници енглеског.
AB  - The subject of our paper is an overview of the current situation in the system of computer
and Internet terms, that is, an examination of what part of computer and Internet terminology is
translated into the Serbian language today and what are the methods of that translation, as well
as what are the attitudes of the users of this terminology regarding its adaptations to the Serbian
language in relation to the variants in English. The paper aims to analyze the current situation
and come to certain conclusions regarding what computer terminology in the Serbian language
currently looks like and what linguistic experts can do to bring this terminology closer to speakers of the Serbian language who are not fluent speakers of English language.
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми
T1  - Translations of computer and Internet terms in Serbian language - current  issues and problems
SP  - 27
EP  - 38
VL  - 70
IS  - 1
DO  - 10.18485/kij.2023.70.1.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552
ER  - 

@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Предмет нашег рада јесте пресек тренутног стања у систему компјутерских и интернетских термина, односно испитивање који део компјутерске и интернетске терминологије
се у српском језику данас преводи, који су методи превођења, односно стварања те терминологије, као и какви су ставови корисника ове терминологије по питању њеног прилагођавања српском језику у односу на варијанте на енглеском. Циљ рада је да у анализи тренутне ситуације дођемо до извесних закључака у вези са тим како тренутно изгледа компјутерска терминологија у српском језику и шта је могуће урадити у циљу приближавања ове терминологије говорницима српског језика који нису верзирани говорници енглеског., The subject of our paper is an overview of the current situation in the system of computer
and Internet terms, that is, an examination of what part of computer and Internet terminology is
translated into the Serbian language today and what are the methods of that translation, as well
as what are the attitudes of the users of this terminology regarding its adaptations to the Serbian
language in relation to the variants in English. The paper aims to analyze the current situation
and come to certain conclusions regarding what computer terminology in the Serbian language
currently looks like and what linguistic experts can do to bring this terminology closer to speakers of the Serbian language who are not fluent speakers of English language.",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми, Translations of computer and Internet terms in Serbian language - current  issues and problems",
pages = "27-38",
volume = "70",
number = "1",
doi = "10.18485/kij.2023.70.1.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552"
}

Новокмет, С.. (2023). Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије., 70(1), 27-38.
https://doi.org/10.18485/kij.2023.70.1.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552

Новокмет С. Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми. in Књижевност и језик. 2023;70(1):27-38.
doi:10.18485/kij.2023.70.1.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552 .

Новокмет, Слободан, "Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми" in Књижевност и језик, 70, no. 1 (2023):27-38,
https://doi.org/10.18485/kij.2023.70.1.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14725
AB  - У раду се са морфосинтаксичког и семантичког аспекта анализира
придевска употреба глаголског прилога садашњег без финалног -и у номинативу и акузативу једнине мушког рода, у позицијама атрибута и предикатива. Циљ рада је да се испитају разлози због којих се ови нестандардни краћи
облици све учесталије појављују, како у језику медија тако и у разговорном
језику – његовој усменој реализацији али и писаној форми коју репрезентује
комуникација међу корисницима друштвених мрежа. Примећене разлике
у начину на који се глаголски прилог садашњи употребљава у придевској
служби у односу на средину XX века тичу се морфосинтаксичких кара ктеристика овог облика и његових семантичких особености у позицијама у
којима има придевску вредност, а оне би могле сугерисати иновације у вези
са диференцирањем вида попридевљеног глаголског прилога у савременом
српском језику.
AB  - The paper analyzes the adjectival use of the present participle without
the fi nal -i in the nominative and accusative masculine singular cases, when
they are positioned as attributes and predicates. The aim of the paper is
to examine reasons behind the increasingly frequent appearance of these
shorter, non-standard forms in the language of media, as well as in the
conversational speech and translated literature. Detected diff erences between
the contemporary usage of present participle in adjectival form and middle
20th century’s usage are related to the morphosyntactic characteristics of
this form and structural-semantic peculiarities of predicative position. These
detected diff erences might suggest some innovations in diff erentiation of the
form of the adjectivalized present participle in the modern Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику
T1  - On Certain Aspects of Transformation of Present Participle Turning into Adjective in Contemporary Serbian Language
SP  - 27
EP  - 52
VL  - 54
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2023",
abstract = "У раду се са морфосинтаксичког и семантичког аспекта анализира
придевска употреба глаголског прилога садашњег без финалног -и у номинативу и акузативу једнине мушког рода, у позицијама атрибута и предикатива. Циљ рада је да се испитају разлози због којих се ови нестандардни краћи
облици све учесталије појављују, како у језику медија тако и у разговорном
језику – његовој усменој реализацији али и писаној форми коју репрезентује
комуникација међу корисницима друштвених мрежа. Примећене разлике
у начину на који се глаголски прилог садашњи употребљава у придевској
служби у односу на средину XX века тичу се морфосинтаксичких кара ктеристика овог облика и његових семантичких особености у позицијама у
којима има придевску вредност, а оне би могле сугерисати иновације у вези
са диференцирањем вида попридевљеног глаголског прилога у савременом
српском језику., The paper analyzes the adjectival use of the present participle without
the fi nal -i in the nominative and accusative masculine singular cases, when
they are positioned as attributes and predicates. The aim of the paper is
to examine reasons behind the increasingly frequent appearance of these
shorter, non-standard forms in the language of media, as well as in the
conversational speech and translated literature. Detected diff erences between
the contemporary usage of present participle in adjectival form and middle
20th century’s usage are related to the morphosyntactic characteristics of
this form and structural-semantic peculiarities of predicative position. These
detected diff erences might suggest some innovations in diff erentiation of the
form of the adjectivalized present participle in the modern Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику, On Certain Aspects of Transformation of Present Participle Turning into Adjective in Contemporary Serbian Language",
pages = "27-52",
volume = "54",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2023). О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 54(1), 27-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725

