Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури
Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка).
Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве знач...ења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света.
In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective consi...ders undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members.
Кључне речи:
пејоративна лексема / погрдно значење / стереотип / род / језичка слика света / српски језик / пејоратив / pejorative lexeme / derogatory meaning / stereotype / gender / linguistic image of the world / Serbian languageИзвор:
Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“, 2023, 383-397Издавач:
- Нови Сад : Филозофски факултет
Финансирање / пројекти:
- "info:eu-repo/grantAgreement/ScienceFundRS/Ideje/7750183/RS//" (RS-ScienceFundRS-Ideje-7750183)
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200174)
TY - CHAP AU - Јовановић, Јована PY - 2023 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16576 AB - У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка). Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве значења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света. AB - In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective considers undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members. PB - Нови Сад : Филозофски факултет T2 - Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“ T1 - Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури T1 - Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture SP - 383 EP - 397 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576 ER -
@inbook{ author = "Јовановић, Јована", year = "2023", abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка). Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве значења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света., In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective considers undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members.", publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет", journal = "Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“", booktitle = "Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури, Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture", pages = "383-397", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576" }
Јовановић, Ј.. (2023). Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури. in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“ Нови Сад : Филозофски факултет., 383-397. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576
Јовановић Ј. Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури. in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“. 2023;:383-397. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576 .
Јовановић, Јована, "Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури" in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“ (2023):383-397, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16576 .