Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)

Publications

Експресивна лексика у извештавању Јужних вести

Јовановић, Јована Б.

(Ниш : САНУ, Огранак у Нишу, 2024)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16575
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и дериватолошког аспекта анализирају експресивне лексичке јединице у новинским текстовима објављеним на порталу Јужне вести у периоду октобар–децембар 2022. Истраживање доноси класификацију експресива према неколиким критеријумима, а посебна пажња посвећује се инхерентној и адхерентној експресивности, односно једнолексемним јединицама експресивне номинације и квалификације чије је
конотативно значење производ афиксалне или семантичке деривације. Један од циљева анализе јесте да се утврди да ли су експресиви у прегледаним чланцима примарно обележје новинског језика и стила или су пак заступљене као обележје разговорног језика, у деловима чланка где аутори преносе изјаве актера догађаја о којима извештавају.
AB  - The paper is dealing with the lexical-semantic and derivational analyses of expressive lexical units in newspaper texts published on the Južne vesti portal in the period October–December 2022. The research provides a classification of expressive lexemes according to several criteria, with special attention paid to inherent and adherent expressiveness. Analysis leads us to insights about the most common derivational and lexical mechanisms that enable the formation of expressive
connotative semantics, whereby we conclude that inherent expressiveness in most cases results from suffixal derivation, while adherent expressiveness is most often the product of metaphorical transformations in the lexical structure of observed lexemes. One of the goals of this paper is to determine whether expressive units in the reviewed articles are the primary feature of newspaper language and style, or whether they are represented as a feature of conversational language, since the journalists convey the statements of the social workers, citizens and politicians who participate in the events they report on.
PB  - Ниш : САНУ, Огранак у Нишу
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Језик нишких медија
T1  - Експресивна лексика у извештавању Јужних вести
T1  - Expressive lexemes in the news of the Južne vesti portal
SP  - 99
EP  - 116
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2024",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и дериватолошког аспекта анализирају експресивне лексичке јединице у новинским текстовима објављеним на порталу Јужне вести у периоду октобар–децембар 2022. Истраживање доноси класификацију експресива према неколиким критеријумима, а посебна пажња посвећује се инхерентној и адхерентној експресивности, односно једнолексемним јединицама експресивне номинације и квалификације чије је
конотативно значење производ афиксалне или семантичке деривације. Један од циљева анализе јесте да се утврди да ли су експресиви у прегледаним чланцима примарно обележје новинског језика и стила или су пак заступљене као обележје разговорног језика, у деловима чланка где аутори преносе изјаве актера догађаја о којима извештавају., The paper is dealing with the lexical-semantic and derivational analyses of expressive lexical units in newspaper texts published on the Južne vesti portal in the period October–December 2022. The research provides a classification of expressive lexemes according to several criteria, with special attention paid to inherent and adherent expressiveness. Analysis leads us to insights about the most common derivational and lexical mechanisms that enable the formation of expressive
connotative semantics, whereby we conclude that inherent expressiveness in most cases results from suffixal derivation, while adherent expressiveness is most often the product of metaphorical transformations in the lexical structure of observed lexemes. One of the goals of this paper is to determine whether expressive units in the reviewed articles are the primary feature of newspaper language and style, or whether they are represented as a feature of conversational language, since the journalists convey the statements of the social workers, citizens and politicians who participate in the events they report on.",
publisher = "Ниш : САНУ, Огранак у Нишу, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Језик нишких медија",
booktitle = "Експресивна лексика у извештавању Јужних вести, Expressive lexemes in the news of the Južne vesti portal",
pages = "99-116"
}
Јовановић, Ј. Б.. (2024). Експресивна лексика у извештавању Јужних вести. in Језик нишких медија
Ниш : САНУ, Огранак у Нишу., 99-116.
Јовановић ЈБ. Експресивна лексика у извештавању Јужних вести. in Језик нишких медија. 2024;:99-116..
Јовановић, Јована Б., "Експресивна лексика у извештавању Јужних вести" in Језик нишких медија (2024):99-116.

ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА

Станић, Данијела С.

(Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 2024)

TY  - CHAP
AU  - Станић, Данијела С.
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16532
AB  - Анализираћемо појам ватре са језичко-стилског и књижевно-поетичког становишта. За примену оба плана проучавања одговарала нам је концептуална анализа, где смо појам ватре третирали као изворни појам метафоре и приступни појам метонимије. На плану лексикологије и творбе речи уочили смо низ лексема које су у синонимској или деривационој вези са лексемом ватра, па смо на тај начин покушали да расветлимо и идиолекатску природу Растковог песничког језика и стила.
AB  - We will analyze the concept of fire from a linguistic-stylistic and literary-poetic perspective. For the application of both study plans, the conceptual analysis was used as a tool of choice, where we treated the concept of fire as a conceptual metaphor and metonymy. In terms of grammar, we have noticed a number of lexemes that are synonymous or derivative with the lexeme of fire, and in this way, we have tried to shed light on the idiolectic nature of Rastko's poetic language and style. 
We have divided the observed metaphors in relation to the target domain into those from the domain of physical reality, among which the most present are those from the Vitalist circle, and to the clarification of abstract metaphors, among which the most present are those from the circle of emotions and physiological state, the vitalist domain, which includes the sexual-erotic domain, from the circle of visual and from the cycle of historical events. We paid special attention to reading the scene of the flood and fire in the Watermill.
PB  - Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет
T2  - Philologia Serbica
T1  - ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА
T1  - FIRE AND ITS METAPHORS AS A LINGUISTIC AND STYLISTIC FEATURE IN THE WORK OF RASTKO PETROVIC
SP  - 103
EP  - 120
IS  - 4
DO  - 10.7251/PHS2401005S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532
ER  - 
@inbook{
author = "Станић, Данијела С.",
year = "2024",
abstract = "Анализираћемо појам ватре са језичко-стилског и књижевно-поетичког становишта. За примену оба плана проучавања одговарала нам је концептуална анализа, где смо појам ватре третирали као изворни појам метафоре и приступни појам метонимије. На плану лексикологије и творбе речи уочили смо низ лексема које су у синонимској или деривационој вези са лексемом ватра, па смо на тај начин покушали да расветлимо и идиолекатску природу Растковог песничког језика и стила., We will analyze the concept of fire from a linguistic-stylistic and literary-poetic perspective. For the application of both study plans, the conceptual analysis was used as a tool of choice, where we treated the concept of fire as a conceptual metaphor and metonymy. In terms of grammar, we have noticed a number of lexemes that are synonymous or derivative with the lexeme of fire, and in this way, we have tried to shed light on the idiolectic nature of Rastko's poetic language and style. 
We have divided the observed metaphors in relation to the target domain into those from the domain of physical reality, among which the most present are those from the Vitalist circle, and to the clarification of abstract metaphors, among which the most present are those from the circle of emotions and physiological state, the vitalist domain, which includes the sexual-erotic domain, from the circle of visual and from the cycle of historical events. We paid special attention to reading the scene of the flood and fire in the Watermill.",
publisher = "Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет",
journal = "Philologia Serbica",
booktitle = "ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА, FIRE AND ITS METAPHORS AS A LINGUISTIC AND STYLISTIC FEATURE IN THE WORK OF RASTKO PETROVIC",
pages = "103-120",
number = "4",
doi = "10.7251/PHS2401005S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532"
}
Станић, Д. С.. (2024). ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА. in Philologia Serbica
Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.(4), 103-120.
https://doi.org/10.7251/PHS2401005S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532
Станић ДС. ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА. in Philologia Serbica. 2024;(4):103-120.
doi:10.7251/PHS2401005S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532 .
Станић, Данијела С., "ВАТРА И ЊЕНЕ МЕТАФОРЕ КАО ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА ОДЛИКА У СТВАРАЛАШТВУ РАСТКА ПЕТРОВИЋА" in Philologia Serbica, no. 4 (2024):103-120,
https://doi.org/10.7251/PHS2401005S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16532 .

Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа

Стојановић, Милица

(Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет, 2024)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16499
AB  - Предмет рада биће анализа деривационог гнезда лексеме огањ. Најпре ћемо представити семантичку структуру ове лексеме, а затим ћемо са синхронијског становишта, према начину творбе, грађу поделити на изведене и сложене речи, те лексеме даље сврставати у класе према семантичком критеријуму, и то на основу примарног значења. Циљ рада јесте да се спроведе творбено-семантичка анализа лексеме огањ и истражи њена семантичка и творбена продуктивност, затим да се упореди активност сема приликом настајања нових значења и приликом творбе, те на тај начин представи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме, као и да се истражи које семе представљају индукторе за настајање нових значења, а које за извођење деривата.
AB  - The paper analyses the structure of the polysemantic noun oganj ( fire) and it provides a detailed overview of the semantic-derivational nest of the lexeme and interdependence between the semantic-derivational potential and the semantic content of the motivating word oganj. The analysis includes over 80 lexemes. The research also reveals what kind of semantic
components are the most frequent ones as inductors of derivation – warmth, glow, intensity, and colour – which helps us establish its derivational meaning as well as shed light on relations within the words in the nest and on the semantic potential of the motivating word. The derivational structure of the lexemes given reveals that those are primarily suffixed items, as well as compound-suffixed derivatives. The derivatives are mainly nouns and adjectives, and verbs are somewhat less common. According to their lexical meaning, derivatives belong to the domain of plants, space, diseases etc.
PB  - Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет
T2  - PHILOLOGIA SERBICA
T1  - Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа
T1  - Derivational Nest of Lexeme Oganj: Semantic-derivational Analysis
SP  - 419
EP  - 442
VL  - 4
DO  - 10.7251/PHS2401020S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2024",
abstract = "Предмет рада биће анализа деривационог гнезда лексеме огањ. Најпре ћемо представити семантичку структуру ове лексеме, а затим ћемо са синхронијског становишта, према начину творбе, грађу поделити на изведене и сложене речи, те лексеме даље сврставати у класе према семантичком критеријуму, и то на основу примарног значења. Циљ рада јесте да се спроведе творбено-семантичка анализа лексеме огањ и истражи њена семантичка и творбена продуктивност, затим да се упореди активност сема приликом настајања нових значења и приликом творбе, те на тај начин представи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме, као и да се истражи које семе представљају индукторе за настајање нових значења, а које за извођење деривата., The paper analyses the structure of the polysemantic noun oganj ( fire) and it provides a detailed overview of the semantic-derivational nest of the lexeme and interdependence between the semantic-derivational potential and the semantic content of the motivating word oganj. The analysis includes over 80 lexemes. The research also reveals what kind of semantic
components are the most frequent ones as inductors of derivation – warmth, glow, intensity, and colour – which helps us establish its derivational meaning as well as shed light on relations within the words in the nest and on the semantic potential of the motivating word. The derivational structure of the lexemes given reveals that those are primarily suffixed items, as well as compound-suffixed derivatives. The derivatives are mainly nouns and adjectives, and verbs are somewhat less common. According to their lexical meaning, derivatives belong to the domain of plants, space, diseases etc.",
publisher = "Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет",
journal = "PHILOLOGIA SERBICA",
booktitle = "Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа, Derivational Nest of Lexeme Oganj: Semantic-derivational Analysis",
pages = "419-442",
volume = "4",
doi = "10.7251/PHS2401020S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499"
}
Стојановић, М.. (2024). Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа. in PHILOLOGIA SERBICA
Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет., 4, 419-442.
https://doi.org/10.7251/PHS2401020S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499
Стојановић М. Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа. in PHILOLOGIA SERBICA. 2024;4:419-442.
doi:10.7251/PHS2401020S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499 .
Стојановић, Милица, "Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа" in PHILOLOGIA SERBICA, 4 (2024):419-442,
https://doi.org/10.7251/PHS2401020S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499 .

О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола)

Миланов, Наташа

(Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет, 2024)

TY  - CHAP
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16498
AB  - У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика
анализирају лексеме које припадају семантичком пољу ватра, и то нај-
бројније семантичке групе именица и глагола овог семантичког поља.
Грађа је према архисеми подељена на осам лексичко-семантичких група.
Циљ анализе је да се утврде доминантне области стварности повезане са
ватром као обликом материје, централне лексеме у оквиру појединачних
лексичко-семантичких група, као и деривациони потенцијал ових лексема.
Посебно ће се обратити пажња на лексеме чија су значења продуктивна
у деривацији.
AB  - The subject of our research was the lexical-semantic analysis of nouns and verbs in the semantic field fire, based on the descriptive dictionaries of the Serbian language. More than 400 lexemes related to the concept of fire have been excerpted. The material is classified into lexical-semantic groups, within which the semantically and derivationally dominant lexemes are determined. Ten semantic groups have been singled out, with the most numerous being the ones which denote the very concept of fire as matter, as well as the actions or states caused by fire as matter. This division showed the most important categories of reality which are associated with fire. The analyzed lexemes denote some of the most important concepts related to fire and show the importance of fire as a phenomenon, but also the great importance of the ability to manage it. In addition to nouns that describe the form of matter, there are numerous lexemes which describe the manifestations of fire and activities related to it. The analysis showed that lexemes in the semantic field 'fire' have an extraordinary diversity in the vernacular, with a lexicon of domestic origin, characterized by great creative productivity.
PB  - Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет
T2  - PHILOLOGIA SERBICA
T1  - О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола)
T1  - The meanings of lexemes in the semantic field of fire in the serbian language (based on nouns and verbs)
SP  - 443
EP  - 463
IS  - 4
DO  - 10.7251/PHS2401021M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498
ER  - 
@inbook{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2024",
abstract = "У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика
анализирају лексеме које припадају семантичком пољу ватра, и то нај-
бројније семантичке групе именица и глагола овог семантичког поља.
Грађа је према архисеми подељена на осам лексичко-семантичких група.
Циљ анализе је да се утврде доминантне области стварности повезане са
ватром као обликом материје, централне лексеме у оквиру појединачних
лексичко-семантичких група, као и деривациони потенцијал ових лексема.
Посебно ће се обратити пажња на лексеме чија су значења продуктивна
у деривацији., The subject of our research was the lexical-semantic analysis of nouns and verbs in the semantic field fire, based on the descriptive dictionaries of the Serbian language. More than 400 lexemes related to the concept of fire have been excerpted. The material is classified into lexical-semantic groups, within which the semantically and derivationally dominant lexemes are determined. Ten semantic groups have been singled out, with the most numerous being the ones which denote the very concept of fire as matter, as well as the actions or states caused by fire as matter. This division showed the most important categories of reality which are associated with fire. The analyzed lexemes denote some of the most important concepts related to fire and show the importance of fire as a phenomenon, but also the great importance of the ability to manage it. In addition to nouns that describe the form of matter, there are numerous lexemes which describe the manifestations of fire and activities related to it. The analysis showed that lexemes in the semantic field 'fire' have an extraordinary diversity in the vernacular, with a lexicon of domestic origin, characterized by great creative productivity.",
publisher = "Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет",
journal = "PHILOLOGIA SERBICA",
booktitle = "О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола), The meanings of lexemes in the semantic field of fire in the serbian language (based on nouns and verbs)",
pages = "443-463",
number = "4",
doi = "10.7251/PHS2401021M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498"
}
Миланов, Н.. (2024). О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола). in PHILOLOGIA SERBICA
Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет.(4), 443-463.
https://doi.org/10.7251/PHS2401021M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498
Миланов Н. О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола). in PHILOLOGIA SERBICA. 2024;(4):443-463.
doi:10.7251/PHS2401021M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498 .
Миланов, Наташа, "О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола)" in PHILOLOGIA SERBICA, no. 4 (2024):443-463,
https://doi.org/10.7251/PHS2401021M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498 .

НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК

Левушкина, Ружица; Станчевић, Зоран

(Ниш : Међународни центар за православне студије, 2024)

TY  - JOUR
AU  - Левушкина, Ружица
AU  - Станчевић, Зоран
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16381
AB  - У раду се предлажу преводилачка решења на савременом српском језику за поједине лексеме из Службе Светом краљу Милутину на црквенословенском језику руске редакције. Најпре су наведени принципи превођења богослужбених текстова уопштена савремени српски језик, као и основни подаци о оригиналној Служби Светом краљу Милутину на  српскословенском језику. За сваки од размотрених преводних еквивалената лексичких  јединица на језику извору даје се објашњење због чега  се сматрају добрим решењем у конкретним контекстима у језику циљу. Крајњи циљ рада јесте да се обрађеним  релевантним лексичким материјалом  допринесе  што  бољем преводудате службе на  савремени српски језик, а за богослужбену употребу. Потенцијални додатни циљ јесте и да се поједине лексеме из пасивног лексичког фонда савременог српског језика активирају у истом, бар у овом, химнографском жанру.
AB  - В статье предлагаются  соответствующие  переводные  эквиваленты  на современном сербском языке некоторых лексем из Службы святому кралю Милютинуна  (русско)церковнославянском языке. Сначала перечисляются принципы перевода богослужебных текстов в целом. Для каждого из рассматриваемых  переводных эквивалентов лексических единиц в исходном языке (Ј1)дается объяснение, почему они считаются хорошим решением  на  языке  перевода (Ј2) в конкретных контекстах. Конечной целью статьи является получение лексического материала для качественного перевода Службы святому кралю Милютинуна современный сербский язык, являющийся языком богослужебного употребления с 1964 года вместе с церковнославянским.
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК
T1  - НЕКОТОРЫЕ ЛЕКСЕМЫ ИЗ СЛУЖБЫ СВЯТОМУ КРАЛЮ МИЛУТИНУВ ПЕРЕВОДЕ НА СОВРЕМЕННЫЙ СЕРБСКИЙ ЯЗЫК
SP  - 747
EP  - 756
IS  - 21
DO  - 10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381
ER  - 
@article{
author = "Левушкина, Ружица and Станчевић, Зоран",
year = "2024",
abstract = "У раду се предлажу преводилачка решења на савременом српском језику за поједине лексеме из Службе Светом краљу Милутину на црквенословенском језику руске редакције. Најпре су наведени принципи превођења богослужбених текстова уопштена савремени српски језик, као и основни подаци о оригиналној Служби Светом краљу Милутину на  српскословенском језику. За сваки од размотрених преводних еквивалената лексичких  јединица на језику извору даје се објашњење због чега  се сматрају добрим решењем у конкретним контекстима у језику циљу. Крајњи циљ рада јесте да се обрађеним  релевантним лексичким материјалом  допринесе  што  бољем преводудате службе на  савремени српски језик, а за богослужбену употребу. Потенцијални додатни циљ јесте и да се поједине лексеме из пасивног лексичког фонда савременог српског језика активирају у истом, бар у овом, химнографском жанру., В статье предлагаются  соответствующие  переводные  эквиваленты  на современном сербском языке некоторых лексем из Службы святому кралю Милютинуна  (русско)церковнославянском языке. Сначала перечисляются принципы перевода богослужебных текстов в целом. Для каждого из рассматриваемых  переводных эквивалентов лексических единиц в исходном языке (Ј1)дается объяснение, почему они считаются хорошим решением  на  языке  перевода (Ј2) в конкретных контекстах. Конечной целью статьи является получение лексического материала для качественного перевода Службы святому кралю Милютинуна современный сербский язык, являющийся языком богослужебного употребления с 1964 года вместе с церковнославянским.",
publisher = "Ниш : Међународни центар за православне студије, Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК, НЕКОТОРЫЕ ЛЕКСЕМЫ ИЗ СЛУЖБЫ СВЯТОМУ КРАЛЮ МИЛУТИНУВ ПЕРЕВОДЕ НА СОВРЕМЕННЫЙ СЕРБСКИЙ ЯЗЫК",
pages = "747-756",
number = "21",
doi = "10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381"
}
Левушкина, Р.,& Станчевић, З.. (2024). НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК. in Црквене студије
Ниш : Међународни центар за православне студије.(21), 747-756.
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381
Левушкина Р, Станчевић З. НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК. in Црквене студије. 2024;(21):747-756.
doi:10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381 .
Левушкина, Ружица, Станчевић, Зоран, "НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУУ ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК" in Црквене студије, no. 21 (2024):747-756,
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.46 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16381 .

Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија

Новокмет, Слободан; Јовановић, Јована

(Београд : Алма, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16578
AB  - Наш рад бави се новим сливеницама и сраслицама које су претежно у медијима, као и језику онлајн-портала, друштвених мрежа и сл., актуализоване пандемијом ковида 19 и ситуацијом која је окружује. Анализираћемо нове речи из семантичког и употребног аспекта, проверити њихово порекло и испитати какав им је тренутно статус у српском јавном дискурсу. Посебно ћемо се осврнути на друштвене, али и језичке околности у којима настају, тј. позајмљују се, наводећи репрезентативне примере. Такође, покушаћемо да контекстуализујемо ситуацију у српском језику у односу на друге словенске, али и енглески језик, у коме су се ови творбени поступци, поготово у именовању различитих појмова повезаних с епидемијом, показали веома продуктивни.
AB  - The paper deals with new lexical blends that are dominant in the media, as well as the language of online portals, social networks, etc., updated by the covid-19 pandemic and the situation surrounding it. We analyze new words from the semantic and usage aspect, check their origin and examine what their current status is in Serbian public discourse. We especially look at the social and linguistic circumstances in which they arise, i.e. are borrowed, citing representative examples. Also, we try to contextualize the situation in the Serbian language in relation to other Slavic languages, as well as the English language, in which these creative processes, especially in the naming of different terms related to the epidemic, proved to be very productive.
PB  - Београд : Алма
PB  - Београд : Пројекат Растко
T2  - Сливенице у словенским језицима
T1  - Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија
T1  - New blends in the naming of terms from the period of the Covid 19 epidemic in the language of the media
SP  - 127
EP  - 149
ER  - 
@inbook{
author = "Новокмет, Слободан and Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "Наш рад бави се новим сливеницама и сраслицама које су претежно у медијима, као и језику онлајн-портала, друштвених мрежа и сл., актуализоване пандемијом ковида 19 и ситуацијом која је окружује. Анализираћемо нове речи из семантичког и употребног аспекта, проверити њихово порекло и испитати какав им је тренутно статус у српском јавном дискурсу. Посебно ћемо се осврнути на друштвене, али и језичке околности у којима настају, тј. позајмљују се, наводећи репрезентативне примере. Такође, покушаћемо да контекстуализујемо ситуацију у српском језику у односу на друге словенске, али и енглески језик, у коме су се ови творбени поступци, поготово у именовању различитих појмова повезаних с епидемијом, показали веома продуктивни., The paper deals with new lexical blends that are dominant in the media, as well as the language of online portals, social networks, etc., updated by the covid-19 pandemic and the situation surrounding it. We analyze new words from the semantic and usage aspect, check their origin and examine what their current status is in Serbian public discourse. We especially look at the social and linguistic circumstances in which they arise, i.e. are borrowed, citing representative examples. Also, we try to contextualize the situation in the Serbian language in relation to other Slavic languages, as well as the English language, in which these creative processes, especially in the naming of different terms related to the epidemic, proved to be very productive.",
publisher = "Београд : Алма, Београд : Пројекат Растко",
journal = "Сливенице у словенским језицима",
booktitle = "Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија, New blends in the naming of terms from the period of the Covid 19 epidemic in the language of the media",
pages = "127-149"
}
Новокмет, С.,& Јовановић, Ј.. (2023). Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија. in Сливенице у словенским језицима
Београд : Алма., 127-149.
Новокмет С, Јовановић Ј. Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија. in Сливенице у словенским језицима. 2023;:127-149..
Новокмет, Слободан, Јовановић, Јована, "Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија" in Сливенице у словенским језицима (2023):127-149.

ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА

Новокмет, Слободан

(Београд : Филолошки факултет; Центар за српски као страни језик, 2023)

TY  - CONF
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16140
AB  - Предмет рада је предлог имплементације наставне јединице о поимениченим придевима (придевским супстантивима) у наставу српског као страног језика, посебно на конверзационим вежбањима на вишим нивоима учења језика. Примери би се усмерили ка посебном виду поименичавања придева, а то је супстантивизација оних придева који представљају зависне делове именичких синтагми типа: разредни старешина – разредни; хемијска оловка – хемијска и сл. Циљ рада је да се објасни морфолошки и прагматички статус ових јединица у српском језику и предложе типови вежбања који би помогли студентима српског као страног језика да их лакше препознају и усвоје, не би ли тако поспешили своје комуникативне компетенције на вишим нивоима учења језика.
AB  - The subject of the paper is a proposal for the implementation of a teaching unit on named adjectives (adjectival nouns) in the teaching of Serbian as a foreign language, especially on conversational exercises at a higher level of language mastery. The examples would be directed towards a particular type of naming, which is the substantiveization of adjectives as dependent parts of noun phrases of the type: razredni starešina – razredni; hemijska olovka – hemijska ect. The paper aims to explain the morphological and pragmatic status of these units in the Serbian language and to suggest types of exercises by which these units could be more easily recognized and adopted by students to improve their communicative competence at higher levels of language learning.
PB  - Београд : Филолошки факултет; Центар за српски као страни језик
C3  - СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V
T1  - ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА
T1  - ADJECTIVE SUBSTANTIVES IN THE TEACHING OF SERBIAN AS A FOREIGN LANGUAGE
SP  - 57
EP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140
ER  - 
@conference{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Предмет рада је предлог имплементације наставне јединице о поимениченим придевима (придевским супстантивима) у наставу српског као страног језика, посебно на конверзационим вежбањима на вишим нивоима учења језика. Примери би се усмерили ка посебном виду поименичавања придева, а то је супстантивизација оних придева који представљају зависне делове именичких синтагми типа: разредни старешина – разредни; хемијска оловка – хемијска и сл. Циљ рада је да се објасни морфолошки и прагматички статус ових јединица у српском језику и предложе типови вежбања који би помогли студентима српског као страног језика да их лакше препознају и усвоје, не би ли тако поспешили своје комуникативне компетенције на вишим нивоима учења језика., The subject of the paper is a proposal for the implementation of a teaching unit on named adjectives (adjectival nouns) in the teaching of Serbian as a foreign language, especially on conversational exercises at a higher level of language mastery. The examples would be directed towards a particular type of naming, which is the substantiveization of adjectives as dependent parts of noun phrases of the type: razredni starešina – razredni; hemijska olovka – hemijska ect. The paper aims to explain the morphological and pragmatic status of these units in the Serbian language and to suggest types of exercises by which these units could be more easily recognized and adopted by students to improve their communicative competence at higher levels of language learning.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет; Центар за српски као страни језик",
journal = "СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V",
title = "ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА, ADJECTIVE SUBSTANTIVES IN THE TEACHING OF SERBIAN AS A FOREIGN LANGUAGE",
pages = "57-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140"
}
Новокмет, С.. (2023). ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА. in СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V
Београд : Филолошки факултет; Центар за српски као страни језик., 57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140
Новокмет С. ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА. in СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V. 2023;:57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140 .
Новокмет, Слободан, "ПРИДЕВСКИ СУПСТАНТИВИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА" in СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ V (2023):57-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16140 .

Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина

Новокмет, Слободан

(Београд : Филолошко друштво „Речи“, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15256
AB  - Предмет нашег рада су нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина. У питању је продуктиван творбени модел који подразумева име, презиме или чак надимак личности из литературе, политике или, уопште, са довољном културолошком препознатљивошћу на месту творбене основе и који продукује значење „оно што има својства и особине онога што је у творбеној основи”, типа обломовштина, глембајевштина, недићевштина и сл. На грађи сакупљеној преко дигиталног корпуса српског језика PDRS 1.0 утврдићемо које су се све нове речи творене на овај начин појавиле у српском језику и имена којих личности најчешће учествују у овом творбеном типу.
AB  - The subject of our paper are new deanthroponyms in the Serbian language formed using the suffix -(št)ina. This is a productive word-formation model that involves the name, surname, or even nickname of a well-known personality from literature, politics, or generally with sufficient cultural recognizability as the base for formation, and it produces the meaning of "something that has the qualities and characteristics of what is in the base of formation," such as oblomovština, glemba-jevština, nedićevština, and so on. Based on the material collected through the digital corpus of the Serbian language PDRS 1.0, we will determine which new words have appeared in the Serbian language using this method and which personalities most commonly participate in this type of word formation.
PB  - Београд : Филолошко друштво „Речи“
PB  - Београд : Алма
PB  - Београд :  Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
T2  - Новоречје
T1  - Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина
T1  - NEW DEANTHROPONYMS IN THE SERBIAN LANGUAGE FORMED USING THE SUFFIX -(ŠT)INA
SP  - 116
EP  - 124
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Предмет нашег рада су нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина. У питању је продуктиван творбени модел који подразумева име, презиме или чак надимак личности из литературе, политике или, уопште, са довољном културолошком препознатљивошћу на месту творбене основе и који продукује значење „оно што има својства и особине онога што је у творбеној основи”, типа обломовштина, глембајевштина, недићевштина и сл. На грађи сакупљеној преко дигиталног корпуса српског језика PDRS 1.0 утврдићемо које су се све нове речи творене на овај начин појавиле у српском језику и имена којих личности најчешће учествују у овом творбеном типу., The subject of our paper are new deanthroponyms in the Serbian language formed using the suffix -(št)ina. This is a productive word-formation model that involves the name, surname, or even nickname of a well-known personality from literature, politics, or generally with sufficient cultural recognizability as the base for formation, and it produces the meaning of "something that has the qualities and characteristics of what is in the base of formation," such as oblomovština, glemba-jevština, nedićevština, and so on. Based on the material collected through the digital corpus of the Serbian language PDRS 1.0, we will determine which new words have appeared in the Serbian language using this method and which personalities most commonly participate in this type of word formation.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво „Речи“, Београд : Алма, Београд :  Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“",
journal = "Новоречје",
title = "Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина, NEW DEANTHROPONYMS IN THE SERBIAN LANGUAGE FORMED USING THE SUFFIX -(ŠT)INA",
pages = "116-124",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256"
}
Новокмет, С.. (2023). Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина. in Новоречје
Београд : Филолошко друштво „Речи“.(8), 116-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256
Новокмет С. Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина. in Новоречје. 2023;(8):116-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256 .
Новокмет, Слободан, "Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина" in Новоречје, no. 8 (2023):116-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15256 .

Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему

Новокмет, Слободан

(Београд : Међунардони славистички центар, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14897
AB  - Избори за реч године, поготово на енглеском говорном подручју, временом све више
привлаче пажњу лингвиста, лексикографа, али и медија. Иако нису темељени строго на
лингвистичким критеријумима, ови избори показују одређене језичке, културолошке, по‑
литичке, па и економске трендове у развоју друштва, што потврђују и примери као што
су: вакс, локдаун, постистина, брегзит, бинџовање и сл. Циљ нашег рада је да испитамо
какав је положај неологизама који су у последњих десет година проглашавани за реч го‑
дине од стране угледних речника енглеског језика данас у српском лексичком систему,
њихов статус у речницима нових речи и речницима англицизама, односно да утврдимо за
које од њих можемо рећи да су постале активан део домаћег лексичког фонда, а које су се
повукле на маргину.
AB  - Elections for the word of the year, especially in the English-speaking world, increasingly attract
the attention of linguists, lexicographers, and the media. Although they are not based strictly on lin‑
guistic criteria, these elections show specific linguistic, cultural, political, and even economic trends in the development of society, which can be confirmed by examples such: vaks, lokdaun, postistina, bregzit, bindžovanje, etc. Out papaer aims to examine the position of neologisms that have been declared the word of the year in the last ten years by reputable dictionaries of the English language today in the Serbian lexical system, their status in dictionaries of new words and dictionaries of anglicisms, that is, to determine which of them we can to say that they have become an active part of the domestic lexical fund, and which have receded to the margins.
PB  - Београд : Међунардони славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дана
T1  - Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему
T1  - Neologisms Selected for the Word of the Year in English Language and their Representation in the Serbian Lexical System
SP  - 317
EP  - 328
VL  - 52
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2023.52.1.ch28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Избори за реч године, поготово на енглеском говорном подручју, временом све више
привлаче пажњу лингвиста, лексикографа, али и медија. Иако нису темељени строго на
лингвистичким критеријумима, ови избори показују одређене језичке, културолошке, по‑
литичке, па и економске трендове у развоју друштва, што потврђују и примери као што
су: вакс, локдаун, постистина, брегзит, бинџовање и сл. Циљ нашег рада је да испитамо
какав је положај неологизама који су у последњих десет година проглашавани за реч го‑
дине од стране угледних речника енглеског језика данас у српском лексичком систему,
њихов статус у речницима нових речи и речницима англицизама, односно да утврдимо за
које од њих можемо рећи да су постале активан део домаћег лексичког фонда, а које су се
повукле на маргину., Elections for the word of the year, especially in the English-speaking world, increasingly attract
the attention of linguists, lexicographers, and the media. Although they are not based strictly on lin‑
guistic criteria, these elections show specific linguistic, cultural, political, and even economic trends in the development of society, which can be confirmed by examples such: vaks, lokdaun, postistina, bregzit, bindžovanje, etc. Out papaer aims to examine the position of neologisms that have been declared the word of the year in the last ten years by reputable dictionaries of the English language today in the Serbian lexical system, their status in dictionaries of new words and dictionaries of anglicisms, that is, to determine which of them we can to say that they have become an active part of the domestic lexical fund, and which have receded to the margins.",
publisher = "Београд : Међунардони славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дана",
title = "Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему, Neologisms Selected for the Word of the Year in English Language and their Representation in the Serbian Lexical System",
pages = "317-328",
volume = "52",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2023.52.1.ch28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897"
}
Новокмет, С.. (2023). Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему. in Научни састанак слависта у Вукове дана
Београд : Међунардони славистички центар., 52(1), 317-328.
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897
Новокмет С. Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему. in Научни састанак слависта у Вукове дана. 2023;52(1):317-328.
doi:10.18485/msc.2023.52.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897 .
Новокмет, Слободан, "Неологизми бирани за реч године на енглеском говорном подручју и њихова представљеност у српском лексичком систему" in Научни састанак слависта у Вукове дана, 52, no. 1 (2023):317-328,
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14897 .

Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми

Новокмет, Слободан

(Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14552
AB  - Предмет нашег рада јесте пресек тренутног стања у систему компјутерских и интернетских термина, односно испитивање који део компјутерске и интернетске терминологије
се у српском језику данас преводи, који су методи превођења, односно стварања те терминологије, као и какви су ставови корисника ове терминологије по питању њеног прилагођавања српском језику у односу на варијанте на енглеском. Циљ рада је да у анализи тренутне ситуације дођемо до извесних закључака у вези са тим како тренутно изгледа компјутерска терминологија у српском језику и шта је могуће урадити у циљу приближавања ове терминологије говорницима српског језика који нису верзирани говорници енглеског.
AB  - The subject of our paper is an overview of the current situation in the system of computer
and Internet terms, that is, an examination of what part of computer and Internet terminology is
translated into the Serbian language today and what are the methods of that translation, as well
as what are the attitudes of the users of this terminology regarding its adaptations to the Serbian
language in relation to the variants in English. The paper aims to analyze the current situation
and come to certain conclusions regarding what computer terminology in the Serbian language
currently looks like and what linguistic experts can do to bring this terminology closer to speakers of the Serbian language who are not fluent speakers of English language.
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми
T1  - Translations of computer and Internet terms in Serbian language - current  issues and problems
SP  - 27
EP  - 38
VL  - 70
IS  - 1
DO  - 10.18485/kij.2023.70.1.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан",
year = "2023",
abstract = "Предмет нашег рада јесте пресек тренутног стања у систему компјутерских и интернетских термина, односно испитивање који део компјутерске и интернетске терминологије
се у српском језику данас преводи, који су методи превођења, односно стварања те терминологије, као и какви су ставови корисника ове терминологије по питању њеног прилагођавања српском језику у односу на варијанте на енглеском. Циљ рада је да у анализи тренутне ситуације дођемо до извесних закључака у вези са тим како тренутно изгледа компјутерска терминологија у српском језику и шта је могуће урадити у циљу приближавања ове терминологије говорницима српског језика који нису верзирани говорници енглеског., The subject of our paper is an overview of the current situation in the system of computer
and Internet terms, that is, an examination of what part of computer and Internet terminology is
translated into the Serbian language today and what are the methods of that translation, as well
as what are the attitudes of the users of this terminology regarding its adaptations to the Serbian
language in relation to the variants in English. The paper aims to analyze the current situation
and come to certain conclusions regarding what computer terminology in the Serbian language
currently looks like and what linguistic experts can do to bring this terminology closer to speakers of the Serbian language who are not fluent speakers of English language.",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми, Translations of computer and Internet terms in Serbian language - current  issues and problems",
pages = "27-38",
volume = "70",
number = "1",
doi = "10.18485/kij.2023.70.1.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552"
}
Новокмет, С.. (2023). Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије., 70(1), 27-38.
https://doi.org/10.18485/kij.2023.70.1.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552
Новокмет С. Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми. in Књижевност и језик. 2023;70(1):27-38.
doi:10.18485/kij.2023.70.1.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552 .
Новокмет, Слободан, "Преводи компјутерских и интернетских термина на српски језик - актуелна питања и проблеми" in Књижевност и језик, 70, no. 1 (2023):27-38,
https://doi.org/10.18485/kij.2023.70.1.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14552 .

О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику

Јовановић, Јована Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14725
AB  - У раду се са морфосинтаксичког и семантичког аспекта анализира
придевска употреба глаголског прилога садашњег без финалног -и у номинативу и акузативу једнине мушког рода, у позицијама атрибута и предикатива. Циљ рада је да се испитају разлози због којих се ови нестандардни краћи
облици све учесталије појављују, како у језику медија тако и у разговорном
језику – његовој усменој реализацији али и писаној форми коју репрезентује
комуникација међу корисницима друштвених мрежа. Примећене разлике
у начину на који се глаголски прилог садашњи употребљава у придевској
служби у односу на средину XX века тичу се морфосинтаксичких кара ктеристика овог облика и његових семантичких особености у позицијама у
којима има придевску вредност, а оне би могле сугерисати иновације у вези
са диференцирањем вида попридевљеног глаголског прилога у савременом
српском језику.
AB  - The paper analyzes the adjectival use of the present participle without
the fi nal -i in the nominative and accusative masculine singular cases, when
they are positioned as attributes and predicates. The aim of the paper is
to examine reasons behind the increasingly frequent appearance of these
shorter, non-standard forms in the language of media, as well as in the
conversational speech and translated literature. Detected diff erences between
the contemporary usage of present participle in adjectival form and middle
20th century’s usage are related to the morphosyntactic characteristics of
this form and structural-semantic peculiarities of predicative position. These
detected diff erences might suggest some innovations in diff erentiation of the
form of the adjectivalized present participle in the modern Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику
T1  - On Certain Aspects of Transformation of Present Participle Turning into Adjective in Contemporary Serbian Language
SP  - 27
EP  - 52
VL  - 54
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2023",
abstract = "У раду се са морфосинтаксичког и семантичког аспекта анализира
придевска употреба глаголског прилога садашњег без финалног -и у номинативу и акузативу једнине мушког рода, у позицијама атрибута и предикатива. Циљ рада је да се испитају разлози због којих се ови нестандардни краћи
облици све учесталије појављују, како у језику медија тако и у разговорном
језику – његовој усменој реализацији али и писаној форми коју репрезентује
комуникација међу корисницима друштвених мрежа. Примећене разлике
у начину на који се глаголски прилог садашњи употребљава у придевској
служби у односу на средину XX века тичу се морфосинтаксичких кара ктеристика овог облика и његових семантичких особености у позицијама у
којима има придевску вредност, а оне би могле сугерисати иновације у вези
са диференцирањем вида попридевљеног глаголског прилога у савременом
српском језику., The paper analyzes the adjectival use of the present participle without
the fi nal -i in the nominative and accusative masculine singular cases, when
they are positioned as attributes and predicates. The aim of the paper is
to examine reasons behind the increasingly frequent appearance of these
shorter, non-standard forms in the language of media, as well as in the
conversational speech and translated literature. Detected diff erences between
the contemporary usage of present participle in adjectival form and middle
20th century’s usage are related to the morphosyntactic characteristics of
this form and structural-semantic peculiarities of predicative position. These
detected diff erences might suggest some innovations in diff erentiation of the
form of the adjectivalized present participle in the modern Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику, On Certain Aspects of Transformation of Present Participle Turning into Adjective in Contemporary Serbian Language",
pages = "27-52",
volume = "54",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725"
}
Јовановић, Ј. Б.. (2023). О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 54(1), 27-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725
Јовановић ЈБ. О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику. in Наш језик. 2023;54(1):27-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725 .
Јовановић, Јована Б., "О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику" in Наш језик, 54, no. 1 (2023):27-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725 .

Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури

Јовановић, Јована

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16576
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка).
Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве значења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света.
AB  - In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective considers undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“
T1  - Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури
T1  - Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture
SP  - 383
EP  - 397
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка).
Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве значења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света., In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective considers undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“",
booktitle = "Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури, Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture",
pages = "383-397"
}
Јовановић, Ј.. (2023). Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури. in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“
Нови Сад : Филозофски факултет., 383-397.
Јовановић Ј. Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури. in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“. 2023;:383-397..
Јовановић, Јована, "Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури" in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“ (2023):383-397.

Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику

Ивановић, Ненад Б.; Јовановић, Јована Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16319
AB  - Рад представља опис и анализу збирке погрдних назива Ђорђа Натошевића (1821–1887). Збирка је настала половином XIX века, а почетком XX века придружена је грађи за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, чији је и данас део. Ова збирка од 2584 лексичке јединице представља најобимнију и структурно најразноврснију збирку погрдних назива за особе у српском језику XIX и XX века. У првом делу рада издвајају се четири главне категорије погрдних назива у збирци: 1) заједничке именице, 2) описни придеви, 3) вишечлани лексички спојеви и 4) семасиолошки мотивисани антропоними. Наведене категорије се даље описују и групишу према структурним типовима, семантичким доменима и начину на који реализују погрдно значење. На основу стечених увида, у другом делу рада спроводи се емпиријско истраживање односа творбених и семантичких елемената погрдних назива у збирци Ђ. Натошевића, њихове међусобне условљености, као и појава творбене синонимије и конкуренције суфикса у појединим категоријама погрдних назива. У закључку рада аргументује се теза да Натошевићева збирка представља не само значајан извор за проучавање српског (раз)говорног језика у XIX веку, већ и сведочанство о континуитету развоја система пејоратива у савременом језику. На основу поменуте тезе образлажу се потребе и могућности претварања ове збирке у електронски речник и базу пејоративних назива у српском језику.
AB  - In this paper we present both a description and the analysis of the collection of derogatory names in manuscript form by Đorđe Natošević (1821–1887). Đ. Natošević gathered his collection of names from various sources in the middle of the 19th century. At the beginning of the 20th century, the manuscript was joined to the archive of the lexical materials for the Dictionary of the Serbian Academy of SASA, of which it is still a part today. This collection of 2584 lexical items represents the most extensive and structurally diverse collection of derogatory names for persons in the Serbian language, both for the 19th and 20th centuries alike. With this in view, in the first part of the paper we distinguish four main categories of derogatory names in the Natošević’s collection: 1) common nouns, 2) descriptive adjectives, 3) multiword expressions and 4) semasiologically motivated anthroponyms. We then proceed to describe these categories according to their structural type, semantic domain and the way by which they realize derogatory meaning. Based on these insights, in the second part of the paper we conduct an empirically based research of the relationship between word-formational and semantic elements of ‘coarse words’ in Natošević’s collection, as well as the research of sufixal synonymy and sufixal competition in certain categories of derogatory names. In the conclusion we state that Natošević’s collection represents a significant source for the study of the Serbian (colloquial) language in the 19th century, and stands as a testimony of the continuity of the development of the system of pejoratives in the modern Serbian language. Based on this conclusions, we then present the needs and possibilities of turning The Collection of Coarse Words by Đorđe Natošević into a dictionary and electronic database of pejoratives in the Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику
T1  - A Collection of Coarse Words in Manuscript Form by Đorđe Natošević (1821–1887) as a source for scientific study of derogatory names in the serbian language
SP  - 91
EP  - 120
VL  - 79
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2302091I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б. and Јовановић, Јована Б.",
year = "2023",
abstract = "Рад представља опис и анализу збирке погрдних назива Ђорђа Натошевића (1821–1887). Збирка је настала половином XIX века, а почетком XX века придружена је грађи за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, чији је и данас део. Ова збирка од 2584 лексичке јединице представља најобимнију и структурно најразноврснију збирку погрдних назива за особе у српском језику XIX и XX века. У првом делу рада издвајају се четири главне категорије погрдних назива у збирци: 1) заједничке именице, 2) описни придеви, 3) вишечлани лексички спојеви и 4) семасиолошки мотивисани антропоними. Наведене категорије се даље описују и групишу према структурним типовима, семантичким доменима и начину на који реализују погрдно значење. На основу стечених увида, у другом делу рада спроводи се емпиријско истраживање односа творбених и семантичких елемената погрдних назива у збирци Ђ. Натошевића, њихове међусобне условљености, као и појава творбене синонимије и конкуренције суфикса у појединим категоријама погрдних назива. У закључку рада аргументује се теза да Натошевићева збирка представља не само значајан извор за проучавање српског (раз)говорног језика у XIX веку, већ и сведочанство о континуитету развоја система пејоратива у савременом језику. На основу поменуте тезе образлажу се потребе и могућности претварања ове збирке у електронски речник и базу пејоративних назива у српском језику., In this paper we present both a description and the analysis of the collection of derogatory names in manuscript form by Đorđe Natošević (1821–1887). Đ. Natošević gathered his collection of names from various sources in the middle of the 19th century. At the beginning of the 20th century, the manuscript was joined to the archive of the lexical materials for the Dictionary of the Serbian Academy of SASA, of which it is still a part today. This collection of 2584 lexical items represents the most extensive and structurally diverse collection of derogatory names for persons in the Serbian language, both for the 19th and 20th centuries alike. With this in view, in the first part of the paper we distinguish four main categories of derogatory names in the Natošević’s collection: 1) common nouns, 2) descriptive adjectives, 3) multiword expressions and 4) semasiologically motivated anthroponyms. We then proceed to describe these categories according to their structural type, semantic domain and the way by which they realize derogatory meaning. Based on these insights, in the second part of the paper we conduct an empirically based research of the relationship between word-formational and semantic elements of ‘coarse words’ in Natošević’s collection, as well as the research of sufixal synonymy and sufixal competition in certain categories of derogatory names. In the conclusion we state that Natošević’s collection represents a significant source for the study of the Serbian (colloquial) language in the 19th century, and stands as a testimony of the continuity of the development of the system of pejoratives in the modern Serbian language. Based on this conclusions, we then present the needs and possibilities of turning The Collection of Coarse Words by Đorđe Natošević into a dictionary and electronic database of pejoratives in the Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику, A Collection of Coarse Words in Manuscript Form by Đorđe Natošević (1821–1887) as a source for scientific study of derogatory names in the serbian language",
pages = "91-120",
volume = "79",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2302091I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319"
}
Ивановић, Н. Б.,& Јовановић, Ј. Б.. (2023). Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 79(2), 91-120.
https://doi.org/10.2298/JFI2302091I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319
Ивановић НБ, Јовановић ЈБ. Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог. 2023;79(2):91-120.
doi:10.2298/JFI2302091I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319 .
Ивановић, Ненад Б., Јовановић, Јована Б., "Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику" in Јужнословенски филолог, 79, no. 2 (2023):91-120,
https://doi.org/10.2298/JFI2302091I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319 .

Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа)

Јовановић, Јована

(Niš : Filozofski fakultet, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15020
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта анализирају
погрдни називи за ЛГБТ особе, с посебним освртом на пејоративе којима се ре-
ферише на мушке особе хомосексуалне оријентације у српском језику. Затим се,
кроз анализу јавног дискурса о овој мањинској групи – како кроз проучавање но-
винских текстова и званичних саопштења друштвених актера у медијима, тако и
кроз сагледавање лексичких обележја комуникације међу корисницима друштве-
них мрежа о овој теми – показују различити нивои вербалне дискриминације
којој су ЛГБТ особе у Србији изложене. Циљ је да се, на примеру експресивне
лексике која је заступљена у јавном дискурсу и реферише на припаднике ове
мањинске скупине, покаже моћ медија у креирању и учвршћивању идеолошких
и дискриминаторних ставова у друштву.
AB  - The paper analyzes derogatory names for LGBT persons from the lexical-semantic and
linguacultural aspects, with a special focus on pejoratives referring to male persons
of the homosexual orientation in the Serbian language. Then, through the analysis of
the public discourse about this minority group – both through the study of newspaper
texts and official announcements of social actors in the media, as well as by looking at
the lexical features of communication among social network users on this topic – the
different levels of verbal discrimination that the LGBT persons in Serbia are exposed
to are shown. The goal is to demonstrate the power of the media in creating and
strengthening ideological and discriminatory attitudes in society, using the example of
the expressive lexicon that is represented in public discourse and refers to members of
this minority group.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
T2  - Jezik, književnost, moć
T1  - Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа)
T1  - The Power of the Vocabulary of Media Discourse in Creating and Strengthening Attitudes Towards Minority Groups (The Example of Verbal Discrimination of the LGBT Male Persons)
SP  - 167
EP  - 183
DO  - 10.46630/jkm.2023.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта анализирају
погрдни називи за ЛГБТ особе, с посебним освртом на пејоративе којима се ре-
ферише на мушке особе хомосексуалне оријентације у српском језику. Затим се,
кроз анализу јавног дискурса о овој мањинској групи – како кроз проучавање но-
винских текстова и званичних саопштења друштвених актера у медијима, тако и
кроз сагледавање лексичких обележја комуникације међу корисницима друштве-
них мрежа о овој теми – показују различити нивои вербалне дискриминације
којој су ЛГБТ особе у Србији изложене. Циљ је да се, на примеру експресивне
лексике која је заступљена у јавном дискурсу и реферише на припаднике ове
мањинске скупине, покаже моћ медија у креирању и учвршћивању идеолошких
и дискриминаторних ставова у друштву., The paper analyzes derogatory names for LGBT persons from the lexical-semantic and
linguacultural aspects, with a special focus on pejoratives referring to male persons
of the homosexual orientation in the Serbian language. Then, through the analysis of
the public discourse about this minority group – both through the study of newspaper
texts and official announcements of social actors in the media, as well as by looking at
the lexical features of communication among social network users on this topic – the
different levels of verbal discrimination that the LGBT persons in Serbia are exposed
to are shown. The goal is to demonstrate the power of the media in creating and
strengthening ideological and discriminatory attitudes in society, using the example of
the expressive lexicon that is represented in public discourse and refers to members of
this minority group.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, moć",
booktitle = "Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа), The Power of the Vocabulary of Media Discourse in Creating and Strengthening Attitudes Towards Minority Groups (The Example of Verbal Discrimination of the LGBT Male Persons)",
pages = "167-183",
doi = "10.46630/jkm.2023.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020"
}
Јовановић, Ј.. (2023). Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа). in Jezik, književnost, moć
Niš : Filozofski fakultet., 167-183.
https://doi.org/10.46630/jkm.2023.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020
Јовановић Ј. Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа). in Jezik, književnost, moć. 2023;:167-183.
doi:10.46630/jkm.2023.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020 .
Јовановић, Јована, "Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа)" in Jezik, književnost, moć (2023):167-183,
https://doi.org/10.46630/jkm.2023.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020 .

ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА

Станић, Данијела С.

(Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Станић, Данијела С.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16542
AB  - У раду ћемо појаснити како је Растко Петровић свој ликовњачки сензибилитет и професионалну оријентисаност према сликарству и ликовној критици преточио у „сликарску стилистику” у путопису Африка. Растко језичким средствима дочарава сликарске ефекте. Он сликарске елементе, од којих су најважнији боја, облик и светлост, инкорпорира у књижевни материјал, користећи се придевима и именицама који означавају боје, као и њима блиским описним синтаксичким конструкцијама, сплетом метафора и метонимија, као и стилским фигурама метаморфозом и синестезијом.
AB  - In the paper, we will explain how Rastko Petrović turned his artistic sensibility and professional orientation towards painting and art criticism into "art stylistics" in the travelogue Africa. The language is used to describe the effects of painting. He incorporates painting elements, the most important of which are color, form and light, into literary material, using adjectives and nouns that denote colors, as well as close to descriptive syntactic constructions, a web of metaphors and metonyms, as well as stylistic figures metamorphosis and synesthesia.
PB  - Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА
T1  - Art as a stylistic-linguistic and literary-poetic feature of the travelogue Africa by Rastko Petrović
SP  - 247
EP  - 259
IS  - 52/1
DO  - 10.18485/msc.2023.52.1.ch22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542
ER  - 
@inbook{
author = "Станић, Данијела С.",
year = "2023",
abstract = "У раду ћемо појаснити како је Растко Петровић свој ликовњачки сензибилитет и професионалну оријентисаност према сликарству и ликовној критици преточио у „сликарску стилистику” у путопису Африка. Растко језичким средствима дочарава сликарске ефекте. Он сликарске елементе, од којих су најважнији боја, облик и светлост, инкорпорира у књижевни материјал, користећи се придевима и именицама који означавају боје, као и њима блиским описним синтаксичким конструкцијама, сплетом метафора и метонимија, као и стилским фигурама метаморфозом и синестезијом., In the paper, we will explain how Rastko Petrović turned his artistic sensibility and professional orientation towards painting and art criticism into "art stylistics" in the travelogue Africa. The language is used to describe the effects of painting. He incorporates painting elements, the most important of which are color, form and light, into literary material, using adjectives and nouns that denote colors, as well as close to descriptive syntactic constructions, a web of metaphors and metonyms, as well as stylistic figures metamorphosis and synesthesia.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
booktitle = "ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА, Art as a stylistic-linguistic and literary-poetic feature of the travelogue Africa by Rastko Petrović",
pages = "247-259",
number = "52/1",
doi = "10.18485/msc.2023.52.1.ch22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542"
}
Станић, Д. С.. (2023). ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Филолошки факултет, Међународни славистички центар.(52/1), 247-259.
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542
Станић ДС. ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2023;(52/1):247-259.
doi:10.18485/msc.2023.52.1.ch22
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542 .
Станић, Данијела С., "ЛИКОВНОСТ КАО СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКА И КЊИЖЕВНО-ПОЕТИЧКА ОДЛИКА ПУТОПИСА АФРИКА РАСТКА ПЕТРОВИЋА" in Научни састанак слависта у Вукове дане, no. 52/1 (2023):247-259,
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch22 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16542 .

Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга

Миљковић, Вања

(Београд : Филолошко друштво "Речи", 2023)

TY  - CHAP
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16530
AB  - У овом раду размотрићемо могућност коришћења богате текстуалне грађе доступне на сајту Вукајлија, својеврсној пародији онлајн речника, у будућој лексикографској пракси. Указаћемо на предности и недостатке те грађе, имајући у виду проблеме са којима се лексикографија сленга на овим просторима суочава. Први део рада представља, стога, осврт на постојеће жаргонске речнике, у коме се посебна пажња посвећује питању одабира релевантног корпуса  за израду речника.
У другом делу разматрају се начини на који корисници Вукајлије пародирају лексички чланак, како бисмо у трећем делу
на неколико примера показали на који се начин језички материјал доступан на овој платформи може искористити у унапређењу лексикографског описа савременог српског сленга.
AB  - Vukajlija is a humoristic web portal where users write definitions of Serbian slang words. Although Vukajlija, just at first glance, looks like an online slang dictionary, it is not a linguistic project, and the main aim of its users is to create entertaining and funny content. Entry words are not always in the correct morphological form, and many do not belong to the slang register. Instead of informative linguistic definitions, there are often humoristic or satiric comments on actual social issues. In this paper, we showed that Vukajlija is a parody of the dictionary format, but it can be used as a source for semantic and word formation investigations of contemporary Serbian slang and for a lexicographical description of the slang register.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
T2  - Реч године у словенским језицима
T1  - Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга
T1  - Internet platform vukajlija as a source for a lexicographical description of contemporary Serbian slang
SP  - 137
EP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530
ER  - 
@inbook{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У овом раду размотрићемо могућност коришћења богате текстуалне грађе доступне на сајту Вукајлија, својеврсној пародији онлајн речника, у будућој лексикографској пракси. Указаћемо на предности и недостатке те грађе, имајући у виду проблеме са којима се лексикографија сленга на овим просторима суочава. Први део рада представља, стога, осврт на постојеће жаргонске речнике, у коме се посебна пажња посвећује питању одабира релевантног корпуса  за израду речника.
У другом делу разматрају се начини на који корисници Вукајлије пародирају лексички чланак, како бисмо у трећем делу
на неколико примера показали на који се начин језички материјал доступан на овој платформи може искористити у унапређењу лексикографског описа савременог српског сленга., Vukajlija is a humoristic web portal where users write definitions of Serbian slang words. Although Vukajlija, just at first glance, looks like an online slang dictionary, it is not a linguistic project, and the main aim of its users is to create entertaining and funny content. Entry words are not always in the correct morphological form, and many do not belong to the slang register. Instead of informative linguistic definitions, there are often humoristic or satiric comments on actual social issues. In this paper, we showed that Vukajlija is a parody of the dictionary format, but it can be used as a source for semantic and word formation investigations of contemporary Serbian slang and for a lexicographical description of the slang register.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Издавачка кућа "Алма"",
journal = "Реч године у словенским језицима",
booktitle = "Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга, Internet platform vukajlija as a source for a lexicographical description of contemporary Serbian slang",
pages = "137-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530"
}
Миљковић, В.. (2023). Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга. in Реч године у словенским језицима
Београд : Филолошко друштво "Речи"., 137-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530
Миљковић В. Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга. in Реч године у словенским језицима. 2023;:137-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530 .
Миљковић, Вања, "Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга" in Реч године у словенским језицима (2023):137-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530 .

Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела

Миљковић, Вања

(Београд : Филолошко друштво "Речи", 2023)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16528
AB  - У раду се испитује полисемија глагола блејати апаратуром теорије идеали-
зованих когнитивних модела. Грађу чине примери ексцерпирани из електронских
корпуса савременог српског језика ПДРС и SrWac. Анализа је показала да у савре-
меном српском сленгу овај глагол има богату полисемију, која се разгранава из
лексичког значења „непродуктивно проводити време, не радити ништа корисно“.
Ово се значење повезује са когнитивним моделом КАРИЈЕРЕ И ЖИВОТНИХ АМБИЦИ-
ЈА, а изводи се из примарног али данас не тако распрострањеног значења „оглаша-
вати се гласом блеее (о овци, телету и сл.)“ метафором ОСОБА КОЈА БЕСЦИЉНО ТРО-
ШИ СВОЈЕ ВРЕМЕ ЈЕ ЖИВОТИЊА КОЈА СЕ БЕСЦИЉНО ОГЛАШАВА. У овом се когнитив-
ном моделу непродуктивно, бесциљно трошење времена изразито негативно оце-
њује, па је тако употребљено блејати блискозначно са глуварити и дангубити. Са
друге стране, као реакција на такву концептулаизацију развила се и супротна ин-
терпретација заснована на когнитивном моделу ЗАБАВЕ И РЕЛАКСАЦИЈЕ, у коме је
блејати блискозначно са одмарати се. У грађи су уочена и новија значења, која се
метафорички наслањају управо из модела ЖИВОТНИХ АМБИЦИЈА – тако значење
„бити локализован чекајући повољне околности“ почива на метафори ПРОВОЂЕЊЕ
ВРЕМЕНА У ЧЕКАЊУ ЈЕ ГЛУВАРЕЊЕ, док значење „бити одложен и неупотребљаван“
представља продукт метафоричке персонификације НЕКОРИШЋЕНИ ПРЕДМЕТ ЈЕ НЕ-
ПРОДУКТИВНА ОСОБА.
AB  - The research explores the polysemy of the Serbian verb blejati in the context
of idealized cognitive models. The corpus consists of examples excerpted from
electronic corpora of the contemporary Serbian language, PDRS and SrWac. The
analysis reveals a rich polysemy of this verb in contemporary Serbian slang. Its dominant
meaning, "unproductively spending time, doing nothing useful," is anchored
in the cognitive model of CAREER AND LIFE AMBITIONS. This is metaphorically
derived from the primary but less common meaning "vocalizing like a sheep, calf,
etc." (A PERSON AIMLESSLY WASTING TIME IS AN ANIMAL AIMLESSLY VOCALIZING).
On the other hand, as a reaction to such conceptualization, a contrasting interpretation
based on the cognitive model of ENTERTAINMENT AND RELAXATION has developed.
In this model, blejati is synonymous with resting and relaxing. The analysis
also identifies newer meanings metaphorically derived from the model of LIFE AMBITIONS.
For example, the meaning "being stored and unused" represents a product
of the metaphorical personification of AN UNUSED OBJECT as AN UNPRODUCTIVE
PERSON.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"
T2  - Новоречје
T1  - Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела
T1  - The semantics of the verb blejati in contemporary Serbian sleng in the light of idealized cognitive models theory
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У раду се испитује полисемија глагола блејати апаратуром теорије идеали-
зованих когнитивних модела. Грађу чине примери ексцерпирани из електронских
корпуса савременог српског језика ПДРС и SrWac. Анализа је показала да у савре-
меном српском сленгу овај глагол има богату полисемију, која се разгранава из
лексичког значења „непродуктивно проводити време, не радити ништа корисно“.
Ово се значење повезује са когнитивним моделом КАРИЈЕРЕ И ЖИВОТНИХ АМБИЦИ-
ЈА, а изводи се из примарног али данас не тако распрострањеног значења „оглаша-
вати се гласом блеее (о овци, телету и сл.)“ метафором ОСОБА КОЈА БЕСЦИЉНО ТРО-
ШИ СВОЈЕ ВРЕМЕ ЈЕ ЖИВОТИЊА КОЈА СЕ БЕСЦИЉНО ОГЛАШАВА. У овом се когнитив-
ном моделу непродуктивно, бесциљно трошење времена изразито негативно оце-
њује, па је тако употребљено блејати блискозначно са глуварити и дангубити. Са
друге стране, као реакција на такву концептулаизацију развила се и супротна ин-
терпретација заснована на когнитивном моделу ЗАБАВЕ И РЕЛАКСАЦИЈЕ, у коме је
блејати блискозначно са одмарати се. У грађи су уочена и новија значења, која се
метафорички наслањају управо из модела ЖИВОТНИХ АМБИЦИЈА – тако значење
„бити локализован чекајући повољне околности“ почива на метафори ПРОВОЂЕЊЕ
ВРЕМЕНА У ЧЕКАЊУ ЈЕ ГЛУВАРЕЊЕ, док значење „бити одложен и неупотребљаван“
представља продукт метафоричке персонификације НЕКОРИШЋЕНИ ПРЕДМЕТ ЈЕ НЕ-
ПРОДУКТИВНА ОСОБА., The research explores the polysemy of the Serbian verb blejati in the context
of idealized cognitive models. The corpus consists of examples excerpted from
electronic corpora of the contemporary Serbian language, PDRS and SrWac. The
analysis reveals a rich polysemy of this verb in contemporary Serbian slang. Its dominant
meaning, "unproductively spending time, doing nothing useful," is anchored
in the cognitive model of CAREER AND LIFE AMBITIONS. This is metaphorically
derived from the primary but less common meaning "vocalizing like a sheep, calf,
etc." (A PERSON AIMLESSLY WASTING TIME IS AN ANIMAL AIMLESSLY VOCALIZING).
On the other hand, as a reaction to such conceptualization, a contrasting interpretation
based on the cognitive model of ENTERTAINMENT AND RELAXATION has developed.
In this model, blejati is synonymous with resting and relaxing. The analysis
also identifies newer meanings metaphorically derived from the model of LIFE AMBITIONS.
For example, the meaning "being stored and unused" represents a product
of the metaphorical personification of AN UNUSED OBJECT as AN UNPRODUCTIVE
PERSON.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Издавачка кућа "Алма", Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"",
journal = "Новоречје",
title = "Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела, The semantics of the verb blejati in contemporary Serbian sleng in the light of idealized cognitive models theory",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528"
}
Миљковић, В.. (2023). Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела. in Новоречје
Београд : Филолошко друштво "Речи".(9).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528
Миљковић В. Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела. in Новоречје. 2023;(9).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528 .
Миљковић, Вања, "Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела" in Новоречје, no. 9 (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528 .

Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима

Миљковић, Вања

(Београд : Филолошко друштво "Речи", 2023)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16527
AB  - У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегментацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту.
AB  - This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-component and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
T2  - Новоречје
T1  - Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима
T1  - Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms
SP  - 125
EP  - 143
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегментацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту., This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-component and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић", Београд : Издавачка кућа "Алма"",
journal = "Новоречје",
title = "Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима, Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms",
pages = "125-143",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527"
}
Миљковић, В.. (2023). Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. in Новоречје
Београд : Филолошко друштво "Речи".(8), 125-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527
Миљковић В. Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. in Новоречје. 2023;(8):125-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 .
Миљковић, Вања, "Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима" in Новоречје, no. 8 (2023):125-143,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 .

Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику

Миљковић, Вања

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - BOOK
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16529
AB  - Глаголски префикси представљају сложено питање у коме се семантика и граматика вишеструко преплићу. Потпуно је јасно да вишезначност глаголских префикса, које је и у досадашњим истраживањима посведочена, представља још једну манифестацију утеловљености значења – језичка јединица са примарно просторном семантиком постепено се ослобађа физичке онтологије како би указала на апстрактнију појмовност. Ипак, иако се префиксација првенствено повезује са творбеносемантичким језичким нивоом, значење префикса се не може потпуно одвојити од семантике и синтаксе глагола. Због свега тога наш је основни циљ у писању ове књиге био стварање теоријског модела који ће објединити различите аспекте глаголске префиксације. Занимало нас је да ли се сви глаголи са једним префиксом могу посматрати као јединствена семантичка категорија, којим се механизмима та категорија шири од центра који има сликовносхематску вредност ка несликовним доменима стварности, потом и где се у каузалној структури глаголског догађаја значење префикса детектује. 
Модел који смо у свом истраживању користили утемељен је на когнитивнолингвистичком приступу језику, што је захтевало одабир и надоградњу постојећег аналитичког апарата, чему су посвећена прва три поглавља. У првом поглављу је показано да се традиционални структуралистички приступ глаголским префиксима у домаћој лингвистици XX века значајно додирује са савременим когнитивносемантичким школама. Преглед когнитивнолингвистичке литературе о овој теми је показао да се глаголски префикси углавном посматрају на хоризонталном семантичком плану, кроз препознавање значењских група међу глаголима са истим префиксом, али да постоји потреба да се размотри и могућност вертикалног обједињавања префиксалне породице. У том смо светлу изнели хипотезу о протосемантичком нивоу префиксног значења – протозначење је несликовно искуствено значење које префиксалну породицу држи на окупу.
Друго поглавље се бави статусом термина сликовна схема у когнитивној лингвистици. Усвојили смо редефиниције сликовних схема које су предложили Џ. Грејди (2005) и Мандлер и Кановас (2014). У том смислу разликујемо сликовне схеме (схеме физичких релација, као што су ИЗНОШЕЊЕ, УНОШЕЊЕ, ОМОТАВАЊЕ и др.), сликовне примитиве (схеме просторних елемената који изграђују сликовне схеме, као што је САДРЖАТЕЉ), одазивне садржаје коју су искуствено повезани са сликовним схемама (импликације ЗАШТИЋЕНОСТИ, ПРИЈАТНОСТИ, НЕПРИЈАТНОСТИ итд.) и суперсхеме (високоапстрактне граматичке релације које обједињују типично физичко искуство са обрасцима сложенијег надфизичког и нефизичког искуства, као што је, рецимо, ДОГАЂАЈНА КАУЗАЛНОСТ). 
У трећем смо поглављу, стога, пажњу посветили каузалној суперсхеми – идеализованом когнитивном моделу који објашњава како се сложена каузална структура догађаја повезује са глаголским аргументима. Каузална суперсхема се наслања на Талмијеву динамику сила, Ланакерову когнитивну граматику (одакле се преузимају термини Трајектор и Оријентир, али са нешто другачијим значењем) и Крофтову теорију глаголских аргумената. Овај модел претпоставља да се каузална логика догађаја заснива на идеализованој троделној схеми коју чине каузални актанти. У агентативном пољу се препознају два актанта чијом интеграцијом настаје типични Агенс – Иницијатор, као ментални покретач догађаја, и Реализатор, као извршилац дејства. Реификатор представља Агенсову дејствену микрозону, док је Кондуктор Агенсова десјтвена макрозона. Медијално поље је сконцентрисано око Пермисора (Пред-Трајектора и Пред-Оријентира), који омогућавају да се дејство претвори у резултат. Резултативно поље чине носилац промене положаја (Трајектор) и носиоци промене садржаја (Оријентири). Различити начини компресије ове сложене структуре кореспондирају са различитим синтаксичким ликовима – прелазни глаголски оквир почива на њеном сажимању у двоактантски однос, док непрелазни указује на апсолутну компресију у једну сложену улогу. У тако постављеном моделу, протозначење префикса се препознаје као семантичка елаборација Трајектора и Оријентира.
У преосталим поглављима у овом су моделу анализирани глаголи са префиксима из-, у-, са-, о- и об-. Показано је да се у свокој од ових префиксалних породица може уочити обједињујуће протозначење, чије су најтипичније манифестације централне сликовне схеме које се са датим префиксом повезују. Сликовносхематско језгор се састоји од неколико схема које исто протозначење изражавају кроз различите обрасце основног физичког искуства (сликовна симилисемија). Тако се протосемантика ЕКСКЛУЗЕ (префикс из-) манифестује кроз три сликовне схеме: ИЗНОШЕЊЕ (схема садржи ексклузираног Трајектора), ИСТИСКАЊЕ (схема уз ексклузираног Трајектора садржи и улогу екстрахованог Оријентира) и ИЗЛАГАЊЕ (ексклузирани Трајектор + експозирани Оријентир). За глаголски префикс у- карактеристично је значење ИНКЛУЗИЈЕ, које се примарно остварује кроз сликовну схему УНОШЕЊА (у којој препознајемо инклузивни Оријентир) или сликовну схему ОМОТАВАЊА (у којој се препознаје инклузивни Трајектор). Глаголски префикс са- обједињује протозначењем САЖИМАЊА (КОМПРЕСИЈЕ) две супротстављене сликовне схеме – СМАЊИВАЊЕ (када се сажима физичка димензија Оријентира) и САБИРАЊЕ (када се сажима раздаљина између више Трајектора). На крају, иако су глаголски префикси о- и об- на сликовносхематском плану у великој мери подударни (оба префикса се манифестују преко сликовних схема УСПОСТАВЉАЊА БАРИЈЕРЕ, ИНТЕГРАЦИЈЕ ОМОТАЧА и ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ ОМОТАЧА), анализа је показала да се об- може повезати са протозначењем ИНВОЛВИРАНОСТИ (зато у инвентару његових сликовних схема налазимо и сликовну схему ОБУХВАТАЊЕ ПУТАЊОМ), а о- са протозначењем АКСИЈАЛНОСТИ (УСМЕРЕНОСТ КА ОСИ ИЛИ ОД ЊЕ, зато у инвентару овог префикса постоје и сликовна схема ИСПАДА ИЗ РАВНОТЕЖЕ).
У анализама појединачних префикса показано је да протозначење, које се искуствено повезује са централним сликовним схемама, шири свој обухват на друге схеме посредством примарних метафора. Ако се тако откривају нове схеме унутар просторног и перцептивног сазнања, реч је о метасликовним схемама. Глагол изгубити нешто, на пример, не значи да објекат више није у садржатељу већ да није у субјектовом пољу доступности, што указује на метафору НЕДОСТУПНО ЈЕ ИЗВАН САДРЖАТЕЉА. Слично, ни глагол удаљити се не значи улазак у садржатељ, већ указује на примарнометафоричко апстраховање ОНО ШТО СЕ НЕ ВИДИ ЈЕ ОНО ШТО ЈЕ УНЕТО У САДРЖАТЕЉ. Када одазивни појам примарне метафоре излази из домена физичког искуства, схема има квазисликовну онтологију. То можемо илустровати, рецимо, глаголима као упамтити (МЕНТАЛНО ФИКСИРАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКО УБАДАЊЕ), истраумирати (МЕНТАЛНО ИЗЛАГАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКО ИЗЛАГАЊЕ), спријатељити се (БЛИСКОСТ ЈЕ СМАЊЕЊЕ ФИЗИЧКЕ РАЗДАЉИНЕ), осујетити (УЧИНИТИ НЕВАЖНИМ ЈЕ ИЗБАЦИТИ ИЗ РАВНОТЕЖЕ, ОБОРИТИ НА ПОД).
Анализа у протодогађајном моделу нам је омогућила да везу између центра значењске мреже и њене периферије подробније испитамо не губећи из вида обједињујући семантички фактор. Поред тога, она отвора и нове могућности за истраживање парадигматских односа префикса – исти садржај може бити концептуализован из угла различитих протозначења (нпр. значење „мотањем прекрити површину нечега“ може се изразити глаголима умотати, обмотати, смотати, измотати, јер се иста сцена повезује са различитим протозначењима). Како се под капом истог протозначења могу појавити и у просторном смислу супротстављене сликовне схеме, протодогађајни модел је згодан и за истраживање енантиосемије (поменуто измотати значи „уклонити омотач“ када префикс указује на екстракцију, али исти глагол може значити и „поставити омотач“ када префикс означава експозицију). На крају, рецимо још и то да каузална суперсхема, као модел за анализу глаголских аргумената, може бити примењена и независно од питања глаголске префиксације, као алат за истраживање семантике глагола уопште.
AB  - Verbal prefixes represent a complex matter in which semantics and grammar are intertwined. It is evidently clear that the polysemy of verbal prefixes, which has been identified in previous research, represents another manifestation of the embodiment of meaning – a linguistic unit with primarily spatial semantics gradually divests itself of physical ontology so as to refer to a more abstract conceptuality. Nevertheless, even though prefixation is primarily related to the linguistic level of the semantics of word formation, the meaning of prefixes cannot be completely separated from the semantics and syntax of verbs. Owing to that, our basic aim in writing this book was the creation of a theoretical model which is to unite various aspects of verbal prefixation. We were interested in finding out whether all verbs with the same prefix can be viewed as a unique semantic category, which mechanisms are used by that category so that it can spread from the centre which has an image-schematic value towards non-imaged domains of reality, as well as where can the meaning of a prefix be identified in the causal structure of a verbal event. 
The model applied in this research is based on the cognitive-linguistic approach to language, which required a selection and extension of the existing analytic apparatus, which is the subject of the first three chapters. Chapter One demonstrates that traditional structural approach to verbal prefixes in Serbian linguistics of the 20th century has significant points of contact with contemporary cognitive-semantic schools. The overview of cognitive-linguistic literature on this subject has shown that verbal prefixes are mainly viewed on the horizontal semantic plane, through identification of thematic groups among verbs with the same prefix, but also that there is a need to consider the possibility of a vertical unification of a prefixal family. With regard to that, we put forward a hypothesis on the proto-semantic level of prefixal meaning – proto-meaning is non-imaged experiential meaning that keeps a prefixal family together. 
Chapter Two deals with the status of the term image schema in cognitive linguistics. We have adopted the redefinitions of image schemas proposed by J. Grady (2005) and Mandler and Canovas (2014). Thus, we differentiate between image schemas (schemas of physical relations, such as TAKING SOMETHING OUT, BRINGING SOMETHING IN, WRAPPING, etc.), image primitives (schemas of spatial elements which build up image schemas, such as CONTAINER), response content which is experientially related to image schemas (implications of PROTECTEDNESS, PLEASANTNESS, UNPLEASANTNESS, etc.) and superschemas (highly abstract grammatical relations which unite typically physical experience with patterns of more complex super-physical and non-physical experience, such as, for example, EVENT CAUSALITY). 
Chapter Three, therefore, focuses on causal superschema – idealized cognitive model which explains how complex causal event structure is related to verbal arguments. Causal superschema relies on Talmy’s force dynamics, Langacker’s cognitive grammar (from which are borrowed the terms Trajector and Landmark, but with a slightly different meaning) and Croft’s theory of verbal arguments. This model assumes that causal event logic is based on an idealized three-part schema made up of causal actants. In the agentive field can be identified two actants whose integration generates a typical Agent – Initiator, as a mental instigator of an event, and Executor, as a doer of an action. Reifier represents the Agent’s action microzone, while Conductor is the Agent’s action macrozone. The median field centers around Enablers (Pre-Trajector and Pre-Landmark), which enable the action to turn into a result. The resultative field is comprised of the exponent of the change of position (Trajector) and of exponents of the change in content (Landmarks). Different methods of compression of this complex structure correlate with different syntactic images – transitive verb frame is based on its compression into a two-actant relation, while the intransitive one points to an absolute compression into one complex role. In the model thus constructed, the proto-meaning of prefixes is recognized as a semantic elaboration of Trajector and Landmark. 
The remaining chapters contain the analysis of verbs with the prefixes iz-, u-, sa-, o- and ob- according to this model. It is shown that in each of these prefixal families one can identify the underlying proto-meaning, whose most typical manifestations are central image schemas that are related to pertaining prefixes. The core of an image schema consists of several schemas which express the same proto-meaning in various patterns of basic physical experience (image similisemy). Thus, the proto-semantics of ЕXCLUSION (prefix iz-) manifests itself in three image schemas: TAKING SOMETHING OUT (schema containing an excluded Trajector), SQUEEZING OUT (schema, apart from an excluded Trajector, contains the role of extracted Landmark) and EXPOSING (excluded Trajector + exposed Landmark). For the verbal prefix u- the typical meaning is that of INCLUSION, which is primarily realized in the image schema of ENTERING (in which is recognized an inclusive Landmark) or the image schema of WRAPPING (in which is recognized an inclusive Trajector). The verbal prefix sa- with the proto-meaning of COMPRESSION unites two contrasting image schemas – REDUCTION (when the physical dimension of the Landmark is reduced) and CONTRACTION (when the distance between a number of Trajectors is reduced). Finally, even though verbal prefixes о- and оb- are equivalent to a great degree on the image schema plane (both prefixes are manifested through image schemas of SETTING A BARRIER, INTEGRATION OF THE COVER and DISINTEGRATION OF THE COVER), the analysis has shown that ob- can be linked with the proto-meaning of INVOLVEMENT (because of which in the inventory of its image schemas can be found the image schema INCLUSION IN THE TRAJECTORY), аnd о- with the proto-meaning of AXIALITY (DIRECTION TOWARDS THE AXIS OR AWAY FROM IT, hence in the inventory of this prefix there is also the image schema FALLS OUT OF BALANCE).
The analyses of individual prefixes demonstrate that the proto-meaning, which is experientially related to the central image schemas, broadens its scope to other schemas by means of primary metaphors. If this leads to discovering new schemas within spatial and perceptive cognition, they represent metaimage schemas. The verb izgubiti nešto (‘lose something’), for example, does not mean that the object is no longer in the container, but that it is not in the area available to the subject, which points to the metaphor WHAT IS UNAVAILABLE IS OUT OF THE CONTAINER. Similarly, neither does the verb udaljiti se (‘distance oneself’) refer to entering the container, but to the primary metaphorical abstraction WHAT CANNOT BE SEEN IS WHAT IS PUT INTO A CONTAINER. When a response concept of a primary metaphor is out of the domain of physical experience, the schema has a quasi-imaged ontology. This can be illustrated by verbs such as upamtiti (‘remember’) (МENTAL FIXATION IS PHYSICAL INCISION), istraumirati (‘traumatize’) (МЕNTAL EXPOSURE IS PHYSICAL EXPOSURE), sprijateljiti se (‘befriend’) (INTIMACY IS THE REDUCTION OF PHYSICAL DISTANCE), osujetiti (‘thwart’) (MAKING IRRELEVANT IS THROWING OUT OF BALANCE, THROWING TO THE GROUND).
The analysis according to the proto-event model enabled us to examine more closely the relation between the centre of the semantic network and its perifery, bearing in mind the unifying semantic factor. Apart from that, it also opens new possibilities for investigating paradigmatic relations of prefixes – the same content can be conceptualized from the aspect of different proto-meanings (e.g. the meaning “cover the surface of something by wrapping” can be expressed by verbs umotati, obmotati, smotati, izmotati, because the same scene is linked with different proto-meanings). As under the same proto-meaning can be found image schemas that are opposed in spatial terms, the proto-event model is also suitable for investigating the enantiosemy (the said verb izmotati means “remove the cover” when the prefix refers to extraction, but the same verb can also mean “place the cover” when the prefix refers to exposition). Eventually, let us also note that the causal superschema, as a model for analysis of verb arguments, can be applied irrespective of verbal prefixation, as a tool for investigating the semantics of verbs in general.
