TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13958
AB  - У раду се даје преглед различитих етимологија речи јарак и јаруга у
лексикографским приручницима и научним чланцима. Домаћи материјал
се затим пореди са одговарајућим речима и њиховим тумачењима у осталим словенским и суседним језицима. На основу етимолошке анализе,
хронологије потврда и ареалне дистрибуције лексема, разматрају се две
основне могућности тумачења њиховог порекла – да ли се ради о две сродне речи које потичу од исте турске основе, с тим што је једна проширена
деминутивним, а друга аугментативним суфиксом словенског порекла, или
су у питању две независне позајмљенице, чији су етимони две несродне
турске лексеме.
AB  - В статье предлагается обзор различных этимологий сербских слов јарак и
јаруга в этимологических словарях и научных статьях. Затем сербский материал
сравнивается с соответствующими словами и их интерпретациями в других славянских и соседних языках. На основе этимологического анализа, хронологии
подтверждения и ареалного распространения лексем рассматривается вопрос,
являются ли јарак и јаруга двумя родственными словами, происходящими от
одной тюркской основы, одно из которых образовано от уменьшительно-ласкательного, а другое – от аугментативного суффикса славянского происхождения
(-ак и -уга соответственно), либо это два самостоятельных заимствования, этимоны которых являются двумя неродственными турецкими лексемами.
AB  - Thi s paper offers an overview of various etymologies of the Serbian words jarak
and jaruga in etymological dictionaries and scientifi c articles. The Serbian material is
then compared with the corresponding words and their interpretations in other Slavic
and neighbouring languages. Based on the etymological analysis, the chronology of
attestations, and the areal distribution of lexemes, it is considered whether jarak and
jaruga are two related words originating from the same Turkic base – one being derived
by a diminutive and the other by an augmentative suffi x of Slavic origin (-ak and
-uga, respectively), or whether they are two independent loanwords, whose etymons
are two unrelated Turkish lexemes.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга
T1  - Два ранних тюркских заимствований в славянских языках – јарак и јаруга
T1  - Two Early Turkic Loanwords in the Slavic Languages – jarak and jaruga
SP  - 255
EP  - 268
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202255P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана М.",
year = "2022",
abstract = "У раду се даје преглед различитих етимологија речи јарак и јаруга у
лексикографским приручницима и научним чланцима. Домаћи материјал
се затим пореди са одговарајућим речима и њиховим тумачењима у осталим словенским и суседним језицима. На основу етимолошке анализе,
хронологије потврда и ареалне дистрибуције лексема, разматрају се две
основне могућности тумачења њиховог порекла – да ли се ради о две сродне речи које потичу од исте турске основе, с тим што је једна проширена
деминутивним, а друга аугментативним суфиксом словенског порекла, или
су у питању две независне позајмљенице, чији су етимони две несродне
турске лексеме., В статье предлагается обзор различных этимологий сербских слов јарак и
јаруга в этимологических словарях и научных статьях. Затем сербский материал
сравнивается с соответствующими словами и их интерпретациями в других славянских и соседних языках. На основе этимологического анализа, хронологии
подтверждения и ареалного распространения лексем рассматривается вопрос,
являются ли јарак и јаруга двумя родственными словами, происходящими от
одной тюркской основы, одно из которых образовано от уменьшительно-ласкательного, а другое – от аугментативного суффикса славянского происхождения
(-ак и -уга соответственно), либо это два самостоятельных заимствования, этимоны которых являются двумя неродственными турецкими лексемами., Thi s paper offers an overview of various etymologies of the Serbian words jarak
and jaruga in etymological dictionaries and scientifi c articles. The Serbian material is
then compared with the corresponding words and their interpretations in other Slavic
and neighbouring languages. Based on the etymological analysis, the chronology of
attestations, and the areal distribution of lexemes, it is considered whether jarak and
jaruga are two related words originating from the same Turkic base – one being derived
by a diminutive and the other by an augmentative suffi x of Slavic origin (-ak and
-uga, respectively), or whether they are two independent loanwords, whose etymons
are two unrelated Turkish lexemes.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга, Два ранних тюркских заимствований в славянских языках – јарак и јаруга, Two Early Turkic Loanwords in the Slavic Languages – jarak and jaruga",
pages = "255-268",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202255P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958"
}

Петровић, С. М.. (2022). Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 255-268.
https://doi.org/10.2298/JFI2202255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958

Петровић СМ. Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):255-268.
doi:10.2298/JFI2202255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958 .

Петровић, Снежана М., "Две ране турске позајмљенице у словенским језицима – јарак и јаруга" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):255-268,
https://doi.org/10.2298/JFI2202255P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13958 .

TY  - JOUR
AU  - Bajčetić, Lenka
AU  - Gmitrović, Marijа
AU  - Španović, Ana
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13364
AB  - This paper aims to present the digitization process of a very important piece of Serbian intangible cultural heritage, Српске народне
пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи (Engl. Serbian folk proverbs), compiled by Vuk Stefanovi´c Karadˇzi´c
during the first half of the 19th century. In the paper, we discuss the necessary steps in the digitization process, the challenges we had
to deal with as well as the solutions we came up with. The goal of this process is to have a fully digitized, user-friendly version of
Serbian folk proverbs, that will also easily integrate and be compatible with other digitized resources and/or multi-dictionary portals.
PB  - New York, NY : Association for Computing Machinery
T2  - Digital Humanities Workshop
T1  - Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić
SP  - 89
EP  - 95
DO  - 10.1145/3526242.3526265
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364
ER  - 

@article{
author = "Bajčetić, Lenka and Gmitrović, Marijа and Španović, Ana and Petrović, Snežana",
year = "2022",
abstract = "This paper aims to present the digitization process of a very important piece of Serbian intangible cultural heritage, Српске народне
пословице и друге различне као оне у обичаj узете риjечи (Engl. Serbian folk proverbs), compiled by Vuk Stefanovi´c Karadˇzi´c
during the first half of the 19th century. In the paper, we discuss the necessary steps in the digitization process, the challenges we had
to deal with as well as the solutions we came up with. The goal of this process is to have a fully digitized, user-friendly version of
Serbian folk proverbs, that will also easily integrate and be compatible with other digitized resources and/or multi-dictionary portals.",
publisher = "New York, NY : Association for Computing Machinery",
journal = "Digital Humanities Workshop",
title = "Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić",
pages = "89-95",
doi = "10.1145/3526242.3526265",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364"
}

Bajčetić, L., Gmitrović, M., Španović, A.,& Petrović, S.. (2022). Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić. in Digital Humanities Workshop
New York, NY : Association for Computing Machinery., 89-95.
https://doi.org/10.1145/3526242.3526265
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364

Bajčetić L, Gmitrović M, Španović A, Petrović S. Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić. in Digital Humanities Workshop. 2022;:89-95.
doi:10.1145/3526242.3526265
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364 .

Bajčetić, Lenka, Gmitrović, Marijа, Španović, Ana, Petrović, Snežana, "Digitization of the Serbian folk proverbs compiled by Vuk S. Karadžić" in Digital Humanities Workshop (2022):89-95,
https://doi.org/10.1145/3526242.3526265 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13364 .

TY  - CHAP
AU  - Петровић, Снежана
AU  - Манојловић, Соња
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12692
AB  - У раду су анализирани начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. Предочене су предности писања и објављивања речника у дигиталном окружењу, из перспективе аутора и из перспективе корисника. Показана су три примера историјских речника објављених на интернету и након тога на примеру једне могуће одреднице историјског речника српског језика дат је предлог за њено моделирање.
AB  - The aim of this paper is to present the advantages of writing and publishing dictionaries in the digital environment from the standpoints of both authors and users. The paper presents examples from three digitized historical dictionaries – Russian, Dutch (with Frisian) and Polish – and the possibilities of data retrieval enabled by the ways the lexicographic material was modeled. On the example of one lemma from the historical dictionary of Serbian, the authors propose the principles of data modeling in accordance with the international standards for text annotation.
AB  - В данной статье приведены преимущества создания и публикации словарей в цифровой среде с точки зрения как автора, так и пользователя. На примере трех оцифрованных исторических словарей – русского, голландского (с фризским) и польского представлены разные подходы к моделированию словарной статьи и обусловленные ими возможности поиска в электронной версии словаря. На примере одной словарной статьи авторы предлагают способ моделирования статей исторического словаря сербского языка в соответствии с международными стандартами аннотации текста.
PB  - Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Историјска лексикографија српског језика
T1  - Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу
T1  - Modeling Lemmas of Historical Dictionaries in the Digital Environment
T1  - Способы моделирования статей исторических словарей в цифровой среде
SP  - 227
EP  - 252
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692
ER  - 

