Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима
Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегм...ентацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту.
This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-componen...t and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively.
Кључне речи:
антропоними / anthroponyms / деантропонимизација / denathroponymization / метафора / metaphor / метонимија / metonymy / метафтонимија / metaphtonymy / уписивање / inscription / сливање / blending / когнитивна ономастика / cognitive onomastics / сленг / slang / српски језик / serbian languageИзвор:
Новоречје, 2023, 8, 125-143Издавач:
- Београд : Филолошко друштво "Речи"
- Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"
- Београд : Издавачка кућа "Алма"
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200174)
TY - JOUR AU - Миљковић, Вања PY - 2023 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16527 AB - У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегментацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту. AB - This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-component and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively. PB - Београд : Филолошко друштво "Речи" PB - Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић" PB - Београд : Издавачка кућа "Алма" T2 - Новоречје T1 - Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима T1 - Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms SP - 125 EP - 143 IS - 8 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 ER -
@article{ author = "Миљковић, Вања", year = "2023", abstract = "У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегментацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту., This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-component and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively.", publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић", Београд : Издавачка кућа "Алма"", journal = "Новоречје", title = "Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима, Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms", pages = "125-143", number = "8", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527" }
Миљковић, В.. (2023). Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. in Новоречје Београд : Филолошко друштво "Речи".(8), 125-143. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527
Миљковић В. Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. in Новоречје. 2023;(8):125-143. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 .
Миљковић, Вања, "Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима" in Новоречје, no. 8 (2023):125-143, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 .