AB  - Глагольные приставки представляют собой сложный вопрос, в котором семантика и грамматика переплетаются различными способами. Совсем ясно, что многозначность глагольных приставок, засвидетельствованная и в предыдущих исследованиях, является еще одним проявлением воплощенности значения, поскольку языковая единица с первичной пространственной семантикой постепенно освобождается от физической онтологии, чтобы указать на более абстрактную понятийность. Однако, вопреки тому, что приставочный способ словообразования в первую очередь связан с словообразовательно-семантическим языковым уровнем, значение приставок нельзя совсем отделить от семантики и синтаксиса глаголов. Таким образом, при написании этой книги нашей основной целью было создание теоретической модели, объединяющей различные аспекты глагольной префиксации. Нас интересовало, можно ли рассматривать все глаголы с одной приставкой в качестве единой семантической категории, при помощи каких механизмов она расширяется от центра, обладающего ценностью образного изображения, по направлению к необразным областям действительности и, наконец, где в каузальной структуре глагольного события определяется значение приставки.
Модель, использованная в этом исследовании, базируется на когнитивно-лингвистическом подходе к языку, что потребовало выбор и надстройку существующего аналитического аппарата, чему посвящены первые три параграфа. В первом параграфе показывается, что традиционный структуралистский подход к глагольным приставкам в отечественной лингвистике XX века характеризуется в значительной мере взаимопроникновением по отношению к современным когнитивно-семантическим школам. Обзор когнитивно-лингвистической литературы на эту тему показывает, что глагольные приставки в основном рассматриваются в горизонтальном семантическом плане, через выделение семантических групп среди глаголов с одинаковой приставкой, а также, что существует необходимость рассмотрения возможности и вертикального объединения словообразовательного типа. В этом свете мы сформулировали гипотезу о протосемантическом уровне префиксального значения – протозначение является необразным экспериенциальным значением, которое делает возможным объединение словообразовательного типа.
Во втором параграфе рассматривается статус термина образное изображение в когнитивной лингвистике. Мы приняли новые определения образных изображений, предложенные Дж. Грейди (2005), Мандлером и Кановасом (2014). В этом смысле мы различаем образные изображения (такие схемы физических отношений, как ВЫНОС, ВНОС, ОБМАТЫВАНИЕ и т.п.), образные примитивы (схемы пространственных элементов, участвующие в построении образного изображения, как например, СОДЕРЖАТЕЛЬ), реактивные содержания, связанные со образами изображениями на уровне опыта (импликации ЗАЩИЩЕННОСТИ, ПРИЯТНОСТИ, НЕПРИЯТНОСТИ и т.п.) и суперсхемы (высокоабстракные грамматические отношения, объединяющие типичный физический опыт с образцами более сложного надфизического и нефизического опыта, например, СОБЫТИЙНАЯ КАУЗАЛЬНОСТЬ).
В третьем параграфе внимание сконцентрировано на каузальной суперсхеме в качестве идеализированной когнитивной модели, которая объясняет, каким образом сложная каузальная структура событий связана с глагольными аргументами. Каузальная суперсхема опирается на динамику сил Тэлми, когнитивную грамматику Лангакера (откуда были взяты термины Траектор и Ориентир, но с несколько измененным значением) и теорию глагольных аргументов Крофта. Данная модель предполагает, что каузальная логика событий основывается на идеализированной трехчастной схеме, которую образуют каузальные актанты. В агентативном поле мы узнаем два актанта, путем объединения которых возникает типичный Агенс – Инициатор в качестве ментального побудителя действия, и Реализатор в качестве совершителя действия. Реификатор представляет собой действенную микрозону Агенса, в то время как Кондуктор является его действенной макрозоной. Медиальное поле сконцентрировано вокруг Пермисора (Пред-Траектора и Пред-Ориентира), которые делают возможным превращение действия в результат. Результативное поле состоит из носителя изменения положения (Траектор) и носителей изменения содержания (Ориентиры). Различные способы компрессии данной сложной структуры соответствуют различным синтаксическим образам – переходная глагольная рамка базируется на ее сжатии в двухактантное движение, в то время как непереходная указывает на абсолютную компрессию в одну сложную роль. В таким образом построенной модели протозначение приставки узнается как семантическая выработка Траектора и Ориентира.
В остальных параграфах, согласно предложенной модели, анализируются глаголы с приставками из-, у-, са-, о- и об-. Отмечается, что в каждом из данных словообразовательных типов можно выявить объединяющее протозначение, самыми яркими проявлениями которого являются центральные схемы изображения, которые связываются с данной приставкой. Ядро образного изображения состоит из нескольких схем, выражающих одно и то же значение через различные образцы основного физического опыта (образная симилисемия). Таким образом, семантика ИСКЛЮЧЕНИЯ (приставка из-) проявляется через три образных изображения: ВЫНОС (схема содержит исключенного Траектора), ВЫТЕСНЕНИЕ (помимо исключенного Траектора схема содержит и роль обособленного Ориентира) и ВЫКЛАДЫВАНИЕ (исключенный Траектор + показанный Ориентир). Глагольную приставку у- характеризует значение ВКЛЮЧЕНИЯ, осуществляющееся, в первую очередь, через схему изображения ВНОСА (в которой узнаем включенный Ориентир) или образную схему ОБМАТЫВАНИЯ (в которой узнается включенный Траектор). Глагольная приставка са- в протозначении СЖАТИЯ (КОМПРЕССИИ) объединяет две противоположные схемы изображения – УМЕНЬШЕНИЕ (когда сжимается физическое измерение Ориентира) и СКЛАДЫВАНИЯ (когда сжимается расстояние между несколькими Траекторами). Наконец, вопреки тому, что глагольные приставки о- и об- на уровне образных изображений в большей мере совпадают (обе приставки проявляются через образное изображение УСТАНОВЛЕНИЯ ПРЕПЯТСТВИЯ, ОБЪЕДИНЕНИЯ ОБОЛОЧКИ и РАСТОЧЕНИЯ ОБОЛОЧКИ), анализ показал, что приставку об- можно связать с протозначением ВОВЛЕЧЕННОСТИ (поэтому в инвентаре его образных изображений находится и образная схема ОХВАТ ТРАЕКТОРИЕЙ), а о- с протозначением АКСИАЛЬНОСТИ (НАПРАВЛЕННОСТЬ К ОСИ ИЛИ ОТ НЕЕ, поэтому в инвентаре данной приставки имеется образная схема ВЫХОДА ИЗ РАВНОВЕСИЯ).
Анализ отдельных приставок показывает, что протозначение, которое через опыт связывается с центральными образными изображениями, расширяет свой охват и на другие образные изображения посредством первичных метафор. Если таким образом обнаруживаются новые схемы внутри пространственного и перцептивного сознания, речь идет о метаобразных схемах. Глагол изгубити нешто (потерять что-то), например, не означает, что предмет больше не находится в рамках содержателя, а что он не находится в поле доступа субъекта, что указывает на метафору НЕДОСТУПНОЕ НАХОДИТСЯ ВНЕ СОДЕРЖАТЕЛЯ. Похоже, и глагол удаљити се (отдалиться) не означает вхождение в содержатель, а указывает на первичное метофорическое ОТВЛЕЧЕНИЕ ТОГО, ЧЕГО НЕ ВИДНО, ЯВЛЯЕТСЯ ТЕМ, ЧТО ВНЕСЛИ В СОДЕРЖАТЕЛЬ. Когда реактивное понятие выходит из области физического опыта, схема обладает квазиобразной онтологией. Это можно проиллюстрировать такими глаголами как упамтити (запомнить) (ментальное фиксирование является физическим уколом), истраумирати (нанести психологические травмы) (МЕНТАЛЬНОЕ ВЫКЛАДЫВАНИЕ ЯВЛЯЕТСЯ ФИЗИЧЕСКИМ ВЫКЛАДЫВАНИЕМ), спријатељити се (подружить) (БЛИЗОСТЬ ПРЕДСТАВЛЯЕТ СОБОЙ УМЕНЬШЕНИЕ ФИЗИЧЕСКОГО РАССТОЯНИЯ), осујетити (воспрепятствовать) (СДЕЛАТЬ НЕВАЖНЫМ ТАКЖЕ КАК ВЫВЕСТИ ИЗ РАВНОВЕСИЯ, СВАЛИТЬ НА ПОЛ).
Анализ в рамках протособытийной модели дает нам возможность более подробно исследовать связь между центром событийной сети и ее периферией, не теряя из виду объединяющий семантический фактор. Вместе с тем модель открывает и новые возможности для исследования парадигматических отношений приставок – одно и то же содержание может концептуализироваться с точки зрения различных протозначений (например, значение «заматыванием перекрыть поверхность чего-либо» может быть выражено глаголами умотати, обмотати, смотати, измотати, потому что одна и та же сцена связывается с различными протозначениями). Так как в рамках одного протозначения могут появиться в пространственном смысле противоположные схемы изображения, протособытийная модель удобна для исследования энантиосемии (упомянутый глагол измотати означает «убрать оболочку», когда приставка указывает на исключение, но тот же глагол может означать «поставить оболочку», когда приставка обозначает выкладывание). В завершение отметим еще и то, что каузальная суперсхема как модель для анализа глагольных аргументов может применяться и независимо от вопросов глагольных приставок в качестве инструмента для исследования глагольной семантики в целом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику
T1  - Protoevent semantics of verb prefixes in the Serbian language
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529
ER  - 
@book{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "Глаголски префикси представљају сложено питање у коме се семантика и граматика вишеструко преплићу. Потпуно је јасно да вишезначност глаголских префикса, које је и у досадашњим истраживањима посведочена, представља још једну манифестацију утеловљености значења – језичка јединица са примарно просторном семантиком постепено се ослобађа физичке онтологије како би указала на апстрактнију појмовност. Ипак, иако се префиксација првенствено повезује са творбеносемантичким језичким нивоом, значење префикса се не може потпуно одвојити од семантике и синтаксе глагола. Због свега тога наш је основни циљ у писању ове књиге био стварање теоријског модела који ће објединити различите аспекте глаголске префиксације. Занимало нас је да ли се сви глаголи са једним префиксом могу посматрати као јединствена семантичка категорија, којим се механизмима та категорија шири од центра који има сликовносхематску вредност ка несликовним доменима стварности, потом и где се у каузалној структури глаголског догађаја значење префикса детектује. 
Модел који смо у свом истраживању користили утемељен је на когнитивнолингвистичком приступу језику, што је захтевало одабир и надоградњу постојећег аналитичког апарата, чему су посвећена прва три поглавља. У првом поглављу је показано да се традиционални структуралистички приступ глаголским префиксима у домаћој лингвистици XX века значајно додирује са савременим когнитивносемантичким школама. Преглед когнитивнолингвистичке литературе о овој теми је показао да се глаголски префикси углавном посматрају на хоризонталном семантичком плану, кроз препознавање значењских група међу глаголима са истим префиксом, али да постоји потреба да се размотри и могућност вертикалног обједињавања префиксалне породице. У том смо светлу изнели хипотезу о протосемантичком нивоу префиксног значења – протозначење је несликовно искуствено значење које префиксалну породицу држи на окупу.
Друго поглавље се бави статусом термина сликовна схема у когнитивној лингвистици. Усвојили смо редефиниције сликовних схема које су предложили Џ. Грејди (2005) и Мандлер и Кановас (2014). У том смислу разликујемо сликовне схеме (схеме физичких релација, као што су ИЗНОШЕЊЕ, УНОШЕЊЕ, ОМОТАВАЊЕ и др.), сликовне примитиве (схеме просторних елемената који изграђују сликовне схеме, као што је САДРЖАТЕЉ), одазивне садржаје коју су искуствено повезани са сликовним схемама (импликације ЗАШТИЋЕНОСТИ, ПРИЈАТНОСТИ, НЕПРИЈАТНОСТИ итд.) и суперсхеме (високоапстрактне граматичке релације које обједињују типично физичко искуство са обрасцима сложенијег надфизичког и нефизичког искуства, као што је, рецимо, ДОГАЂАЈНА КАУЗАЛНОСТ). 
У трећем смо поглављу, стога, пажњу посветили каузалној суперсхеми – идеализованом когнитивном моделу који објашњава како се сложена каузална структура догађаја повезује са глаголским аргументима. Каузална суперсхема се наслања на Талмијеву динамику сила, Ланакерову когнитивну граматику (одакле се преузимају термини Трајектор и Оријентир, али са нешто другачијим значењем) и Крофтову теорију глаголских аргумената. Овај модел претпоставља да се каузална логика догађаја заснива на идеализованој троделној схеми коју чине каузални актанти. У агентативном пољу се препознају два актанта чијом интеграцијом настаје типични Агенс – Иницијатор, као ментални покретач догађаја, и Реализатор, као извршилац дејства. Реификатор представља Агенсову дејствену микрозону, док је Кондуктор Агенсова десјтвена макрозона. Медијално поље је сконцентрисано око Пермисора (Пред-Трајектора и Пред-Оријентира), који омогућавају да се дејство претвори у резултат. Резултативно поље чине носилац промене положаја (Трајектор) и носиоци промене садржаја (Оријентири). Различити начини компресије ове сложене структуре кореспондирају са различитим синтаксичким ликовима – прелазни глаголски оквир почива на њеном сажимању у двоактантски однос, док непрелазни указује на апсолутну компресију у једну сложену улогу. У тако постављеном моделу, протозначење префикса се препознаје као семантичка елаборација Трајектора и Оријентира.
У преосталим поглављима у овом су моделу анализирани глаголи са префиксима из-, у-, са-, о- и об-. Показано је да се у свокој од ових префиксалних породица може уочити обједињујуће протозначење, чије су најтипичније манифестације централне сликовне схеме које се са датим префиксом повезују. Сликовносхематско језгор се састоји од неколико схема које исто протозначење изражавају кроз различите обрасце основног физичког искуства (сликовна симилисемија). Тако се протосемантика ЕКСКЛУЗЕ (префикс из-) манифестује кроз три сликовне схеме: ИЗНОШЕЊЕ (схема садржи ексклузираног Трајектора), ИСТИСКАЊЕ (схема уз ексклузираног Трајектора садржи и улогу екстрахованог Оријентира) и ИЗЛАГАЊЕ (ексклузирани Трајектор + експозирани Оријентир). За глаголски префикс у- карактеристично је значење ИНКЛУЗИЈЕ, које се примарно остварује кроз сликовну схему УНОШЕЊА (у којој препознајемо инклузивни Оријентир) или сликовну схему ОМОТАВАЊА (у којој се препознаје инклузивни Трајектор). Глаголски префикс са- обједињује протозначењем САЖИМАЊА (КОМПРЕСИЈЕ) две супротстављене сликовне схеме – СМАЊИВАЊЕ (када се сажима физичка димензија Оријентира) и САБИРАЊЕ (када се сажима раздаљина између више Трајектора). На крају, иако су глаголски префикси о- и об- на сликовносхематском плану у великој мери подударни (оба префикса се манифестују преко сликовних схема УСПОСТАВЉАЊА БАРИЈЕРЕ, ИНТЕГРАЦИЈЕ ОМОТАЧА и ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ ОМОТАЧА), анализа је показала да се об- може повезати са протозначењем ИНВОЛВИРАНОСТИ (зато у инвентару његових сликовних схема налазимо и сликовну схему ОБУХВАТАЊЕ ПУТАЊОМ), а о- са протозначењем АКСИЈАЛНОСТИ (УСМЕРЕНОСТ КА ОСИ ИЛИ ОД ЊЕ, зато у инвентару овог префикса постоје и сликовна схема ИСПАДА ИЗ РАВНОТЕЖЕ).
У анализама појединачних префикса показано је да протозначење, које се искуствено повезује са централним сликовним схемама, шири свој обухват на друге схеме посредством примарних метафора. Ако се тако откривају нове схеме унутар просторног и перцептивног сазнања, реч је о метасликовним схемама. Глагол изгубити нешто, на пример, не значи да објекат више није у садржатељу већ да није у субјектовом пољу доступности, што указује на метафору НЕДОСТУПНО ЈЕ ИЗВАН САДРЖАТЕЉА. Слично, ни глагол удаљити се не значи улазак у садржатељ, већ указује на примарнометафоричко апстраховање ОНО ШТО СЕ НЕ ВИДИ ЈЕ ОНО ШТО ЈЕ УНЕТО У САДРЖАТЕЉ. Када одазивни појам примарне метафоре излази из домена физичког искуства, схема има квазисликовну онтологију. То можемо илустровати, рецимо, глаголима као упамтити (МЕНТАЛНО ФИКСИРАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКО УБАДАЊЕ), истраумирати (МЕНТАЛНО ИЗЛАГАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКО ИЗЛАГАЊЕ), спријатељити се (БЛИСКОСТ ЈЕ СМАЊЕЊЕ ФИЗИЧКЕ РАЗДАЉИНЕ), осујетити (УЧИНИТИ НЕВАЖНИМ ЈЕ ИЗБАЦИТИ ИЗ РАВНОТЕЖЕ, ОБОРИТИ НА ПОД).
Анализа у протодогађајном моделу нам је омогућила да везу између центра значењске мреже и њене периферије подробније испитамо не губећи из вида обједињујући семантички фактор. Поред тога, она отвора и нове могућности за истраживање парадигматских односа префикса – исти садржај може бити концептуализован из угла различитих протозначења (нпр. значење „мотањем прекрити површину нечега“ може се изразити глаголима умотати, обмотати, смотати, измотати, јер се иста сцена повезује са различитим протозначењима). Како се под капом истог протозначења могу појавити и у просторном смислу супротстављене сликовне схеме, протодогађајни модел је згодан и за истраживање енантиосемије (поменуто измотати значи „уклонити омотач“ када префикс указује на екстракцију, али исти глагол може значити и „поставити омотач“ када префикс означава експозицију). На крају, рецимо још и то да каузална суперсхема, као модел за анализу глаголских аргумената, може бити примењена и независно од питања глаголске префиксације, као алат за истраживање семантике глагола уопште., Verbal prefixes represent a complex matter in which semantics and grammar are intertwined. It is evidently clear that the polysemy of verbal prefixes, which has been identified in previous research, represents another manifestation of the embodiment of meaning – a linguistic unit with primarily spatial semantics gradually divests itself of physical ontology so as to refer to a more abstract conceptuality. Nevertheless, even though prefixation is primarily related to the linguistic level of the semantics of word formation, the meaning of prefixes cannot be completely separated from the semantics and syntax of verbs. Owing to that, our basic aim in writing this book was the creation of a theoretical model which is to unite various aspects of verbal prefixation. We were interested in finding out whether all verbs with the same prefix can be viewed as a unique semantic category, which mechanisms are used by that category so that it can spread from the centre which has an image-schematic value towards non-imaged domains of reality, as well as where can the meaning of a prefix be identified in the causal structure of a verbal event. 