@inbook{
author = "Петровић, Снежана and Манојловић, Соња",
year = "2021",
abstract = "У раду су анализирани начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. Предочене су предности писања и објављивања речника у дигиталном окружењу, из перспективе аутора и из перспективе корисника. Показана су три примера историјских речника објављених на интернету и након тога на примеру једне могуће одреднице историјског речника српског језика дат је предлог за њено моделирање., The aim of this paper is to present the advantages of writing and publishing dictionaries in the digital environment from the standpoints of both authors and users. The paper presents examples from three digitized historical dictionaries – Russian, Dutch (with Frisian) and Polish – and the possibilities of data retrieval enabled by the ways the lexicographic material was modeled. On the example of one lemma from the historical dictionary of Serbian, the authors propose the principles of data modeling in accordance with the international standards for text annotation., В данной статье приведены преимущества создания и публикации словарей в цифровой среде с точки зрения как автора, так и пользователя. На примере трех оцифрованных исторических словарей – русского, голландского (с фризским) и польского представлены разные подходы к моделированию словарной статьи и обусловленные ими возможности поиска в электронной версии словаря. На примере одной словарной статьи авторы предлагают способ моделирования статей исторического словаря сербского языка в соответствии с международными стандартами аннотации текста.",
publisher = "Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Историјска лексикографија српског језика",
booktitle = "Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу, Modeling Lemmas of Historical Dictionaries in the Digital Environment, Способы моделирования статей исторических словарей в цифровой среде",
pages = "227-252",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692"
}

Петровић, С.,& Манојловић, С.. (2021). Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. in Историјска лексикографија српског језика
Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак., 227-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692

Петровић С, Манојловић С. Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу. in Историјска лексикографија српског језика. 2021;:227-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692 .

Петровић, Снежана, Манојловић, Соња, "Начини моделирања одредница историјских речника у дигиталном окружењу" in Историјска лексикографија српског језика (2021):227-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12692 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13344
AB  - After a brief review of history of digitization at the Institute for the Serbian Language of SASA, this
paper presents the Institute’s dictionary platform Raskovnik and five dictionaries edited on this platform:
Srpski rječnik by V. Karadžić, Rečnik kosovsko-metohiskog dijalekta by G. Elezović, Rečnik govora južne
Srbije by M. Zlatanović, Rječnik govora Prošćenja (kod Mojkovca) by M. Vujitić and Rječnik dubrovačkog
govora by M. Bojanić i R. Trivunac. The paper, in basic terms, shows how dictionaries have been digitized
and marked and describes the main functions Raskovnik provides. It also points at the scientific and broader
social significance of digitization of dictionaries and language resources.
AB  - У раду је, након краћег прегледа историјата рада на пословима дигитализације у
Институту за српски језик САНУ, представљена речничка платформа Расковник и речници који се на
њој налазе: Српски рјечник Вука Караџића, Речник косовско-метшохиског дијалекша Г. Елезовића, Речник
говора јужне Србије М. Златановића, Рјечник говора Прошћења (код Мојковца) М. Вујичића и Рјечник
дубровачког говора М. Бојанића и Р. Тривунац. У основним цртама приказан је начин на који су речници
дигитализовани и главне функције које Расковник пружа. Указано је на научни и шире друштвени значај
дигитализације речника и језичких ресурса.
PB  - Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду
T2  - Анали огранка САНУ у Новом Саду
T1  - Стари речници и нове технологије
T1  - Old Dictionaries and New Technologies
SP  - 38
EP  - 47
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13344
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2019",
abstract = "After a brief review of history of digitization at the Institute for the Serbian Language of SASA, this
paper presents the Institute’s dictionary platform Raskovnik and five dictionaries edited on this platform:
Srpski rječnik by V. Karadžić, Rečnik kosovsko-metohiskog dijalekta by G. Elezović, Rečnik govora južne
Srbije by M. Zlatanović, Rječnik govora Prošćenja (kod Mojkovca) by M. Vujitić and Rječnik dubrovačkog
govora by M. Bojanić i R. Trivunac. The paper, in basic terms, shows how dictionaries have been digitized
and marked and describes the main functions Raskovnik provides. It also points at the scientific and broader
social significance of digitization of dictionaries and language resources., У раду је, након краћег прегледа историјата рада на пословима дигитализације у
Институту за српски језик САНУ, представљена речничка платформа Расковник и речници који се на
њој налазе: Српски рјечник Вука Караџића, Речник косовско-метшохиског дијалекша Г. Елезовића, Речник
говора јужне Србије М. Златановића, Рјечник говора Прошћења (код Мојковца) М. Вујичића и Рјечник
дубровачког говора М. Бојанића и Р. Тривунац. У основним цртама приказан је начин на који су речници
дигитализовани и главне функције које Расковник пружа. Указано је на научни и шире друштвени значај
дигитализације речника и језичких ресурса.",
publisher = "Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду",
journal = "Анали огранка САНУ у Новом Саду",
title = "Стари речници и нове технологије, Old Dictionaries and New Technologies",
pages = "38-47",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13344"
}

Петровић, С.. (2019). Стари речници и нове технологије. in Анали огранка САНУ у Новом Саду
Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду., 14, 38-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13344

Петровић С. Стари речници и нове технологије. in Анали огранка САНУ у Новом Саду. 2019;14:38-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13344 .

Петровић, Снежана, "Стари речници и нове технологије" in Анали огранка САНУ у Новом Саду, 14 (2019):38-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13344 .

TY  - CHAP
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15927
AB  - The paper aims at presenting the state-of-the-art in the study of early Slavic Turkic contacts, with the focus on Turkic lexical borrowings found in Old Church 
Slavonic documents. The paper first presents the Bulgarian group of the Turkic 
language family and gives a brief insight into the chronological and areal layers 
of Slavic-Turkic contacts. Furthermore, a historical overview of the study of early 
Turkic lexical borrowing is given, with particular emphasis on recent contribu tions to this topic. The central part of the paper is an overview of the etymologi cal status of selected words identified in previous works as lexical borrowings 
of Turkic origin in Old Church Slavonic documents (бисьръ, болꙗринъ, брачина, 
бꙑлꙗ, ваꙗниѥ, капь, ковьчегъ, коумирь, кръкꙑга, кън҄игꙑ, оими, печать, самъчии, 
санъ, сокачии, соуѥ, сꙑнъ, тикъ, тоꙗга, хорѫгꙑ, чрьтогъ, шаръ, ꙗтъхоульница). Two 
papers are of key importance for the study of Turkic lexical borrowings in the 
Old Church Slavonic – Львов 1973 and Granberg 2009. However, major studies 
have appeared after their publication (WOT, Дыбо 2007, Дыбо 2010, Дыбо 2011, 
Dybo 2010, ESJS). Accordingly, the findings presented in this paper complement 
the insight into various aspects of the problem and shed light on the possible 
criteria for specifying early borrowing routes from Turkic into Slavic languages. 
The paper also suggests a roadmap to Slavic language scholars towards using 
up-to-date references relevant for the study of Slavic-Turkic language contacts.
AB  - Циљ овог рада је да сажето прикаже савремено стање проучавања 
раних словенско-турских језичких контаката, који се огледају у лексичким позајмљеницама турског порекла у споменицима старословенске 
писмености. Најпре су представљени турски језици бугарске групе и 
изложене поједине терминолошке неусаглашености у литератури. Дат 
је потом краћи увид у хронолошке и ареалне слојеве турско-словенских контаката. Централни део рада чини преглед етимолошког статуса одабраних речи које су у досадашњим радовима и приручницима 
идентификоване као лексичке позајмљенице турског порекла у старословенским споменицима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наслеђе и стварање. Свети Ћирило – свети Сава (869 – 1219 – 2019) I
T1  - Трагови раних словенско – турских језичких контаката (на материјалу старословенских споменика)
T1  - THE TRACES OF EARLY CONTACTS BETWEEN THE SLAVIC AND TURKIC LANGUAGES (BASED ON THE LEXICAL MATERIAL FROM OLD CHURCH SLAVONIC DOCUMENTS)
SP  - 231
EP  - 252
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15927
ER  - 