Јовановић ЈБ. О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику. in Наш језик. 2023;54(1):27-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725 .

Јовановић, Јована Б., "О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику" in Наш језик, 54, no. 1 (2023):27-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725 .

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16319
AB  - Рад представља опис и анализу збирке погрдних назива Ђорђа Натошевића (1821–1887). Збирка је настала половином XIX века, а почетком XX века придружена је грађи за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, чији је и данас део. Ова збирка од 2584 лексичке јединице представља најобимнију и структурно најразноврснију збирку погрдних назива за особе у српском језику XIX и XX века. У првом делу рада издвајају се четири главне категорије погрдних назива у збирци: 1) заједничке именице, 2) описни придеви, 3) вишечлани лексички спојеви и 4) семасиолошки мотивисани антропоними. Наведене категорије се даље описују и групишу према структурним типовима, семантичким доменима и начину на који реализују погрдно значење. На основу стечених увида, у другом делу рада спроводи се емпиријско истраживање односа творбених и семантичких елемената погрдних назива у збирци Ђ. Натошевића, њихове међусобне условљености, као и појава творбене синонимије и конкуренције суфикса у појединим категоријама погрдних назива. У закључку рада аргументује се теза да Натошевићева збирка представља не само значајан извор за проучавање српског (раз)говорног језика у XIX веку, већ и сведочанство о континуитету развоја система пејоратива у савременом језику. На основу поменуте тезе образлажу се потребе и могућности претварања ове збирке у електронски речник и базу пејоративних назива у српском језику.
AB  - In this paper we present both a description and the analysis of the collection of derogatory names in manuscript form by Đorđe Natošević (1821–1887). Đ. Natošević gathered his collection of names from various sources in the middle of the 19th century. At the beginning of the 20th century, the manuscript was joined to the archive of the lexical materials for the Dictionary of the Serbian Academy of SASA, of which it is still a part today. This collection of 2584 lexical items represents the most extensive and structurally diverse collection of derogatory names for persons in the Serbian language, both for the 19th and 20th centuries alike. With this in view, in the first part of the paper we distinguish four main categories of derogatory names in the Natošević’s collection: 1) common nouns, 2) descriptive adjectives, 3) multiword expressions and 4) semasiologically motivated anthroponyms. We then proceed to describe these categories according to their structural type, semantic domain and the way by which they realize derogatory meaning. Based on these insights, in the second part of the paper we conduct an empirically based research of the relationship between word-formational and semantic elements of ‘coarse words’ in Natošević’s collection, as well as the research of sufixal synonymy and sufixal competition in certain categories of derogatory names. In the conclusion we state that Natošević’s collection represents a significant source for the study of the Serbian (colloquial) language in the 19th century, and stands as a testimony of the continuity of the development of the system of pejoratives in the modern Serbian language. Based on this conclusions, we then present the needs and possibilities of turning The Collection of Coarse Words by Đorđe Natošević into a dictionary and electronic database of pejoratives in the Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику
T1  - A Collection of Coarse Words in Manuscript Form by Đorđe Natošević (1821–1887) as a source for scientific study of derogatory names in the serbian language
SP  - 91
EP  - 120
VL  - 79
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2302091I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319
ER  - 