The model applied in this research is based on the cognitive-linguistic approach to language, which required a selection and extension of the existing analytic apparatus, which is the subject of the first three chapters. Chapter One demonstrates that traditional structural approach to verbal prefixes in Serbian linguistics of the 20th century has significant points of contact with contemporary cognitive-semantic schools. The overview of cognitive-linguistic literature on this subject has shown that verbal prefixes are mainly viewed on the horizontal semantic plane, through identification of thematic groups among verbs with the same prefix, but also that there is a need to consider the possibility of a vertical unification of a prefixal family. With regard to that, we put forward a hypothesis on the proto-semantic level of prefixal meaning – proto-meaning is non-imaged experiential meaning that keeps a prefixal family together. 
Chapter Two deals with the status of the term image schema in cognitive linguistics. We have adopted the redefinitions of image schemas proposed by J. Grady (2005) and Mandler and Canovas (2014). Thus, we differentiate between image schemas (schemas of physical relations, such as TAKING SOMETHING OUT, BRINGING SOMETHING IN, WRAPPING, etc.), image primitives (schemas of spatial elements which build up image schemas, such as CONTAINER), response content which is experientially related to image schemas (implications of PROTECTEDNESS, PLEASANTNESS, UNPLEASANTNESS, etc.) and superschemas (highly abstract grammatical relations which unite typically physical experience with patterns of more complex super-physical and non-physical experience, such as, for example, EVENT CAUSALITY). 
Chapter Three, therefore, focuses on causal superschema – idealized cognitive model which explains how complex causal event structure is related to verbal arguments. Causal superschema relies on Talmy’s force dynamics, Langacker’s cognitive grammar (from which are borrowed the terms Trajector and Landmark, but with a slightly different meaning) and Croft’s theory of verbal arguments. This model assumes that causal event logic is based on an idealized three-part schema made up of causal actants. In the agentive field can be identified two actants whose integration generates a typical Agent – Initiator, as a mental instigator of an event, and Executor, as a doer of an action. Reifier represents the Agent’s action microzone, while Conductor is the Agent’s action macrozone. The median field centers around Enablers (Pre-Trajector and Pre-Landmark), which enable the action to turn into a result. The resultative field is comprised of the exponent of the change of position (Trajector) and of exponents of the change in content (Landmarks). Different methods of compression of this complex structure correlate with different syntactic images – transitive verb frame is based on its compression into a two-actant relation, while the intransitive one points to an absolute compression into one complex role. In the model thus constructed, the proto-meaning of prefixes is recognized as a semantic elaboration of Trajector and Landmark. 
The remaining chapters contain the analysis of verbs with the prefixes iz-, u-, sa-, o- and ob- according to this model. It is shown that in each of these prefixal families one can identify the underlying proto-meaning, whose most typical manifestations are central image schemas that are related to pertaining prefixes. The core of an image schema consists of several schemas which express the same proto-meaning in various patterns of basic physical experience (image similisemy). Thus, the proto-semantics of ЕXCLUSION (prefix iz-) manifests itself in three image schemas: TAKING SOMETHING OUT (schema containing an excluded Trajector), SQUEEZING OUT (schema, apart from an excluded Trajector, contains the role of extracted Landmark) and EXPOSING (excluded Trajector + exposed Landmark). For the verbal prefix u- the typical meaning is that of INCLUSION, which is primarily realized in the image schema of ENTERING (in which is recognized an inclusive Landmark) or the image schema of WRAPPING (in which is recognized an inclusive Trajector). The verbal prefix sa- with the proto-meaning of COMPRESSION unites two contrasting image schemas – REDUCTION (when the physical dimension of the Landmark is reduced) and CONTRACTION (when the distance between a number of Trajectors is reduced). Finally, even though verbal prefixes о- and оb- are equivalent to a great degree on the image schema plane (both prefixes are manifested through image schemas of SETTING A BARRIER, INTEGRATION OF THE COVER and DISINTEGRATION OF THE COVER), the analysis has shown that ob- can be linked with the proto-meaning of INVOLVEMENT (because of which in the inventory of its image schemas can be found the image schema INCLUSION IN THE TRAJECTORY), аnd о- with the proto-meaning of AXIALITY (DIRECTION TOWARDS THE AXIS OR AWAY FROM IT, hence in the inventory of this prefix there is also the image schema FALLS OUT OF BALANCE).
The analyses of individual prefixes demonstrate that the proto-meaning, which is experientially related to the central image schemas, broadens its scope to other schemas by means of primary metaphors. If this leads to discovering new schemas within spatial and perceptive cognition, they represent metaimage schemas. The verb izgubiti nešto (‘lose something’), for example, does not mean that the object is no longer in the container, but that it is not in the area available to the subject, which points to the metaphor WHAT IS UNAVAILABLE IS OUT OF THE CONTAINER. Similarly, neither does the verb udaljiti se (‘distance oneself’) refer to entering the container, but to the primary metaphorical abstraction WHAT CANNOT BE SEEN IS WHAT IS PUT INTO A CONTAINER. When a response concept of a primary metaphor is out of the domain of physical experience, the schema has a quasi-imaged ontology. This can be illustrated by verbs such as upamtiti (‘remember’) (МENTAL FIXATION IS PHYSICAL INCISION), istraumirati (‘traumatize’) (МЕNTAL EXPOSURE IS PHYSICAL EXPOSURE), sprijateljiti se (‘befriend’) (INTIMACY IS THE REDUCTION OF PHYSICAL DISTANCE), osujetiti (‘thwart’) (MAKING IRRELEVANT IS THROWING OUT OF BALANCE, THROWING TO THE GROUND).
The analysis according to the proto-event model enabled us to examine more closely the relation between the centre of the semantic network and its perifery, bearing in mind the unifying semantic factor. Apart from that, it also opens new possibilities for investigating paradigmatic relations of prefixes – the same content can be conceptualized from the aspect of different proto-meanings (e.g. the meaning “cover the surface of something by wrapping” can be expressed by verbs umotati, obmotati, smotati, izmotati, because the same scene is linked with different proto-meanings). As under the same proto-meaning can be found image schemas that are opposed in spatial terms, the proto-event model is also suitable for investigating the enantiosemy (the said verb izmotati means “remove the cover” when the prefix refers to extraction, but the same verb can also mean “place the cover” when the prefix refers to exposition). Eventually, let us also note that the causal superschema, as a model for analysis of verb arguments, can be applied irrespective of verbal prefixation, as a tool for investigating the semantics of verbs in general., Глагольные приставки представляют собой сложный вопрос, в котором семантика и грамматика переплетаются различными способами. Совсем ясно, что многозначность глагольных приставок, засвидетельствованная и в предыдущих исследованиях, является еще одним проявлением воплощенности значения, поскольку языковая единица с первичной пространственной семантикой постепенно освобождается от физической онтологии, чтобы указать на более абстрактную понятийность. Однако, вопреки тому, что приставочный способ словообразования в первую очередь связан с словообразовательно-семантическим языковым уровнем, значение приставок нельзя совсем отделить от семантики и синтаксиса глаголов. Таким образом, при написании этой книги нашей основной целью было создание теоретической модели, объединяющей различные аспекты глагольной префиксации. Нас интересовало, можно ли рассматривать все глаголы с одной приставкой в качестве единой семантической категории, при помощи каких механизмов она расширяется от центра, обладающего ценностью образного изображения, по направлению к необразным областям действительности и, наконец, где в каузальной структуре глагольного события определяется значение приставки.
Модель, использованная в этом исследовании, базируется на когнитивно-лингвистическом подходе к языку, что потребовало выбор и надстройку существующего аналитического аппарата, чему посвящены первые три параграфа. В первом параграфе показывается, что традиционный структуралистский подход к глагольным приставкам в отечественной лингвистике XX века характеризуется в значительной мере взаимопроникновением по отношению к современным когнитивно-семантическим школам. Обзор когнитивно-лингвистической литературы на эту тему показывает, что глагольные приставки в основном рассматриваются в горизонтальном семантическом плане, через выделение семантических групп среди глаголов с одинаковой приставкой, а также, что существует необходимость рассмотрения возможности и вертикального объединения словообразовательного типа. В этом свете мы сформулировали гипотезу о протосемантическом уровне префиксального значения – протозначение является необразным экспериенциальным значением, которое делает возможным объединение словообразовательного типа.
Во втором параграфе рассматривается статус термина образное изображение в когнитивной лингвистике. Мы приняли новые определения образных изображений, предложенные Дж. Грейди (2005), Мандлером и Кановасом (2014). В этом смысле мы различаем образные изображения (такие схемы физических отношений, как ВЫНОС, ВНОС, ОБМАТЫВАНИЕ и т.п.), образные примитивы (схемы пространственных элементов, участвующие в построении образного изображения, как например, СОДЕРЖАТЕЛЬ), реактивные содержания, связанные со образами изображениями на уровне опыта (импликации ЗАЩИЩЕННОСТИ, ПРИЯТНОСТИ, НЕПРИЯТНОСТИ и т.п.) и суперсхемы (высокоабстракные грамматические отношения, объединяющие типичный физический опыт с образцами более сложного надфизического и нефизического опыта, например, СОБЫТИЙНАЯ КАУЗАЛЬНОСТЬ).
В третьем параграфе внимание сконцентрировано на каузальной суперсхеме в качестве идеализированной когнитивной модели, которая объясняет, каким образом сложная каузальная структура событий связана с глагольными аргументами. Каузальная суперсхема опирается на динамику сил Тэлми, когнитивную грамматику Лангакера (откуда были взяты термины Траектор и Ориентир, но с несколько измененным значением) и теорию глагольных аргументов Крофта. Данная модель предполагает, что каузальная логика событий основывается на идеализированной трехчастной схеме, которую образуют каузальные актанты. В агентативном поле мы узнаем два актанта, путем объединения которых возникает типичный Агенс – Инициатор в качестве ментального побудителя действия, и Реализатор в качестве совершителя действия. Реификатор представляет собой действенную микрозону Агенса, в то время как Кондуктор является его действенной макрозоной. Медиальное поле сконцентрировано вокруг Пермисора (Пред-Траектора и Пред-Ориентира), которые делают возможным превращение действия в результат. Результативное поле состоит из носителя изменения положения (Траектор) и носителей изменения содержания (Ориентиры). Различные способы компрессии данной сложной структуры соответствуют различным синтаксическим образам – переходная глагольная рамка базируется на ее сжатии в двухактантное движение, в то время как непереходная указывает на абсолютную компрессию в одну сложную роль. В таким образом построенной модели протозначение приставки узнается как семантическая выработка Траектора и Ориентира.
В остальных параграфах, согласно предложенной модели, анализируются глаголы с приставками из-, у-, са-, о- и об-. Отмечается, что в каждом из данных словообразовательных типов можно выявить объединяющее протозначение, самыми яркими проявлениями которого являются центральные схемы изображения, которые связываются с данной приставкой. Ядро образного изображения состоит из нескольких схем, выражающих одно и то же значение через различные образцы основного физического опыта (образная симилисемия). Таким образом, семантика ИСКЛЮЧЕНИЯ (приставка из-) проявляется через три образных изображения: ВЫНОС (схема содержит исключенного Траектора), ВЫТЕСНЕНИЕ (помимо исключенного Траектора схема содержит и роль обособленного Ориентира) и ВЫКЛАДЫВАНИЕ (исключенный Траектор + показанный Ориентир). Глагольную приставку у- характеризует значение ВКЛЮЧЕНИЯ, осуществляющееся, в первую очередь, через схему изображения ВНОСА (в которой узнаем включенный Ориентир) или образную схему ОБМАТЫВАНИЯ (в которой узнается включенный Траектор). Глагольная приставка са- в протозначении СЖАТИЯ (КОМПРЕССИИ) объединяет две противоположные схемы изображения – УМЕНЬШЕНИЕ (когда сжимается физическое измерение Ориентира) и СКЛАДЫВАНИЯ (когда сжимается расстояние между несколькими Траекторами). Наконец, вопреки тому, что глагольные приставки о- и об- на уровне образных изображений в большей мере совпадают (обе приставки проявляются через образное изображение УСТАНОВЛЕНИЯ ПРЕПЯТСТВИЯ, ОБЪЕДИНЕНИЯ ОБОЛОЧКИ и РАСТОЧЕНИЯ ОБОЛОЧКИ), анализ показал, что приставку об- можно связать с протозначением ВОВЛЕЧЕННОСТИ (поэтому в инвентаре его образных изображений находится и образная схема ОХВАТ ТРАЕКТОРИЕЙ), а о- с протозначением АКСИАЛЬНОСТИ (НАПРАВЛЕННОСТЬ К ОСИ ИЛИ ОТ НЕЕ, поэтому в инвентаре данной приставки имеется образная схема ВЫХОДА ИЗ РАВНОВЕСИЯ).
Анализ отдельных приставок показывает, что протозначение, которое через опыт связывается с центральными образными изображениями, расширяет свой охват и на другие образные изображения посредством первичных метафор. Если таким образом обнаруживаются новые схемы внутри пространственного и перцептивного сознания, речь идет о метаобразных схемах. Глагол изгубити нешто (потерять что-то), например, не означает, что предмет больше не находится в рамках содержателя, а что он не находится в поле доступа субъекта, что указывает на метафору НЕДОСТУПНОЕ НАХОДИТСЯ ВНЕ СОДЕРЖАТЕЛЯ. Похоже, и глагол удаљити се (отдалиться) не означает вхождение в содержатель, а указывает на первичное метофорическое ОТВЛЕЧЕНИЕ ТОГО, ЧЕГО НЕ ВИДНО, ЯВЛЯЕТСЯ ТЕМ, ЧТО ВНЕСЛИ В СОДЕРЖАТЕЛЬ. Когда реактивное понятие выходит из области физического опыта, схема обладает квазиобразной онтологией. Это можно проиллюстрировать такими глаголами как упамтити (запомнить) (ментальное фиксирование является физическим уколом), истраумирати (нанести психологические травмы) (МЕНТАЛЬНОЕ ВЫКЛАДЫВАНИЕ ЯВЛЯЕТСЯ ФИЗИЧЕСКИМ ВЫКЛАДЫВАНИЕМ), спријатељити се (подружить) (БЛИЗОСТЬ ПРЕДСТАВЛЯЕТ СОБОЙ УМЕНЬШЕНИЕ ФИЗИЧЕСКОГО РАССТОЯНИЯ), осујетити (воспрепятствовать) (СДЕЛАТЬ НЕВАЖНЫМ ТАКЖЕ КАК ВЫВЕСТИ ИЗ РАВНОВЕСИЯ, СВАЛИТЬ НА ПОЛ).
Анализ в рамках протособытийной модели дает нам возможность более подробно исследовать связь между центром событийной сети и ее периферией, не теряя из виду объединяющий семантический фактор. Вместе с тем модель открывает и новые возможности для исследования парадигматических отношений приставок – одно и то же содержание может концептуализироваться с точки зрения различных протозначений (например, значение «заматыванием перекрыть поверхность чего-либо» может быть выражено глаголами умотати, обмотати, смотати, измотати, потому что одна и та же сцена связывается с различными протозначениями). Так как в рамках одного протозначения могут появиться в пространственном смысле противоположные схемы изображения, протособытийная модель удобна для исследования энантиосемии (упомянутый глагол измотати означает «убрать оболочку», когда приставка указывает на исключение, но тот же глагол может означать «поставить оболочку», когда приставка обозначает выкладывание). В завершение отметим еще и то, что каузальная суперсхема как модель для анализа глагольных аргументов может применяться и независимо от вопросов глагольных приставок в качестве инструмента для исследования глагольной семантики в целом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику, Protoevent semantics of verb prefixes in the Serbian language",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529"
}
Миљковић, В.. (2023). Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529
Миљковић В. Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529 .
Миљковић, Вања, "Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529 .