@inbook{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2019",
abstract = "The paper aims at presenting the state-of-the-art in the study of early Slavic Turkic contacts, with the focus on Turkic lexical borrowings found in Old Church 
Slavonic documents. The paper first presents the Bulgarian group of the Turkic 
language family and gives a brief insight into the chronological and areal layers 
of Slavic-Turkic contacts. Furthermore, a historical overview of the study of early 
Turkic lexical borrowing is given, with particular emphasis on recent contribu tions to this topic. The central part of the paper is an overview of the etymologi cal status of selected words identified in previous works as lexical borrowings 
of Turkic origin in Old Church Slavonic documents (бисьръ, болꙗринъ, брачина, 
бꙑлꙗ, ваꙗниѥ, капь, ковьчегъ, коумирь, кръкꙑга, кън҄игꙑ, оими, печать, самъчии, 
санъ, сокачии, соуѥ, сꙑнъ, тикъ, тоꙗга, хорѫгꙑ, чрьтогъ, шаръ, ꙗтъхоульница). Two 
papers are of key importance for the study of Turkic lexical borrowings in the 
Old Church Slavonic – Львов 1973 and Granberg 2009. However, major studies 
have appeared after their publication (WOT, Дыбо 2007, Дыбо 2010, Дыбо 2011, 
Dybo 2010, ESJS). Accordingly, the findings presented in this paper complement 
the insight into various aspects of the problem and shed light on the possible 
criteria for specifying early borrowing routes from Turkic into Slavic languages. 
The paper also suggests a roadmap to Slavic language scholars towards using 
up-to-date references relevant for the study of Slavic-Turkic language contacts., Циљ овог рада је да сажето прикаже савремено стање проучавања 
раних словенско-турских језичких контаката, који се огледају у лексичким позајмљеницама турског порекла у споменицима старословенске 
писмености. Најпре су представљени турски језици бугарске групе и 
изложене поједине терминолошке неусаглашености у литератури. Дат 
је потом краћи увид у хронолошке и ареалне слојеве турско-словенских контаката. Централни део рада чини преглед етимолошког статуса одабраних речи које су у досадашњим радовима и приручницима 
идентификоване као лексичке позајмљенице турског порекла у старословенским споменицима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наслеђе и стварање. Свети Ћирило – свети Сава (869 – 1219 – 2019) I",
booktitle = "Трагови раних словенско – турских језичких контаката (на материјалу старословенских споменика), THE TRACES OF EARLY CONTACTS BETWEEN THE SLAVIC AND TURKIC LANGUAGES (BASED ON THE LEXICAL MATERIAL FROM OLD CHURCH SLAVONIC DOCUMENTS)",
pages = "231-252",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15927"
}

Петровић, С.. (2019). Трагови раних словенско – турских језичких контаката (на материјалу старословенских споменика). in Наслеђе и стварање. Свети Ћирило – свети Сава (869 – 1219 – 2019) I
Београд : Институт за српски језик САНУ., 231-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15927

Петровић С. Трагови раних словенско – турских језичких контаката (на материјалу старословенских споменика). in Наслеђе и стварање. Свети Ћирило – свети Сава (869 – 1219 – 2019) I. 2019;:231-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15927 .

Петровић, Снежана, "Трагови раних словенско – турских језичких контаката (на материјалу старословенских споменика)" in Наслеђе и стварање. Свети Ћирило – свети Сава (869 – 1219 – 2019) I (2019):231-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15927 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана М.
AU  - Вучковић, Марија Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6578
AB  - У области савремене српске етимолошке лексикографије у току је израда два речника: вишетомног
Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ) и Приручног етимолошког речника српског језика (ПЕРСЈ).
Први је речник типа тезауруса, чија грађа обухвата целокупан лексички материјал, док се други ограничава на тумачење основног лексичког фонда. Ова два речника имају различите концепције, што се огледа
у начину селекције и организације лексичке грађе, у начину формирања одредница и избора насловне
речи, затим у структури одреднице, као и у начину цитирања литературе и извора. Циљ рада је да се
поређењем одговарајућих сегмената ова два речника (леме на а- и б-) идентификују и представе разлике
у методолошкој обради одредница, проистекле из различитих концепција.
AB  - Two etymological dictionaries of the Serbian language are currently being compiled – Etimološki rečnik
srpskog jezika (ERSJ), an exhaustive, thesaurus-type, long-term project, and Priručni etimološki rečnik srpskog
jezika (PERSJ),a concise manual.
These dictionaries differ conceptually in two major aspects: a) the lexical material they are based on
– exhaustive literary and dialectal material for ERSJ on the one hand, and standard Serbian for PERSJ on the
other; b) the audiences they address – experts in etymology and linguists in general for ERSJ on the one hand,
and both linguistic experts and the broader audience for PERSJ on the other.
The aim of this paper was to investigate whether the conceptual differences between the two dictionaries
have resulted in differences in methodological treatment. The analysis of the respective material (covering letters
a- and b-) has exposed the following differences: a smaller number of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§
3.1); a more nest-oriented approach in the organization of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§ 3.2); more recent
borrowings in PERSJ than in ERSJ (§ 3.3); the headword in PERSJ is a form from standard Serbian, accented
and grammatically determined (§ 5.1.2), while in ERSJ the headword is a kind of ’hyperlemma’, an initial derivation
form without accent (§ 5.1.1); the first part of the lemma in PERSJ is significantly shorter than in ERSJ,
due to a more restrictive selection of derivatives and to the absence of dialectal material, semantic definitions,
references and place names (§ 5.2.2); a more precise identification of the etymon in the case of inter-Slavic borrowings
in PERSJ, especially in the case of loanwords from (Old) Church Slavonic (§ 6.3); the explanation of synonyms and functional or regional variants, often given in the third part of the lemma in PERSJ, are absent
from ERSJ (§ 7.6); in the case of loanwords, parallels from other languages placed in the second part of the
lemma in ERSJ, are transferred to the third part in PERSJ (§ 6.2); information on word history and cultural history
in a broader sense appears more frequently, and is more detailed in PERSJ than in ERSJ (§ 7.7); references in
PERSJ are clustered at the end of the lemma, whilst in ERSJ each piece of data cited has its own reference (§ 8).
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији
T1  - Etymological Dictionaries of the Serbian Language – from Concept to Methodology
SP  - 245
EP  - 258
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана М. and Вучковић, Марија Д.",
year = "2018",
abstract = "У области савремене српске етимолошке лексикографије у току је израда два речника: вишетомног
Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ) и Приручног етимолошког речника српског језика (ПЕРСЈ).
Први је речник типа тезауруса, чија грађа обухвата целокупан лексички материјал, док се други ограничава на тумачење основног лексичког фонда. Ова два речника имају различите концепције, што се огледа
у начину селекције и организације лексичке грађе, у начину формирања одредница и избора насловне
речи, затим у структури одреднице, као и у начину цитирања литературе и извора. Циљ рада је да се
поређењем одговарајућих сегмената ова два речника (леме на а- и б-) идентификују и представе разлике
у методолошкој обради одредница, проистекле из различитих концепција., Two etymological dictionaries of the Serbian language are currently being compiled – Etimološki rečnik
srpskog jezika (ERSJ), an exhaustive, thesaurus-type, long-term project, and Priručni etimološki rečnik srpskog
jezika (PERSJ),a concise manual.
These dictionaries differ conceptually in two major aspects: a) the lexical material they are based on
– exhaustive literary and dialectal material for ERSJ on the one hand, and standard Serbian for PERSJ on the
other; b) the audiences they address – experts in etymology and linguists in general for ERSJ on the one hand,
and both linguistic experts and the broader audience for PERSJ on the other.
The aim of this paper was to investigate whether the conceptual differences between the two dictionaries
have resulted in differences in methodological treatment. The analysis of the respective material (covering letters
a- and b-) has exposed the following differences: a smaller number of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§
3.1); a more nest-oriented approach in the organization of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§ 3.2); more recent
borrowings in PERSJ than in ERSJ (§ 3.3); the headword in PERSJ is a form from standard Serbian, accented
and grammatically determined (§ 5.1.2), while in ERSJ the headword is a kind of ’hyperlemma’, an initial derivation
form without accent (§ 5.1.1); the first part of the lemma in PERSJ is significantly shorter than in ERSJ,
due to a more restrictive selection of derivatives and to the absence of dialectal material, semantic definitions,
references and place names (§ 5.2.2); a more precise identification of the etymon in the case of inter-Slavic borrowings
in PERSJ, especially in the case of loanwords from (Old) Church Slavonic (§ 6.3); the explanation of synonyms and functional or regional variants, often given in the third part of the lemma in PERSJ, are absent
from ERSJ (§ 7.6); in the case of loanwords, parallels from other languages placed in the second part of the
lemma in ERSJ, are transferred to the third part in PERSJ (§ 6.2); information on word history and cultural history
in a broader sense appears more frequently, and is more detailed in PERSJ than in ERSJ (§ 7.7); references in
PERSJ are clustered at the end of the lemma, whilst in ERSJ each piece of data cited has its own reference (§ 8).",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
title = "Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији, Etymological Dictionaries of the Serbian Language – from Concept to Methodology",
pages = "245-258",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578"
}

Петровић, С. М.,& Вучковић, М. Д.. (2018). Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији. in Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 245-258.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578

Петровић СМ, Вучковић МД. Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији. in Српска славистика : том I : Језик. 2018;:245-258.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578 .