@article{
author = "Ивановић, Ненад Б. and Јовановић, Јована Б.",
year = "2023",
abstract = "Рад представља опис и анализу збирке погрдних назива Ђорђа Натошевића (1821–1887). Збирка је настала половином XIX века, а почетком XX века придружена је грађи за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, чији је и данас део. Ова збирка од 2584 лексичке јединице представља најобимнију и структурно најразноврснију збирку погрдних назива за особе у српском језику XIX и XX века. У првом делу рада издвајају се четири главне категорије погрдних назива у збирци: 1) заједничке именице, 2) описни придеви, 3) вишечлани лексички спојеви и 4) семасиолошки мотивисани антропоними. Наведене категорије се даље описују и групишу према структурним типовима, семантичким доменима и начину на који реализују погрдно значење. На основу стечених увида, у другом делу рада спроводи се емпиријско истраживање односа творбених и семантичких елемената погрдних назива у збирци Ђ. Натошевића, њихове међусобне условљености, као и појава творбене синонимије и конкуренције суфикса у појединим категоријама погрдних назива. У закључку рада аргументује се теза да Натошевићева збирка представља не само значајан извор за проучавање српског (раз)говорног језика у XIX веку, већ и сведочанство о континуитету развоја система пејоратива у савременом језику. На основу поменуте тезе образлажу се потребе и могућности претварања ове збирке у електронски речник и базу пејоративних назива у српском језику., In this paper we present both a description and the analysis of the collection of derogatory names in manuscript form by Đorđe Natošević (1821–1887). Đ. Natošević gathered his collection of names from various sources in the middle of the 19th century. At the beginning of the 20th century, the manuscript was joined to the archive of the lexical materials for the Dictionary of the Serbian Academy of SASA, of which it is still a part today. This collection of 2584 lexical items represents the most extensive and structurally diverse collection of derogatory names for persons in the Serbian language, both for the 19th and 20th centuries alike. With this in view, in the first part of the paper we distinguish four main categories of derogatory names in the Natošević’s collection: 1) common nouns, 2) descriptive adjectives, 3) multiword expressions and 4) semasiologically motivated anthroponyms. We then proceed to describe these categories according to their structural type, semantic domain and the way by which they realize derogatory meaning. Based on these insights, in the second part of the paper we conduct an empirically based research of the relationship between word-formational and semantic elements of ‘coarse words’ in Natošević’s collection, as well as the research of sufixal synonymy and sufixal competition in certain categories of derogatory names. In the conclusion we state that Natošević’s collection represents a significant source for the study of the Serbian (colloquial) language in the 19th century, and stands as a testimony of the continuity of the development of the system of pejoratives in the modern Serbian language. Based on this conclusions, we then present the needs and possibilities of turning The Collection of Coarse Words by Đorđe Natošević into a dictionary and electronic database of pejoratives in the Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику, A Collection of Coarse Words in Manuscript Form by Đorđe Natošević (1821–1887) as a source for scientific study of derogatory names in the serbian language",
pages = "91-120",
volume = "79",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2302091I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319"
}

Ивановић, Н. Б.,& Јовановић, Ј. Б.. (2023). Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 79(2), 91-120.
https://doi.org/10.2298/JFI2302091I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319

Ивановић НБ, Јовановић ЈБ. Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог. 2023;79(2):91-120.
doi:10.2298/JFI2302091I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319 .