О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве

Миланов, Наташа

(Bratislava : Slovenský komitét slavistov, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14900
AB  - The subject of the work was the analysis of some grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church, a special genre of religious discourse. The texts of the epistles mostly contain general vocabulary, which is understandable to all speakers of the Serbian language. The characteristic of the epistle as a genre of religious discourse is the use of special linguistic means which achieve the main goal of these texts, that is conveying a sublime and edifying message on the occasion of the greatest Christian holidays – Christmas and Easter. The analysis of the inventory of the used lexemes showed, first of all, that nouns are the dominant type of words in the texts of this character, and that there are also numerous adjectives used in the service of epithets. One of the most important features of the language of the Epistles is the use of the participle ending in -ći, which is, after all, a feature of the religious discourse in general. An important part of the lexicon of the festive epistles is made up of compounds created by different creative patterns, through which these texts are given a sublime, festive character. This type of lexicon was inherited from the old Church Slavonic period and is a feature of the holiday epistles among other Orthodox Slavic nations as well. The epistles also contain a lexicon which indicates important social topics for that period, that are intertwined with the representations from the life of Christ given in the New Testament.
AB  - The paper will analyze a number of grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox
Church, published in the last ten years, as a special genre of the religious discourse. By analyzing the inventory of
lexical units, we will determine the specifics of the language of the epistles, taking into account the fact that these texts
are addressed to priesthood and monks, as well as to the widest circle of believers of the Serbian Orthodox Church, of
different education and social status, which is why they should be clear and understandable. On the other hand, epistles
must, by their very nature, also contain lexis of a religious and theological character, in order to convey a sublime and
edifying message. Based on the linguistic inventory of epistles the aim of our research is to determine the specific grammatical
and lexical characteristics of this genre, as well as the relationship of the lexicon of this genre and the language
of everyday communication.
PB  - Bratislava : Slovenský komitét slavistov
T2  - Slavica Slovaca
T1  - О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве
T1  - Linguistic features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church
SP  - 289
EP  - 300
VL  - 58
IS  - 2
DO  - 10.31577/SlavSlov.2023.2.11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2023",
abstract = "The subject of the work was the analysis of some grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church, a special genre of religious discourse. The texts of the epistles mostly contain general vocabulary, which is understandable to all speakers of the Serbian language. The characteristic of the epistle as a genre of religious discourse is the use of special linguistic means which achieve the main goal of these texts, that is conveying a sublime and edifying message on the occasion of the greatest Christian holidays – Christmas and Easter. The analysis of the inventory of the used lexemes showed, first of all, that nouns are the dominant type of words in the texts of this character, and that there are also numerous adjectives used in the service of epithets. One of the most important features of the language of the Epistles is the use of the participle ending in -ći, which is, after all, a feature of the religious discourse in general. An important part of the lexicon of the festive epistles is made up of compounds created by different creative patterns, through which these texts are given a sublime, festive character. This type of lexicon was inherited from the old Church Slavonic period and is a feature of the holiday epistles among other Orthodox Slavic nations as well. The epistles also contain a lexicon which indicates important social topics for that period, that are intertwined with the representations from the life of Christ given in the New Testament., The paper will analyze a number of grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox
Church, published in the last ten years, as a special genre of the religious discourse. By analyzing the inventory of
lexical units, we will determine the specifics of the language of the epistles, taking into account the fact that these texts
are addressed to priesthood and monks, as well as to the widest circle of believers of the Serbian Orthodox Church, of
different education and social status, which is why they should be clear and understandable. On the other hand, epistles
must, by their very nature, also contain lexis of a religious and theological character, in order to convey a sublime and
edifying message. Based on the linguistic inventory of epistles the aim of our research is to determine the specific grammatical
and lexical characteristics of this genre, as well as the relationship of the lexicon of this genre and the language
of everyday communication.",
publisher = "Bratislava : Slovenský komitét slavistov",
journal = "Slavica Slovaca",
title = "О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве, Linguistic features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church",
pages = "289-300",
volume = "58",
number = "2",
doi = "10.31577/SlavSlov.2023.2.11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900"
}
Миланов, Н.. (2023). О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве. in Slavica Slovaca
Bratislava : Slovenský komitét slavistov., 58(2), 289-300.
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2023.2.11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900
Миланов Н. О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве. in Slavica Slovaca. 2023;58(2):289-300.
doi:10.31577/SlavSlov.2023.2.11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900 .
Миланов, Наташа, "О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве" in Slavica Slovaca, 58, no. 2 (2023):289-300,
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2023.2.11 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900 .

ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА

Цвијовић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16484
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА
SP  - 998
EP  - 1001
VL  - 71
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2023",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА",
pages = "998-1001",
volume = "71",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484"
}
Цвијовић, Д.. (2023). ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 71(3), 998-1001.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484
Цвијовић Д. ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2023;71(3):998-1001.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484 .
Цвијовић, Драгана, "ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 71, no. 3 (2023):998-1001,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484 .

Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ)

Божић Синчук, Милица

(Нови Сад : Матица српска, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Божић Синчук, Милица
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16483
AB  - Приказ монографије Владана Јовановића, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијално приступ) (2022).
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ)
SP  - 28
EP  - 35
VL  - 19
IS  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483
ER  - 
@article{
author = "Божић Синчук, Милица",
year = "2023",
abstract = "Приказ монографије Владана Јовановића, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијално приступ) (2022).",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ)",
pages = "28-35",
volume = "19",
number = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483"
}
Божић Синчук, М.. (2023). Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ). in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 19(21), 28-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483
Божић Синчук М. Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ). in Језик данас. 2023;19(21):28-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483 .
Божић Синчук, Милица, "Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ)" in Језик данас, 19, no. 21 (2023):28-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483 .

Фразеолошке јединице у текстовима о Светском првенству у фудбалу 2022. године

Ђукић, Маријана

(Нови Сад : Матица српска, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Ђукић, Маријана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16470
AB  - Овај прилог бави се фразеолошким јединицама у текстовима посвећеним теми Светског првенства у фудбалу одржаног 2022. године. Примери су ексцерпирани из електронске верзије дневног листа По­ли­ти­ка, где постоји посебна рубрика у оквиру које су сабране све вести везане за овај спортски догађај (назив рубрике – СП 2022). Ексцерпирани примери јављају се како у оквиру ауторовог текста (текста новинара), тако и у оквирима туђег текста
– тј. изјава различитих личности, које се преносе у виду управног или неуправног говора. У раду је дата најпре класификација ексцерпираних фразеологизама према критеријуму функционалностилске раслојености. Анализа је показала и употребу различитих примера модификованих фразеологизама.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Фразеолошке јединице у текстовима о Светском првенству у фудбалу 2022. године
SP  - 20
EP  - 27
VL  - XIX
IS  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16470
ER  - 
@article{
author = "Ђукић, Маријана",
year = "2023",
abstract = "Овај прилог бави се фразеолошким јединицама у текстовима посвећеним теми Светског првенства у фудбалу одржаног 2022. године. Примери су ексцерпирани из електронске верзије дневног листа По­ли­ти­ка, где постоји посебна рубрика у оквиру које су сабране све вести везане за овај спортски догађај (назив рубрике – СП 2022). Ексцерпирани примери јављају се како у оквиру ауторовог текста (текста новинара), тако и у оквирима туђег текста
– тј. изјава различитих личности, које се преносе у виду управног или неуправног говора. У раду је дата најпре класификација ексцерпираних фразеологизама према критеријуму функционалностилске раслојености. Анализа је показала и употребу различитих примера модификованих фразеологизама.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Фразеолошке јединице у текстовима о Светском првенству у фудбалу 2022. године",
pages = "20-27",
volume = "XIX",
number = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16470"
}
Ђукић, М.. (2023). Фразеолошке јединице у текстовима о Светском првенству у фудбалу 2022. године. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., XIX(21), 20-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16470
Ђукић М. Фразеолошке јединице у текстовима о Светском првенству у фудбалу 2022. године. in Језик данас. 2023;XIX(21):20-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16470 .
Ђукић, Маријана, "Фразеолошке јединице у текстовима о Светском првенству у фудбалу 2022. године" in Језик данас, XIX, no. 21 (2023):20-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16470 .

Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа

Милорадовић, Софија

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16437
AB  - Dialects, namely vernacular speeches as a segment of intangible cultural assets
represent a significant part of the identity of a group or individual, who recognize
them as the very essence of their identity and as an indispensable part of its
cultural heritage. Due to all kinds of lifestyle changes, especially in rural areas,
dialects are in danger of a accelerated transformation and devastation, where they
are still preserved, and therefore should be placed high on the list of priorities
in the implementation of protection measures elements of intangible national
cultural heritage (speech recording and adequate storage first, and then research
of the collected material and its presentation). The dialect lexicon is an extremely
important representative of the traditional material, spiritual and social culture of
the Serbian people. It is important to point out the validity of ethnographic data that
can be indirectly read from linguistic lexical maps. Dialect lexicon is the fundus of
Serbian vernacular speeches and because of that, its notation and research should
be included in the UNESCO concept of preservation, protection and sustainability
of intangible cultural heritage.
AB  - У тексту се најпре предочава да је дијалекатска лексика изузетно значајан
репрезент традиционалне материјалне, духовне и социјалне културе српског
народа, а будући да она чини значајан сегмент фундуса српских народних говора, подразумева се да њено бележење и истраживање мора бити укључено
у Унесков концепт очувања, заштите и одрживости нематеријалног културног
наслеђа. Затим се кроз три кључне целине покушава притврдити значај српских народних говора као својеврсних докумената о традицији нашег народног живота и као неизоставног дела српског културног наслеђа. Први сегмент
чини сведени избор теренских записа, у другом сегменту представља се неколико одабраних интердисциплинарних пројеката и публикација, а на трећем
месту указује се на валидност етнографских података који се посредно ишчитавају из лингвистичких лексичких карата.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа
T1  - SERBIAN DIALECTS – DOCUMENTS ON THE TRADITION OF OUR PEOPLE’S LIFE AND AN INDISPENSABLE PART OF THE CULTURAL HERITAGE
SP  - 163
EP  - 175
DO  - 10.46630/ish.9.2023.12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2023",
abstract = "Dialects, namely vernacular speeches as a segment of intangible cultural assets
represent a significant part of the identity of a group or individual, who recognize
them as the very essence of their identity and as an indispensable part of its
cultural heritage. Due to all kinds of lifestyle changes, especially in rural areas,
dialects are in danger of a accelerated transformation and devastation, where they
are still preserved, and therefore should be placed high on the list of priorities
in the implementation of protection measures elements of intangible national
cultural heritage (speech recording and adequate storage first, and then research
of the collected material and its presentation). The dialect lexicon is an extremely
important representative of the traditional material, spiritual and social culture of
the Serbian people. It is important to point out the validity of ethnographic data that
can be indirectly read from linguistic lexical maps. Dialect lexicon is the fundus of
Serbian vernacular speeches and because of that, its notation and research should
be included in the UNESCO concept of preservation, protection and sustainability
of intangible cultural heritage., У тексту се најпре предочава да је дијалекатска лексика изузетно значајан
репрезент традиционалне материјалне, духовне и социјалне културе српског
народа, а будући да она чини значајан сегмент фундуса српских народних говора, подразумева се да њено бележење и истраживање мора бити укључено
у Унесков концепт очувања, заштите и одрживости нематеријалног културног
наслеђа. Затим се кроз три кључне целине покушава притврдити значај српских народних говора као својеврсних докумената о традицији нашег народног живота и као неизоставног дела српског културног наслеђа. Први сегмент
чини сведени избор теренских записа, у другом сегменту представља се неколико одабраних интердисциплинарних пројеката и публикација, а на трећем
месту указује се на валидност етнографских података који се посредно ишчитавају из лингвистичких лексичких карата.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа, SERBIAN DIALECTS – DOCUMENTS ON THE TRADITION OF OUR PEOPLE’S LIFE AND AN INDISPENSABLE PART OF THE CULTURAL HERITAGE",
pages = "163-175",
doi = "10.46630/ish.9.2023.12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437"
}
Милорадовић, С.. (2023). Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 163-175.
https://doi.org/10.46630/ish.9.2023.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437
Милорадовић С. Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа. in Исходишта. 2023;:163-175.
doi:10.46630/ish.9.2023.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437 .
Милорадовић, Софија, "Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа" in Исходишта (2023):163-175,
https://doi.org/10.46630/ish.9.2023.12 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437 .

Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века

Милорадович, С.

(Санкт-Петербург : ИЛИ РАН, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Милорадович, С.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16436
AB  - В статье дан обзор публикаций, исследовательских направлений и методологических подходов в сербской диалектологии в первые два десятилетия XXI века. Представлены монографические издания, диалектные словари общего и специального типа и публикации, содержащие лингвистические
карты. Также рассматриваются исследования диалектного синтаксиса, балканской этнокультурно-лингвистической проблематики и наиболее крупные достижения в области исследования городской речи.
AB  - The article offers an overview of the publications, research areas, and
methodological approaches in Serbian dialectology during the initial two decades
of the twenty-first century. It presents a collection of monographs, general and specialized
dialectal dictionaries, as well as publications containing linguistic maps. Additionally, the article explores research on dialectal syntax, Balkan ethnocultural
and linguistic issues, and highlights the most significant achievements in the domain
of urban speech investigation. The traditional monographic approach employed in the
processing and interpretation of gathered dialectal data has facilitated a comprehensive
understanding of distinct speech varieties and their intricacies. Moreover, it has
encompassed a broad spectrum of dialectal zones and local speech variations. Furthermore,
this approach has led to the realization of the necessity to prevent the inevitable
“standardization” and disappearance of folk speech. We contend that without
adopting such an approach to dialectal material, it would have been infeasible
to establish a robust foundation for addressing novel issues and exploring new avenues
in Serbian dialectology throughout the past decades. These avenues encompass
syntactic-semantic and ethnodialectological studies, intensive research on interlingual
and interdialectal interference, urban dialectology, and the areal (linguistic-geographical)
approach to dialectal material, among others. Presently, Serbian dialectologists
may be justifiably criticized for the uneven allocation of attention to different
linguistic levels, inadequate description of isoglosses pertaining to important and
late-established phonological characteristics in the speech varieties of Serbia, and
partially for the belated and/or limited adoption of contemporary methodological approaches
from primarily Anglo-Saxon linguistic schools. Nonetheless, it cannot be
refuted that field data have been and remain the paramount “arbiter” in all Serbian
dialectological research.
PB  - Санкт-Петербург : ИЛИ РАН
T2  - Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований
T1  - Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века
T1  - Topics and methodological approaches in Serbian dialectology of the first two decades of the 21st century
SP  - 75
EP  - 93
VL  - 19
DO  - 10.30842/alp230657371927593
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436
ER  - 
@article{
author = "Милорадович, С.",
year = "2023",
abstract = "В статье дан обзор публикаций, исследовательских направлений и методологических подходов в сербской диалектологии в первые два десятилетия XXI века. Представлены монографические издания, диалектные словари общего и специального типа и публикации, содержащие лингвистические
карты. Также рассматриваются исследования диалектного синтаксиса, балканской этнокультурно-лингвистической проблематики и наиболее крупные достижения в области исследования городской речи., The article offers an overview of the publications, research areas, and
methodological approaches in Serbian dialectology during the initial two decades
of the twenty-first century. It presents a collection of monographs, general and specialized
dialectal dictionaries, as well as publications containing linguistic maps. Additionally, the article explores research on dialectal syntax, Balkan ethnocultural
and linguistic issues, and highlights the most significant achievements in the domain
of urban speech investigation. The traditional monographic approach employed in the
processing and interpretation of gathered dialectal data has facilitated a comprehensive
understanding of distinct speech varieties and their intricacies. Moreover, it has
encompassed a broad spectrum of dialectal zones and local speech variations. Furthermore,
this approach has led to the realization of the necessity to prevent the inevitable
“standardization” and disappearance of folk speech. We contend that without
adopting such an approach to dialectal material, it would have been infeasible
to establish a robust foundation for addressing novel issues and exploring new avenues
in Serbian dialectology throughout the past decades. These avenues encompass
syntactic-semantic and ethnodialectological studies, intensive research on interlingual
and interdialectal interference, urban dialectology, and the areal (linguistic-geographical)
approach to dialectal material, among others. Presently, Serbian dialectologists
may be justifiably criticized for the uneven allocation of attention to different
linguistic levels, inadequate description of isoglosses pertaining to important and
late-established phonological characteristics in the speech varieties of Serbia, and
partially for the belated and/or limited adoption of contemporary methodological approaches
from primarily Anglo-Saxon linguistic schools. Nonetheless, it cannot be
refuted that field data have been and remain the paramount “arbiter” in all Serbian
dialectological research.",
publisher = "Санкт-Петербург : ИЛИ РАН",
journal = "Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований",
title = "Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века, Topics and methodological approaches in Serbian dialectology of the first two decades of the 21st century",
pages = "75-93",
volume = "19",
doi = "10.30842/alp230657371927593",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436"
}
Милорадович, С.. (2023). Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века. in Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований
Санкт-Петербург : ИЛИ РАН., 19, 75-93.
https://doi.org/10.30842/alp230657371927593
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436
Милорадович С. Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века. in Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований. 2023;19:75-93.
doi:10.30842/alp230657371927593
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436 .
Милорадович, С., "Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века" in Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований, 19 (2023):75-93,
https://doi.org/10.30842/alp230657371927593 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436 .