Петровић, Снежана М., Вучковић, Марија Д., "Етимолошки речници српског језика – од концепције ка методологији" in Српска славистика : том I : Језик (2018):245-258,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch16 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6578 .

TY  - CHAP
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6577
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
T1  - Етимолошки речници
T1  - Этимологические словари
SP  - 143
EP  - 151
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577
ER  - 

@inbook{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2018",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе",
booktitle = "Етимолошки речници, Этимологические словари",
pages = "143-151",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577"
}

Петровић, С.. (2018). Етимолошки речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 143-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577

Петровић С. Етимолошки речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе. 2018;:143-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577 .

Петровић, Снежана, "Етимолошки речници" in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе (2018):143-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6577 .

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9235
PB  - Thessalonikē : Artistoteleio Panepistēmio Thessalonikēs. Institouto Neoellēnikōn Spoudōn
T2  - Ελληνική ετυμολογία / Greek etymology. Ελληνική γλώσσα: συγχρονία και διαχρονία / Greek language: synchrony and diachrony : 1
T1  - Turkish Loanwords in Serbian – Sorting out Missing and Misplaced Parts of a Still Growing Puzzle
T1  - Τουρκικά δάνεια στη σερβική: αποκαθιστώντας τα κενά  και τα παρατοποθετηµένα κομμάτια ενός παζλ
SP  - 448
EP  - 461
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9235
ER  - 

@article{
author = "Petrović, Snežana",
year = "2017",
publisher = "Thessalonikē : Artistoteleio Panepistēmio Thessalonikēs. Institouto Neoellēnikōn Spoudōn",
journal = "Ελληνική ετυμολογία / Greek etymology. Ελληνική γλώσσα: συγχρονία και διαχρονία / Greek language: synchrony and diachrony : 1",
title = "Turkish Loanwords in Serbian – Sorting out Missing and Misplaced Parts of a Still Growing Puzzle, Τουρκικά δάνεια στη σερβική: αποκαθιστώντας τα κενά  και τα παρατοποθετηµένα κομμάτια ενός παζλ",
pages = "448-461",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9235"
}

Petrović, S.. (2017). Turkish Loanwords in Serbian – Sorting out Missing and Misplaced Parts of a Still Growing Puzzle. in Ελληνική ετυμολογία / Greek etymology. Ελληνική γλώσσα: συγχρονία και διαχρονία / Greek language: synchrony and diachrony : 1
Thessalonikē : Artistoteleio Panepistēmio Thessalonikēs. Institouto Neoellēnikōn Spoudōn., 448-461.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9235

Petrović S. Turkish Loanwords in Serbian – Sorting out Missing and Misplaced Parts of a Still Growing Puzzle. in Ελληνική ετυμολογία / Greek etymology. Ελληνική γλώσσα: συγχρονία και διαχρονία / Greek language: synchrony and diachrony : 1. 2017;:448-461.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9235 .

Petrović, Snežana, "Turkish Loanwords in Serbian – Sorting out Missing and Misplaced Parts of a Still Growing Puzzle" in Ελληνική ετυμολογία / Greek etymology. Ελληνική γλώσσα: συγχρονία και διαχρονία / Greek language: synchrony and diachrony : 1 (2017):448-461,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9235 .

TY  - CHAP
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6589
AB  - In the paper, a vocabulary of 91 Turkish loanwords is presented. They are excerpted
from the printed version of the early XVIth century Czech manuscript entitled
Memoirs of a Janissary, written by Konstantin Mihailović. The loanwords are provided with
an etymological explanation and the evidence of their presence in selected dictionaries and
lexical databases of the Czech language is given.
AB  - У раду је представљен речник турцизама ексцерпираних из чешког рукописа Јанича-
рових успомена Константина Михаиловића који је издат 1975. године, у транскрипту
и преводу на енглески Б. Штолца. Све речи опскрбљене су етимолошким објашњењем
и упоређене са одабраним речницима чешког језика и базама лексичких података.
PB  - Praha : Nakladatelství Lidové noviny
T2  - Etymological Research into Czech
T1  - Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”
T1  - Турцизми у чешком рукопису Константина Михајловића „Јаничарове успомене“
SP  - 339
EP  - 349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589
ER  - 

@inbook{
author = "Petrović, Snežana",
year = "2017",
abstract = "In the paper, a vocabulary of 91 Turkish loanwords is presented. They are excerpted
from the printed version of the early XVIth century Czech manuscript entitled
Memoirs of a Janissary, written by Konstantin Mihailović. The loanwords are provided with
an etymological explanation and the evidence of their presence in selected dictionaries and
lexical databases of the Czech language is given., У раду је представљен речник турцизама ексцерпираних из чешког рукописа Јанича-
рових успомена Константина Михаиловића који је издат 1975. године, у транскрипту
и преводу на енглески Б. Штолца. Све речи опскрбљене су етимолошким објашњењем
и упоређене са одабраним речницима чешког језика и базама лексичких података.",
publisher = "Praha : Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Czech",
booktitle = "Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”, Турцизми у чешком рукопису Константина Михајловића „Јаничарове успомене“",
pages = "339-349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589"
}

Petrović, S.. (2017). Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”. in Etymological Research into Czech
Praha : Nakladatelství Lidové noviny., 339-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589

Petrović S. Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”. in Etymological Research into Czech. 2017;:339-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589 .

Petrović, Snežana, "Turkish Loanwords in the Czech Manuscript of Konstantin Mihailović’s “Memoirs of a Janissary”" in Etymological Research into Czech (2017):339-349,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6589 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана М.
AU  - Тасовац, Тома П.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1705
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Лексикографска анотација нестандардних облика у служби претраживости електронских речника
SP  - 155
EP  - 168
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1705
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана М. and Тасовац, Тома П.",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
title = "Лексикографска анотација нестандардних облика у служби претраживости електронских речника",
pages = "155-168",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1705"
}

Петровић, С. М.,& Тасовац, Т. П.. (2016). Лексикографска анотација нестандардних облика у служби претраживости електронских речника. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 155-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1705

Петровић СМ, Тасовац ТП. Лексикографска анотација нестандардних облика у служби претраживости електронских речника. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:155-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1705 .

Петровић, Снежана М., Тасовац, Тома П., "Лексикографска анотација нестандардних облика у служби претраживости електронских речника" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):155-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1705 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана М.
AU  - Ђинђић, Марија С.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6423
AB  - Рад разматра историјат и порекло речи јогурт у српском језику, самостално и у пословици Ко се једном на млеко опече, тај и у јогурт дува,
из перспективе раздвајања слојева османског, постосманског и нетурског културног наслеђа, као и његову семантичку посебност у односу на
турски предложак. У светлу процеса културног позајмљивања ова реч
посматрана је и у ширем, балканском и европском контексту.
AB  - The paper offers an analysis of the cultural borrowing process of the Turkish
word yoğurt ‘yogurt’ in Serbian. The study begins with the analysis of the
Serbian lexical material from the 19th century, when the word jogurt was marked
as an exclusively foreign word. The comparison with the present status of
the meaning and usage of the word jogurt in contemporary Serbian, in which
the word is part of the standard language, shows two different layers of the
borrowing process: the Ottoman Turkish period and the Non-Turkish one. The
most recent, Post-Ottoman borrowing layer is illustrated by the usage of jogurt
as an element of a proverb that is a calque from the Turk. Sütten ağzı
yanan yoğurdu (veya ayranı) üfleyerek yer (veya içer) “who gets burned by
milk, blows into yogurt as well”. Aiming to present a complex process of this
cultural borrowing, the data from Serbian is compared to the relevant data from
other Balkan and European languages.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Културна позајмљеница – српски јогурт између истока и запада
T1  - Cultural Borrowing – Serbian jogurt between the East and the West
SP  - 251
EP  - 265
VL  - 71
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1504251P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6423
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана М. and Ђинђић, Марија С.",
year = "2015",
abstract = "Рад разматра историјат и порекло речи јогурт у српском језику, самостално и у пословици Ко се једном на млеко опече, тај и у јогурт дува,
из перспективе раздвајања слојева османског, постосманског и нетурског културног наслеђа, као и његову семантичку посебност у односу на
турски предложак. У светлу процеса културног позајмљивања ова реч
посматрана је и у ширем, балканском и европском контексту., The paper offers an analysis of the cultural borrowing process of the Turkish
word yoğurt ‘yogurt’ in Serbian. The study begins with the analysis of the
Serbian lexical material from the 19th century, when the word jogurt was marked
as an exclusively foreign word. The comparison with the present status of
the meaning and usage of the word jogurt in contemporary Serbian, in which
the word is part of the standard language, shows two different layers of the
borrowing process: the Ottoman Turkish period and the Non-Turkish one. The
most recent, Post-Ottoman borrowing layer is illustrated by the usage of jogurt
as an element of a proverb that is a calque from the Turk. Sütten ağzı
yanan yoğurdu (veya ayranı) üfleyerek yer (veya içer) “who gets burned by
milk, blows into yogurt as well”. Aiming to present a complex process of this
cultural borrowing, the data from Serbian is compared to the relevant data from
other Balkan and European languages.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Културна позајмљеница – српски јогурт између истока и запада, Cultural Borrowing – Serbian jogurt between the East and the West",
pages = "251-265",
volume = "71",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1504251P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6423"
}