Ивановић, Ненад Б., Јовановић, Јована Б., "Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику" in Јужнословенски филолог, 79, no. 2 (2023):91-120,
https://doi.org/10.2298/JFI2302091I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15020
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта анализирају
погрдни називи за ЛГБТ особе, с посебним освртом на пејоративе којима се ре-
ферише на мушке особе хомосексуалне оријентације у српском језику. Затим се,
кроз анализу јавног дискурса о овој мањинској групи – како кроз проучавање но-
винских текстова и званичних саопштења друштвених актера у медијима, тако и
кроз сагледавање лексичких обележја комуникације међу корисницима друштве-
них мрежа о овој теми – показују различити нивои вербалне дискриминације
којој су ЛГБТ особе у Србији изложене. Циљ је да се, на примеру експресивне
лексике која је заступљена у јавном дискурсу и реферише на припаднике ове
мањинске скупине, покаже моћ медија у креирању и учвршћивању идеолошких
и дискриминаторних ставова у друштву.
AB  - The paper analyzes derogatory names for LGBT persons from the lexical-semantic and
linguacultural aspects, with a special focus on pejoratives referring to male persons
of the homosexual orientation in the Serbian language. Then, through the analysis of
the public discourse about this minority group – both through the study of newspaper
texts and official announcements of social actors in the media, as well as by looking at
the lexical features of communication among social network users on this topic – the
different levels of verbal discrimination that the LGBT persons in Serbia are exposed
to are shown. The goal is to demonstrate the power of the media in creating and
strengthening ideological and discriminatory attitudes in society, using the example of
the expressive lexicon that is represented in public discourse and refers to members of
this minority group.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
T2  - Jezik, književnost, moć
T1  - Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа)
T1  - The Power of the Vocabulary of Media Discourse in Creating and Strengthening Attitudes Towards Minority Groups (The Example of Verbal Discrimination of the LGBT Male Persons)
SP  - 167
EP  - 183
DO  - 10.46630/jkm.2023.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта анализирају
погрдни називи за ЛГБТ особе, с посебним освртом на пејоративе којима се ре-
ферише на мушке особе хомосексуалне оријентације у српском језику. Затим се,
кроз анализу јавног дискурса о овој мањинској групи – како кроз проучавање но-
винских текстова и званичних саопштења друштвених актера у медијима, тако и
кроз сагледавање лексичких обележја комуникације међу корисницима друштве-
них мрежа о овој теми – показују различити нивои вербалне дискриминације
којој су ЛГБТ особе у Србији изложене. Циљ је да се, на примеру експресивне
лексике која је заступљена у јавном дискурсу и реферише на припаднике ове
мањинске скупине, покаже моћ медија у креирању и учвршћивању идеолошких
и дискриминаторних ставова у друштву., The paper analyzes derogatory names for LGBT persons from the lexical-semantic and
linguacultural aspects, with a special focus on pejoratives referring to male persons
of the homosexual orientation in the Serbian language. Then, through the analysis of
the public discourse about this minority group – both through the study of newspaper
texts and official announcements of social actors in the media, as well as by looking at
the lexical features of communication among social network users on this topic – the
different levels of verbal discrimination that the LGBT persons in Serbia are exposed
to are shown. The goal is to demonstrate the power of the media in creating and
strengthening ideological and discriminatory attitudes in society, using the example of
the expressive lexicon that is represented in public discourse and refers to members of
this minority group.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, moć",
booktitle = "Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа), The Power of the Vocabulary of Media Discourse in Creating and Strengthening Attitudes Towards Minority Groups (The Example of Verbal Discrimination of the LGBT Male Persons)",
pages = "167-183",
doi = "10.46630/jkm.2023.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020"
}

Јовановић, Ј.. (2023). Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа). in Jezik, književnost, moć
Niš : Filozofski fakultet., 167-183.
https://doi.org/10.46630/jkm.2023.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020

Јовановић Ј. Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа). in Jezik, književnost, moć. 2023;:167-183.
doi:10.46630/jkm.2023.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020 .

Јовановић, Јована, "Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа)" in Jezik, književnost, moć (2023):167-183,
https://doi.org/10.46630/jkm.2023.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020 .

TY  - CHAP
AU  - Станић, Данијела С.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16542
AB  - У раду ћемо појаснити како је Растко Петровић свој ликовњачки сензибилитет и професионалну оријентисаност према сликарству и ликовној критици преточио у „сликарску стилистику” у путопису Африка. Растко језичким средствима дочарава сликарске ефекте. Он сликарске елементе, од којих су најважнији боја, облик и светлост, инкорпорира у књижевни материјал, користећи се придевима и именицама који означавају боје, као и њима блиским описним синтаксичким конструкцијама, сплетом метафора и метонимија, као и стилским фигурама метаморфозом и синестезијом.
AB  - In the paper, we will explain how Rastko Petrović turned his artistic sensibility and professional orientation towards painting and art criticism into "art stylistics" in the travelogue Africa. The language is used to describe the effects of painting. He incorporates painting elements, the most important of which are color, form and light, into literary material, using adjectives and nouns that denote colors, as well as close to descriptive syntactic constructions, a web of metaphors and metonyms, as well as stylistic figures metamorphosis and synesthesia.
PB  - Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА
T1  - Art as a stylistic-linguistic and literary-poetic feature of the travelogue Africa by Rastko Petrović
SP  - 247
EP  - 259
IS  - 52/1
DO  - 10.18485/msc.2023.52.1.ch22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542
ER  - 