Петровић, С. М.,& Ђинђић, М. С.. (2015). Културна позајмљеница – српски јогурт између истока и запада. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 71(3-4), 251-265.
https://doi.org/10.2298/JFI1504251P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6423

Петровић СМ, Ђинђић МС. Културна позајмљеница – српски јогурт између истока и запада. in Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):251-265.
doi:10.2298/JFI1504251P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6423 .

Петровић, Снежана М., Ђинђић, Марија С., "Културна позајмљеница – српски јогурт између истока и запада" in Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015):251-265,
https://doi.org/10.2298/JFI1504251P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6423 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана М.
AU  - Ђинђић, Марија С.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1174
AB  - Рад разматра историјат и порекло речи јогурт у српском језику, самостално и у пословици Ко се једном на млеко опече, тај и у јогурт дува, из перспективе раздвајања слојева османског, постосманског и нетурског културног наслеђа, као и његову семантичку посебност у односу натурски предложак. У светлу процеса културног позајмљивања ова реч посматрана је и у ширем, балканском и европском контексту.
AB  - The paper offers an analysis of the cultural borrowing process of the Turkish word yoğurt ‘yogurt’ in Serbian. The study begins with the analysis of the Serbian lexical material from the 19th century, when the word jogurt was marked as an exclusively foreign word. The comparison with the present status of the meaning and usage of the word jogurt in contemporary Serbian, in which the word is part of the standard language, shows two different layers of the borrowing process: the Ottoman Turkish period and the Non-Turkish one. The most recent, Post-Ottoman borrowing layer is illustrated by the usage of jogurt as an element of a proverb that is a calque from the Turk. Sutten ağzı yanan yoğurdu (veya ayranı) ufleyerek yer (veya icer) “who gets burned by milk, blows into yogurt as well”. Aiming to present a complex process of this cultural borrowing, the data from Serbian is compared to the relevant data from other Balkan and European languages.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Културна позајмљеница – српски јогурт између Истока и Запада
T1  - Cultural Borrowing – Serbian jogurt between the East and the West
T1  - 
SP  - 251
EP  - 265
VL  - 71
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1504251P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1174
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана М. and Ђинђић, Марија С.",
year = "2015",
abstract = "Рад разматра историјат и порекло речи јогурт у српском језику, самостално и у пословици Ко се једном на млеко опече, тај и у јогурт дува, из перспективе раздвајања слојева османског, постосманског и нетурског културног наслеђа, као и његову семантичку посебност у односу натурски предложак. У светлу процеса културног позајмљивања ова реч посматрана је и у ширем, балканском и европском контексту., The paper offers an analysis of the cultural borrowing process of the Turkish word yoğurt ‘yogurt’ in Serbian. The study begins with the analysis of the Serbian lexical material from the 19th century, when the word jogurt was marked as an exclusively foreign word. The comparison with the present status of the meaning and usage of the word jogurt in contemporary Serbian, in which the word is part of the standard language, shows two different layers of the borrowing process: the Ottoman Turkish period and the Non-Turkish one. The most recent, Post-Ottoman borrowing layer is illustrated by the usage of jogurt as an element of a proverb that is a calque from the Turk. Sutten ağzı yanan yoğurdu (veya ayranı) ufleyerek yer (veya icer) “who gets burned by milk, blows into yogurt as well”. Aiming to present a complex process of this cultural borrowing, the data from Serbian is compared to the relevant data from other Balkan and European languages.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Културна позајмљеница – српски јогурт између Истока и Запада, Cultural Borrowing – Serbian jogurt between the East and the West, ",
pages = "251-265",
volume = "71",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1504251P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1174"
}

Петровић, С. М.,& Ђинђић, М. С.. (2015). Културна позајмљеница – српски јогурт између Истока и Запада. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 71(3-4), 251-265.
https://doi.org/10.2298/JFI1504251P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1174

Петровић СМ, Ђинђић МС. Културна позајмљеница – српски јогурт између Истока и Запада. in Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):251-265.
doi:10.2298/JFI1504251P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1174 .

Петровић, Снежана М., Ђинђић, Марија С., "Културна позајмљеница – српски јогурт између Истока и Запада" in Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015):251-265,
https://doi.org/10.2298/JFI1504251P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1174 .

TY  - JOUR
AU  - Tasovac, Toma
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6584
AB  - The paper describes the process of digitizing and annotating some 23,000 lexicographic paper
slips compiled by the amateur lexicographer Dimitrije Čemerikić (1882-1960) to document the
Serbian dialect from the historic city of Prizren. This previously unpublished dictionary of the
Prizren dialect is an important resource not only for dialectologists and linguists, but also for
ethnolinguists and ethnologists who are interested in various aspects of popular culture and
urban life in the city of Prizren. The alphabetic arrangement of the macrostructure, however,
is not conducive to exploratory searches: if users want to find out which dialect word
corresponds to a standard Serbian word, or explore a certain type of vocabulary, they need
access paths to the dictionary content that go beyond the indexing of the macrostructure. The
paper describes an elaborate annotation strategy based on marking up headwords with
standardized orthographic alternatives, providing lexical equivalents and assigning semantic
fields to entries in order to achieve robust navigability and searchability of the collection
without full-text transcription and/or structural data modeling.
PB  - Ljubljana: Trojina, Institute for Applied Slovene Studies
PB  - Brighton: Lexical Computing
T2  - Electronic lexicography in the 21st century : linking lexical data in the digital age
T1  - Multiple Access Paths for Digital Collections of Lexicographic Paper Slips
SP  - 384
EP  - 396
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6584
ER  - 

@article{
author = "Tasovac, Toma and Petrović, Snežana",
year = "2015",
abstract = "The paper describes the process of digitizing and annotating some 23,000 lexicographic paper
slips compiled by the amateur lexicographer Dimitrije Čemerikić (1882-1960) to document the
Serbian dialect from the historic city of Prizren. This previously unpublished dictionary of the
Prizren dialect is an important resource not only for dialectologists and linguists, but also for
ethnolinguists and ethnologists who are interested in various aspects of popular culture and
urban life in the city of Prizren. The alphabetic arrangement of the macrostructure, however,
is not conducive to exploratory searches: if users want to find out which dialect word
corresponds to a standard Serbian word, or explore a certain type of vocabulary, they need
access paths to the dictionary content that go beyond the indexing of the macrostructure. The
paper describes an elaborate annotation strategy based on marking up headwords with
standardized orthographic alternatives, providing lexical equivalents and assigning semantic
fields to entries in order to achieve robust navigability and searchability of the collection
without full-text transcription and/or structural data modeling.",
publisher = "Ljubljana: Trojina, Institute for Applied Slovene Studies, Brighton: Lexical Computing",
journal = "Electronic lexicography in the 21st century : linking lexical data in the digital age",
title = "Multiple Access Paths for Digital Collections of Lexicographic Paper Slips",
pages = "384-396",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6584"
}

Tasovac, T.,& Petrović, S.. (2015). Multiple Access Paths for Digital Collections of Lexicographic Paper Slips. in Electronic lexicography in the 21st century : linking lexical data in the digital age
Ljubljana: Trojina, Institute for Applied Slovene Studies., 384-396.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6584

Tasovac T, Petrović S. Multiple Access Paths for Digital Collections of Lexicographic Paper Slips. in Electronic lexicography in the 21st century : linking lexical data in the digital age. 2015;:384-396.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6584 .

Tasovac, Toma, Petrović, Snežana, "Multiple Access Paths for Digital Collections of Lexicographic Paper Slips" in Electronic lexicography in the 21st century : linking lexical data in the digital age (2015):384-396,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6584 .