@inbook{
author = "Станић, Данијела С.",
year = "2023",
abstract = "У раду ћемо појаснити како је Растко Петровић свој ликовњачки сензибилитет и професионалну оријентисаност према сликарству и ликовној критици преточио у „сликарску стилистику” у путопису Африка. Растко језичким средствима дочарава сликарске ефекте. Он сликарске елементе, од којих су најважнији боја, облик и светлост, инкорпорира у књижевни материјал, користећи се придевима и именицама који означавају боје, као и њима блиским описним синтаксичким конструкцијама, сплетом метафора и метонимија, као и стилским фигурама метаморфозом и синестезијом., In the paper, we will explain how Rastko Petrović turned his artistic sensibility and professional orientation towards painting and art criticism into "art stylistics" in the travelogue Africa. The language is used to describe the effects of painting. He incorporates painting elements, the most important of which are color, form and light, into literary material, using adjectives and nouns that denote colors, as well as close to descriptive syntactic constructions, a web of metaphors and metonyms, as well as stylistic figures metamorphosis and synesthesia.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
booktitle = "ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА, Art as a stylistic-linguistic and literary-poetic feature of the travelogue Africa by Rastko Petrović",
pages = "247-259",
number = "52/1",
doi = "10.18485/msc.2023.52.1.ch22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542"
}

Станић, Д. С.. (2023). ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар.(52/1), 247-259.
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542

Станић ДС. ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2023;(52/1):247-259.
doi:10.18485/msc.2023.52.1.ch22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542 .

Станић, Данијела С., "ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА" in Научни састанак слависта у Вукове дане, no. 52/1 (2023):247-259,
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch22 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542 .

TY  - CHAP
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16530
AB  - У овом раду размотрићемо могућност коришћења богате текстуалне грађе доступне на сајту Вукајлија, својеврсној пародији онлајн речника, у будућој лексикографској пракси. Указаћемо на предности и недостатке те грађе, имајући у виду проблеме са којима се лексикографија сленга на овим просторима суочава. Први део рада представља, стога, осврт на постојеће жаргонске речнике, у коме се посебна пажња посвећује питању одабира релевантног корпуса  за израду речника.
У другом делу разматрају се начини на који корисници Вукајлије пародирају лексички чланак, како бисмо у трећем делу
на неколико примера показали на који се начин језички материјал доступан на овој платформи може искористити у унапређењу лексикографског описа савременог српског сленга.
AB  - Vukajlija is a humoristic web portal where users write definitions of Serbian slang words. Although Vukajlija, just at first glance, looks like an online slang dictionary, it is not a linguistic project, and the main aim of its users is to create entertaining and funny content. Entry words are not always in the correct morphological form, and many do not belong to the slang register. Instead of informative linguistic definitions, there are often humoristic or satiric comments on actual social issues. In this paper, we showed that Vukajlija is a parody of the dictionary format, but it can be used as a source for semantic and word formation investigations of contemporary Serbian slang and for a lexicographical description of the slang register.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
T2  - Реч године у словенским језицима
T1  - Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга
T1  - Internet platform vukajlija as a source for a lexicographical description of contemporary Serbian slang
SP  - 137
EP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530
ER  - 