TY  - CONF
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6583
AB  - The paper presents the methodological approach of identifying Slavic layers in the
standard Serbian lexicon, applied in the “one volume” Etymological dictionary of the Serbian
language, through the case of two Serbian words: svest ‘consciousness’ and savest ‘conscience’.
The presented language material shows that in the Serbian Slavic and Old Serbian sources,
the word ñüâhñòü was used in texts with Gospel content in the meaning ‘conscience’, and in
a legal context in the meaning ‘consciousness’. In addition to their phonetic and orthographic
forms being identical in the past, their meanings also intertwined through history – both
words used to mean ‘knowledge in general, consciousness’ and ‘moral knowledge, conscience’.
Over time, one word in three orthographic variants (ñüâhñòü/ñúâhñòü/ñâhñòü)
developed two separate forms (svest and savest) the semantics of which narrowed and specialized,
thus resulting in the creation of two independent lexemes at the standard Serbian
language level.
AB  - U radu je, na primeru reči svest i savest,
predstavljen metodološki pristup identifi kcije slovenskih slojeva u standardnom srpskom
vokabularu, koji se primenjuje pri izradi “jednotomnog” Etimološkog rečnika srpskog jezika.
Analizirani material svedoči o tome da je u srpskoslovenskom i starosrpskom jeziku reč
ñüâhñòü korišćena u jevanđeljskom kontekstu u značenju ‘savest’, a u pravnom kontekstu
u značenju ‘svest’. Kao što su ortografski oblici ovih reči bili isti ili nedovoljno izdiferencirani,
i njihova su se značenja tokom istorije preplitala – obe reči sui male značenje ‘svest,
spoznaja uopšte’ i ‘savest, moralna spoznaja’. Vremenom su se od jednog osnovnog oblika
u tri ortografske varijante (ñüâhñòü/ñúâhñòü/ñâhñòü) formirala dva (svest i savest), čija se
pojedinačna semantika specijalizovala, što je dovelo do formiranja dve samostalne lekseme
na nivou standardnog srpskog jezika.
PB  - Praha : Nakladatelství Lidové noviny
C3  - Etymological Research into Old Church Slavonic : Proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014
T1  - Svest ‘consciousness’ and savest ‘conscience’ – Slavic layers in the Serbian lexicon
T1  - Svest i savest – slovenski slojevi u srpskoj leksici
SP  - 309
EP  - 318
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6583
ER  - 

@conference{
author = "Petrović, Snežana",
year = "2015",
abstract = "The paper presents the methodological approach of identifying Slavic layers in the
standard Serbian lexicon, applied in the “one volume” Etymological dictionary of the Serbian
language, through the case of two Serbian words: svest ‘consciousness’ and savest ‘conscience’.
The presented language material shows that in the Serbian Slavic and Old Serbian sources,
the word ñüâhñòü was used in texts with Gospel content in the meaning ‘conscience’, and in
a legal context in the meaning ‘consciousness’. In addition to their phonetic and orthographic
forms being identical in the past, their meanings also intertwined through history – both
words used to mean ‘knowledge in general, consciousness’ and ‘moral knowledge, conscience’.
Over time, one word in three orthographic variants (ñüâhñòü/ñúâhñòü/ñâhñòü)
developed two separate forms (svest and savest) the semantics of which narrowed and specialized,
thus resulting in the creation of two independent lexemes at the standard Serbian
language level., U radu je, na primeru reči svest i savest,
predstavljen metodološki pristup identifi kcije slovenskih slojeva u standardnom srpskom
vokabularu, koji se primenjuje pri izradi “jednotomnog” Etimološkog rečnika srpskog jezika.
Analizirani material svedoči o tome da je u srpskoslovenskom i starosrpskom jeziku reč
ñüâhñòü korišćena u jevanđeljskom kontekstu u značenju ‘savest’, a u pravnom kontekstu
u značenju ‘svest’. Kao što su ortografski oblici ovih reči bili isti ili nedovoljno izdiferencirani,
i njihova su se značenja tokom istorije preplitala – obe reči sui male značenje ‘svest,
spoznaja uopšte’ i ‘savest, moralna spoznaja’. Vremenom su se od jednog osnovnog oblika
u tri ortografske varijante (ñüâhñòü/ñúâhñòü/ñâhñòü) formirala dva (svest i savest), čija se
pojedinačna semantika specijalizovala, što je dovelo do formiranja dve samostalne lekseme
na nivou standardnog srpskog jezika.",
publisher = "Praha : Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Old Church Slavonic : Proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014",
title = "Svest ‘consciousness’ and savest ‘conscience’ – Slavic layers in the Serbian lexicon, Svest i savest – slovenski slojevi u srpskoj leksici",
pages = "309-318",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6583"
}

Petrović, S.. (2015). Svest ‘consciousness’ and savest ‘conscience’ – Slavic layers in the Serbian lexicon. in Etymological Research into Old Church Slavonic : Proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014
Praha : Nakladatelství Lidové noviny., 309-318.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6583

Petrović S. Svest ‘consciousness’ and savest ‘conscience’ – Slavic layers in the Serbian lexicon. in Etymological Research into Old Church Slavonic : Proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014. 2015;:309-318.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6583 .

Petrović, Snežana, "Svest ‘consciousness’ and savest ‘conscience’ – Slavic layers in the Serbian lexicon" in Etymological Research into Old Church Slavonic : Proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014 (2015):309-318,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6583 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана
AU  - Тасовац, Тома
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6582
AB  - у раду је представљена збирка речи из
Призрена Димитрија Чемерикића – не само као
сведочанство о језичком богатству призренског
дијалекта, већ и као јединствени извор за
етнолингвистичка и етнолошка истраживања
друштвених вредности, моралних кодекса,
обичаја, начина живота и мишљења, који чине
део специфичног призренског менталитета.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Збирка речи Димитрија Чемерикића као извор за етнолингивистичка и етнолошка истраживања
SP  - 171
EP  - 179
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6582
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана and Тасовац, Тома",
year = "2014",
abstract = "у раду је представљена збирка речи из
Призрена Димитрија Чемерикића – не само као
сведочанство о језичком богатству призренског
дијалекта, већ и као јединствени извор за
етнолингвистичка и етнолошка истраживања
друштвених вредности, моралних кодекса,
обичаја, начина живота и мишљења, који чине
део специфичног призренског менталитета.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Збирка речи Димитрија Чемерикића као извор за етнолингивистичка и етнолошка истраживања",
pages = "171-179",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6582"
}

Петровић, С.,& Тасовац, Т.. (2014). Збирка речи Димитрија Чемерикића као извор за етнолингивистичка и етнолошка истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 62(2), 171-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6582

Петровић С, Тасовац Т. Збирка речи Димитрија Чемерикића као извор за етнолингивистичка и етнолошка истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):171-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6582 .

Петровић, Снежана, Тасовац, Тома, "Збирка речи Димитрија Чемерикића као извор за етнолингивистичка и етнолошка истраживања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):171-179,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6582 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3213
AB  - Turcizms attested in written sources from the pre-standard epoch of the Serbian language are significant for studying the chronology of this type of loanwords, as well as for the insight into the history of language and cultural contacts between the Serbs and the Ottoman Turks. Ljubomir Stojanović's six volume book Stari srpski zapisi i natpisi often presents the first written evidence of turcizms in the Serbian language. Relevant lexicographic resources including this material in its corpora, and thus offering the historical linguistic data for the Turkish loanwords in the Serbian language, are very few (RJA, STACHOWSKI 1967 and MIHAJLOVIĆ) and not always reliable. The paper analyzes sixteen Turkish loanwords from the Stojanović's book, not included in these three manuals: aršin, dešerme, juzeli, kesa, mal, mašrapa, milć, tefter (absent from all the manuals), rakija, šinik (absent from RJA and STACHOWSKI 1967), kavga, kapičija, kujunžija, ortak, čauš, čoha (absent from STACHOWSKI 1967). The importance of studying Turkish loanwords from the pre-standard epoch is presented through the etymological analysis of the word dešerme, hitherto not mentioned in a single dictionary of the Serbian language, descriptive nor etymological.
AB  - Da bi se ukazalo na značaj proučavanja istorijskih potvrda turcizama za etimologiju i istorijsku lingvistiku i danas, u ovom radu se daje najpre pregled raspoloživih studija i priručnika za srpski jezik koji u svom materijalu sadrže leksiku iz predvukovskog perioda, a nakon spiska reči iz Starih srpskih zapisa i natpisa Ljubomira Stojanovića koje u tim izvorima nedostaju, na primeru reči dešerme 'danak u krvi' ilustruje se značaj koji proučavanje turcizama iz ranih izvora može imati za kompletiranje njihovog korpusa u srpskom jeziku, istorijsku gramatiku i dijalektologiju turskog jezika, kao i za proučavanje pravne i kulturne istorije.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On the importance of studying turcizms from the pre-standard epoch of the Serbian language: On the selected material from Stari srpski zapisi i natpisi by Ljubomir Stojanović
T1  - О значају проучавања турцизама из предвуковског периода - на материјалу Старих српских записа и натписа Љубомира Стојановића
SP  - 391
EP  - 399
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369391P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3213
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана М.",
year = "2013",
abstract = "Turcizms attested in written sources from the pre-standard epoch of the Serbian language are significant for studying the chronology of this type of loanwords, as well as for the insight into the history of language and cultural contacts between the Serbs and the Ottoman Turks. Ljubomir Stojanović's six volume book Stari srpski zapisi i natpisi often presents the first written evidence of turcizms in the Serbian language. Relevant lexicographic resources including this material in its corpora, and thus offering the historical linguistic data for the Turkish loanwords in the Serbian language, are very few (RJA, STACHOWSKI 1967 and MIHAJLOVIĆ) and not always reliable. The paper analyzes sixteen Turkish loanwords from the Stojanović's book, not included in these three manuals: aršin, dešerme, juzeli, kesa, mal, mašrapa, milć, tefter (absent from all the manuals), rakija, šinik (absent from RJA and STACHOWSKI 1967), kavga, kapičija, kujunžija, ortak, čauš, čoha (absent from STACHOWSKI 1967). The importance of studying Turkish loanwords from the pre-standard epoch is presented through the etymological analysis of the word dešerme, hitherto not mentioned in a single dictionary of the Serbian language, descriptive nor etymological., Da bi se ukazalo na značaj proučavanja istorijskih potvrda turcizama za etimologiju i istorijsku lingvistiku i danas, u ovom radu se daje najpre pregled raspoloživih studija i priručnika za srpski jezik koji u svom materijalu sadrže leksiku iz predvukovskog perioda, a nakon spiska reči iz Starih srpskih zapisa i natpisa Ljubomira Stojanovića koje u tim izvorima nedostaju, na primeru reči dešerme 'danak u krvi' ilustruje se značaj koji proučavanje turcizama iz ranih izvora može imati za kompletiranje njihovog korpusa u srpskom jeziku, istorijsku gramatiku i dijalektologiju turskog jezika, kao i za proučavanje pravne i kulturne istorije.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On the importance of studying turcizms from the pre-standard epoch of the Serbian language: On the selected material from Stari srpski zapisi i natpisi by Ljubomir Stojanović, О значају проучавања турцизама из предвуковског периода - на материјалу Старих српских записа и натписа Љубомира Стојановића",
pages = "391-399",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369391P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3213"
}

Петровић, С. М.. (2013). On the importance of studying turcizms from the pre-standard epoch of the Serbian language: On the selected material from Stari srpski zapisi i natpisi by Ljubomir Stojanović. in Јужнословенски филолог(69), 391-399.
https://doi.org/10.2298/JFI1369391P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3213

Петровић СМ. On the importance of studying turcizms from the pre-standard epoch of the Serbian language: On the selected material from Stari srpski zapisi i natpisi by Ljubomir Stojanović. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):391-399.
doi:10.2298/JFI1369391P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3213 .

Петровић, Снежана М., "On the importance of studying turcizms from the pre-standard epoch of the Serbian language: On the selected material from Stari srpski zapisi i natpisi by Ljubomir Stojanović" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):391-399,
https://doi.org/10.2298/JFI1369391P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3213 .

TY  - GEN
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6710
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Ка изворима речи
T1  - Дуг Павлу Ивићу
SP  - 215
EP  - 216
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6710
ER  - 

@misc{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2013",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Ка изворима речи",
title = "Дуг Павлу Ивићу",
pages = "215-216",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6710"
}

Петровић, С.. (2013). Дуг Павлу Ивићу. in Ка изворима речи
Београд : Институт за српски језик САНУ., 215-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6710

Петровић С. Дуг Павлу Ивићу. in Ка изворима речи. 2013;:215-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6710 .

Петровић, Снежана, "Дуг Павлу Ивићу" in Ка изворима речи (2013):215-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6710 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6581
AB  - У раду
се даје
општи
поглед
на значај
Миклошичевих
студија
Die
türkischen Elemente
in den südost- und osteuropäishen Sprachen
и њихово
место
у
проучавању
турцизама
у српском
језику
у односу
на друге
његове
лексикографске
етимолошке
радове.
Указује
се на пионирски
карактер
Турцизама
у погледу
методологије
и концепције,
као и на извесне
недостатке
и ограничења.
На основу
увида
у изабрани
корпус
из овог дела
и неколико
репрезентативних
примера
етимолошких
тумачења
турцизама
настоји
се да се предочи
колико
су и на који
начин
оне коришћене
у потоњим
приручницима
за проучавање
турских
позајмљеница
у српском
језику.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича
T1  - О Миклошичевим турцизмима у језицима источне и југоисточне европе и српском лексичком материјалу у њима
T1  - On Miklosich’s die türkischen elemente in den Südost- und Osteuropäishen sprachen and its Serbian lexical material
SP  - 369
EP  - 380
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6581
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2013",
abstract = "У раду
се даје
општи
поглед
на значај
Миклошичевих
студија
Die
türkischen Elemente
in den südost- und osteuropäishen Sprachen
и њихово
место
у
проучавању
турцизама
у српском
језику
у односу
на друге
његове
лексикографске
етимолошке
радове.
Указује
се на пионирски
карактер
Турцизама
у погледу
методологије
и концепције,
као и на извесне
недостатке
и ограничења.
На основу
увида
у изабрани
корпус
из овог дела
и неколико
репрезентативних
примера
етимолошких
тумачења
турцизама
настоји
се да се предочи
колико
су и на који
начин
оне коришћене
у потоњим
приручницима
за проучавање
турских
позајмљеница
у српском
језику.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича",
title = "О Миклошичевим турцизмима у језицима источне и југоисточне европе и српском лексичком материјалу у њима, On Miklosich’s die türkischen elemente in den Südost- und Osteuropäishen sprachen and its Serbian lexical material",
pages = "369-380",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6581"
}

Петровић, С.. (2013). О Миклошичевим турцизмима у језицима источне и југоисточне европе и српском лексичком материјалу у њима. in Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича
Београд : Српска академија наука и уметности., 369-380.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6581

Петровић С. О Миклошичевим турцизмима у језицима источне и југоисточне европе и српском лексичком материјалу у њима. in Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича. 2013;:369-380.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6581 .

Петровић, Снежана, "О Миклошичевим турцизмима у језицима источне и југоисточне европе и српском лексичком материјалу у њима" in Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича (2013):369-380,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6581 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6579
AB  - У раду
се са творбеног
и семантичког
аспекта
анализира
одређени
број глаголских
турцизама
из црногорских
дијалеката.
Одабрани
корпус
садржи
речи
који
се одликују
специфичном
формом
и/ли значењем
некарактеристичним
за глаголе
турског
порекла
у српском
језику
ван овог ареала.
Циљ рада
је да се укаже
на посебност
творбено-
семантичких
процеса
код ове врсте
речи
(префиксација,
метафоризација,
народна
етимологија,
аналогија
са несродним,
фонетски
блиским
лексемама)
како
би се и изоловани
глаголи
из других
пунктова
са сличним
особинама
могли
уклопити
у уочене
моделе.
AB  - This paper
offers
an analysis of Turkish
verbal
loanwords
recorded
in Montenegrin
dialects
from the semantic
and word formation
aspects. The selected
corpus
comprises
words
with specific
forms and/or meanings
uncharacteristic
of verbs of Turkish
origin
in Serbian
outside
of this area. The aim of this paper
is to highlight
some
specific
verbal
word formation
and semantic
processes
of this word class (prefixation,
metaphorization,
folk etymology,
analogy
with unrelated,
phonetically
close
lexemes)
in order
to identify
certain
patterns
to which other
isolated
verbs of the same,
Turkish
origin,
recorded
in different
locations,
could
be related.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Турцизми у црногорским народним говорима (2)
T1  - Turkish Loanwords in the Dialects of Montenegro (2)
SP  - 183
EP  - 192
VL  - 55
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6579
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2012",
abstract = "У раду
се са творбеног
и семантичког
аспекта
анализира
одређени
број глаголских
турцизама
из црногорских
дијалеката.
Одабрани
корпус
садржи
речи
који
се одликују
специфичном
формом
и/ли значењем
некарактеристичним
за глаголе
турског
порекла
у српском
језику
ван овог ареала.
Циљ рада
је да се укаже
на посебност
творбено-
семантичких
процеса
код ове врсте
речи
(префиксација,
метафоризација,
народна
етимологија,
аналогија
са несродним,
фонетски
блиским
лексемама)
како
би се и изоловани
глаголи
из других
пунктова
са сличним
особинама
могли
уклопити
у уочене
моделе., This paper
offers
an analysis of Turkish
verbal
loanwords
recorded
in Montenegrin
dialects
from the semantic
and word formation
aspects. The selected
corpus
comprises
words
with specific
forms and/or meanings
uncharacteristic
of verbs of Turkish
origin
in Serbian
outside
of this area. The aim of this paper
is to highlight
some
specific
verbal
word formation
and semantic
processes
of this word class (prefixation,
metaphorization,
folk etymology,
analogy
with unrelated,
phonetically
close
lexemes)
in order
to identify
certain
patterns
to which other
isolated
verbs of the same,
Turkish
origin,
recorded
in different
locations,
could
be related.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Турцизми у црногорским народним говорима (2), Turkish Loanwords in the Dialects of Montenegro (2)",
pages = "183-192",
volume = "55",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6579"
}