@inbook{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У овом раду размотрићемо могућност коришћења богате текстуалне грађе доступне на сајту Вукајлија, својеврсној пародији онлајн речника, у будућој лексикографској пракси. Указаћемо на предности и недостатке те грађе, имајући у виду проблеме са којима се лексикографија сленга на овим просторима суочава. Први део рада представља, стога, осврт на постојеће жаргонске речнике, у коме се посебна пажња посвећује питању одабира релевантног корпуса  за израду речника.
У другом делу разматрају се начини на који корисници Вукајлије пародирају лексички чланак, како бисмо у трећем делу
на неколико примера показали на који се начин језички материјал доступан на овој платформи може искористити у унапређењу лексикографског описа савременог српског сленга., Vukajlija is a humoristic web portal where users write definitions of Serbian slang words. Although Vukajlija, just at first glance, looks like an online slang dictionary, it is not a linguistic project, and the main aim of its users is to create entertaining and funny content. Entry words are not always in the correct morphological form, and many do not belong to the slang register. Instead of informative linguistic definitions, there are often humoristic or satiric comments on actual social issues. In this paper, we showed that Vukajlija is a parody of the dictionary format, but it can be used as a source for semantic and word formation investigations of contemporary Serbian slang and for a lexicographical description of the slang register.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Издавачка кућа "Алма"",
journal = "Реч године у словенским језицима",
booktitle = "Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга, Internet platform vukajlija as a source for a lexicographical description of contemporary Serbian slang",
pages = "137-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530"
}

Миљковић, В.. (2023). Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга. in Реч године у словенским језицима
Београд : Филолошко друштво "Речи"., 137-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530

Миљковић В. Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга. in Реч године у словенским језицима. 2023;:137-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530 .

Миљковић, Вања, "Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга" in Реч године у словенским језицима (2023):137-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530 .

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16528
AB  - У раду се испитује полисемија глагола блејати апаратуром теорије идеали-
зованих когнитивних модела. Грађу чине примери ексцерпирани из електронских
корпуса савременог српског језика ПДРС и SrWac. Анализа је показала да у савре-
меном српском сленгу овај глагол има богату полисемију, која се разгранава из
лексичког значења „непродуктивно проводити време, не радити ништа корисно“.
Ово се значење повезује са когнитивним моделом КАРИЈЕРЕ И ЖИВОТНИХ АМБИЦИ-
ЈА, а изводи се из примарног али данас не тако распрострањеног значења „оглаша-
вати се гласом блеее (о овци, телету и сл.)“ метафором ОСОБА КОЈА БЕСЦИЉНО ТРО-
ШИ СВОЈЕ ВРЕМЕ ЈЕ ЖИВОТИЊА КОЈА СЕ БЕСЦИЉНО ОГЛАШАВА. У овом се когнитив-
ном моделу непродуктивно, бесциљно трошење времена изразито негативно оце-
њује, па је тако употребљено блејати блискозначно са глуварити и дангубити. Са
друге стране, као реакција на такву концептулаизацију развила се и супротна ин-
терпретација заснована на когнитивном моделу ЗАБАВЕ И РЕЛАКСАЦИЈЕ, у коме је
блејати блискозначно са одмарати се. У грађи су уочена и новија значења, која се
метафорички наслањају управо из модела ЖИВОТНИХ АМБИЦИЈА – тако значење
„бити локализован чекајући повољне околности“ почива на метафори ПРОВОЂЕЊЕ
ВРЕМЕНА У ЧЕКАЊУ ЈЕ ГЛУВАРЕЊЕ, док значење „бити одложен и неупотребљаван“
представља продукт метафоричке персонификације НЕКОРИШЋЕНИ ПРЕДМЕТ ЈЕ НЕ-
ПРОДУКТИВНА ОСОБА.
AB  - The research explores the polysemy of the Serbian verb blejati in the context
of idealized cognitive models. The corpus consists of examples excerpted from
electronic corpora of the contemporary Serbian language, PDRS and SrWac. The
analysis reveals a rich polysemy of this verb in contemporary Serbian slang. Its dominant
meaning, "unproductively spending time, doing nothing useful," is anchored
in the cognitive model of CAREER AND LIFE AMBITIONS. This is metaphorically
derived from the primary but less common meaning "vocalizing like a sheep, calf,
etc." (A PERSON AIMLESSLY WASTING TIME IS AN ANIMAL AIMLESSLY VOCALIZING).
On the other hand, as a reaction to such conceptualization, a contrasting interpretation
based on the cognitive model of ENTERTAINMENT AND RELAXATION has developed.
In this model, blejati is synonymous with resting and relaxing. The analysis
also identifies newer meanings metaphorically derived from the model of LIFE AMBITIONS.
For example, the meaning "being stored and unused" represents a product
of the metaphorical personification of AN UNUSED OBJECT as AN UNPRODUCTIVE
PERSON.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"
T2  - Новоречје
T1  - Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела
T1  - The semantics of the verb blejati in contemporary Serbian sleng in the light of idealized cognitive models theory
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528
ER  - 

@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У раду се испитује полисемија глагола блејати апаратуром теорије идеали-
зованих когнитивних модела. Грађу чине примери ексцерпирани из електронских
корпуса савременог српског језика ПДРС и SrWac. Анализа је показала да у савре-
меном српском сленгу овај глагол има богату полисемију, која се разгранава из
лексичког значења „непродуктивно проводити време, не радити ништа корисно“.
Ово се значење повезује са когнитивним моделом КАРИЈЕРЕ И ЖИВОТНИХ АМБИЦИ-
ЈА, а изводи се из примарног али данас не тако распрострањеног значења „оглаша-
вати се гласом блеее (о овци, телету и сл.)“ метафором ОСОБА КОЈА БЕСЦИЉНО ТРО-
ШИ СВОЈЕ ВРЕМЕ ЈЕ ЖИВОТИЊА КОЈА СЕ БЕСЦИЉНО ОГЛАШАВА. У овом се когнитив-
ном моделу непродуктивно, бесциљно трошење времена изразито негативно оце-
њује, па је тако употребљено блејати блискозначно са глуварити и дангубити. Са
друге стране, као реакција на такву концептулаизацију развила се и супротна ин-
терпретација заснована на когнитивном моделу ЗАБАВЕ И РЕЛАКСАЦИЈЕ, у коме је
блејати блискозначно са одмарати се. У грађи су уочена и новија значења, која се
метафорички наслањају управо из модела ЖИВОТНИХ АМБИЦИЈА – тако значење
„бити локализован чекајући повољне околности“ почива на метафори ПРОВОЂЕЊЕ
ВРЕМЕНА У ЧЕКАЊУ ЈЕ ГЛУВАРЕЊЕ, док значење „бити одложен и неупотребљаван“
представља продукт метафоричке персонификације НЕКОРИШЋЕНИ ПРЕДМЕТ ЈЕ НЕ-
ПРОДУКТИВНА ОСОБА., The research explores the polysemy of the Serbian verb blejati in the context
of idealized cognitive models. The corpus consists of examples excerpted from
electronic corpora of the contemporary Serbian language, PDRS and SrWac. The
analysis reveals a rich polysemy of this verb in contemporary Serbian slang. Its dominant
meaning, "unproductively spending time, doing nothing useful," is anchored
in the cognitive model of CAREER AND LIFE AMBITIONS. This is metaphorically
derived from the primary but less common meaning "vocalizing like a sheep, calf,
etc." (A PERSON AIMLESSLY WASTING TIME IS AN ANIMAL AIMLESSLY VOCALIZING).
On the other hand, as a reaction to such conceptualization, a contrasting interpretation
based on the cognitive model of ENTERTAINMENT AND RELAXATION has developed.
In this model, blejati is synonymous with resting and relaxing. The analysis
also identifies newer meanings metaphorically derived from the model of LIFE AMBITIONS.
For example, the meaning "being stored and unused" represents a product
of the metaphorical personification of AN UNUSED OBJECT as AN UNPRODUCTIVE
PERSON.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Издавачка кућа "Алма", Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"",
journal = "Новоречје",
title = "Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела, The semantics of the verb blejati in contemporary Serbian sleng in the light of idealized cognitive models theory",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528"
}

Миљковић, В.. (2023). Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела. in Новоречје
Београд : Филолошко друштво "Речи".(9).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528

Миљковић В. Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела. in Новоречје. 2023;(9).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528 .

Миљковић, Вања, "Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела" in Новоречје, no. 9 (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528 .

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16527
AB  - У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегментацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту.
AB  - This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-component and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
T2  - Новоречје
T1  - Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима
T1  - Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms
SP  - 125
EP  - 143
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527
ER  - 

@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегментацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту., This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-component and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић", Београд : Издавачка кућа "Алма"",
journal = "Новоречје",
title = "Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима, Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms",
pages = "125-143",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527"
}

Миљковић, В.. (2023). Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. in Новоречје
Београд : Филолошко друштво "Речи".(8), 125-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527

Миљковић В. Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. in Новоречје. 2023;(8):125-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 .

Миљковић, Вања, "Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима" in Новоречје, no. 8 (2023):125-143,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 .