Петровић, С.. (2012). Турцизми у црногорским народним говорима (2). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 55(2), 183-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6579

Петровић С. Турцизми у црногорским народним говорима (2). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2012;55(2):183-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6579 .

Петровић, Снежана, "Турцизми у црногорским народним говорима (2)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 55, no. 2 (2012):183-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6579 .

TY  - BOOK
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1306
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Турцизми у српском призренском говору : на материјалу из рукописне збирке речи Димитрија Чемеркића
T1  - Turcisms in the Serbian Speech of Prizren : based on material from the Lexicon manuscript by Dimitrije Čemerikić
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1306
ER  - 

@book{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2012",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Турцизми у српском призренском говору : на материјалу из рукописне збирке речи Димитрија Чемеркића, Turcisms in the Serbian Speech of Prizren : based on material from the Lexicon manuscript by Dimitrije Čemerikić",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1306"
}

Петровић, С.. (2012). Турцизми у српском призренском говору : на материјалу из рукописне збирке речи Димитрија Чемеркића. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1306

Петровић С. Турцизми у српском призренском говору : на материјалу из рукописне збирке речи Димитрија Чемеркића. 2012;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1306 .

Петровић, Снежана, "Турцизми у српском призренском говору : на материјалу из рукописне збирке речи Димитрија Чемеркића" (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1306 .

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1956
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Етимолошки симпозијум Брно 2011
SP  - 267
EP  - 271
VL  - 55
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1956
ER  - 

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта and Петровић, Снежана",
year = "2012",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Етимолошки симпозијум Брно 2011",
pages = "267-271",
volume = "55",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1956"
}

Влајић-Поповић, Ј., Бјелетић, М.,& Петровић, С.. (2012). Етимолошки симпозијум Брно 2011. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 55(2), 267-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1956

Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М, Петровић С. Етимолошки симпозијум Брно 2011. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2012;55(2):267-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1956 .

Влајић-Поповић, Јасна, Бјелетић, Марта, Петровић, Снежана, "Етимолошки симпозијум Брно 2011" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 55, no. 2 (2012):267-271,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1956 .

TY  - CONF
AU  - Petrović, Snežana
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6590
AB  - In this paper the etymology of the Serbian noun неимар ‘chief architect, constructor’,
explained as a loanword from Turk. mimar ‘id.’, will be reconsidered and some problems
of this interpretation will be analysed. A potential link with the Serb. verbs наимати,
најмити ‘to hire’ will be pointed out.   e specifi c context of epic poetry, in which this word
was initially used, as well as the historical circumstances connected with the loaning process
will be emphasised.
AB  - У овом раду
се анализира постојећа етимологија именице неимар ‘градитељ, главни мајстор који
руководи градњом’, која се изводи од тур. mimar у истом значењу. Разматра се могућа
веза и евентуално укрштање ове именице са лексичком породицом домаћег глагола
наимати, најмити „узимати некога у најам ради извршења одређеног посла“. Указује
се на специфичност употребе речи неимар, најчешће у синтагми са личним имено:
Раде, Митар, Јово, Петар неимар, и која је, по свему судећи, из народне поезије продрла
у књижевни и стандардни језик.
PB  - Praha : Nakladatelství Lidové noviny
C3  - Theory and Empiricism in Slavonic Diachronic Linguistics
T1  - Scr. неимар ‘chief architect’ – a turkish word in slavic guise?
T1  - Сх. неимар – ‘главни, протомајстор’ – турска реч у словенском руху
SP  - 327
EP  - 334
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6590
ER  - 

@conference{
author = "Petrović, Snežana",
year = "2012",
abstract = "In this paper the etymology of the Serbian noun неимар ‘chief architect, constructor’,
explained as a loanword from Turk. mimar ‘id.’, will be reconsidered and some problems
of this interpretation will be analysed. A potential link with the Serb. verbs наимати,
најмити ‘to hire’ will be pointed out.   e specifi c context of epic poetry, in which this word
was initially used, as well as the historical circumstances connected with the loaning process
will be emphasised., У овом раду
се анализира постојећа етимологија именице неимар ‘градитељ, главни мајстор који
руководи градњом’, која се изводи од тур. mimar у истом значењу. Разматра се могућа
веза и евентуално укрштање ове именице са лексичком породицом домаћег глагола
наимати, најмити „узимати некога у најам ради извршења одређеног посла“. Указује
се на специфичност употребе речи неимар, најчешће у синтагми са личним имено:
Раде, Митар, Јово, Петар неимар, и која је, по свему судећи, из народне поезије продрла
у књижевни и стандардни језик.",
publisher = "Praha : Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Theory and Empiricism in Slavonic Diachronic Linguistics",
title = "Scr. неимар ‘chief architect’ – a turkish word in slavic guise?, Сх. неимар – ‘главни, протомајстор’ – турска реч у словенском руху",
pages = "327-334",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6590"
}

Petrović, S.. (2012). Scr. неимар ‘chief architect’ – a turkish word in slavic guise?. in Theory and Empiricism in Slavonic Diachronic Linguistics
Praha : Nakladatelství Lidové noviny., 327-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6590

Petrović S. Scr. неимар ‘chief architect’ – a turkish word in slavic guise?. in Theory and Empiricism in Slavonic Diachronic Linguistics. 2012;:327-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6590 .

Petrović, Snežana, "Scr. неимар ‘chief architect’ – a turkish word in slavic guise?" in Theory and Empiricism in Slavonic Diachronic Linguistics (2012):327-334,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6590 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6580
AB  - У раду
се са фонетског,
семантичког,
творбеног
и етимолошког
аспекта
анализирају
следећи
турцизми
из црногорских
народних
говора:
јанглуш
‘забуном’,
мирићеп
‘мастило’,
џиздан
‘новчаник’,
ћепча
‘кутлача’,
тептер
‘пакетић
папира
за цигарете’,
сератлија
‘угледан
главар,
господин’,
топрак
‘кућа,
дом, огњиште,
порекло’,
отопрачити
(се) ‘засести,
одомаћитит
се’.
AB  - This paper
analyzes the following
Turkish
loanwords from the Montenegrin
vernaculars
from a phonetic,
semantic,
word formation
and etymological
aspects: jangluš
‘by mistake’,
mirićep
‘ink’, džizdan
‘purse’,
ćepča
‘ladle’,
tepter
‘a small package
of cigarette
paper’,
seratlija
‘a respectable
leader,
gentleman’,
toprak
‘house,
home,
hearth,
origin’,
otopračiti
(se) ‘sit
for some
time,
become
domesticized’.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Турцизми у црногорским народним говорима (1)
T1  - Turkish Loanwords in the Dialects of Montenegro (1)
SP  - 2
SP  - 191
EP  - 197
VL  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6580
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2011",
abstract = "У раду
се са фонетског,
семантичког,
творбеног
и етимолошког
аспекта
анализирају
следећи
турцизми
из црногорских
народних
говора:
јанглуш
‘забуном’,
мирићеп
‘мастило’,
џиздан
‘новчаник’,
ћепча
‘кутлача’,
тептер
‘пакетић
папира
за цигарете’,
сератлија
‘угледан
главар,
господин’,
топрак
‘кућа,
дом, огњиште,
порекло’,
отопрачити
(се) ‘засести,
одомаћитит
се’., This paper
analyzes the following
Turkish
loanwords from the Montenegrin
vernaculars
from a phonetic,
semantic,
word formation
and etymological
aspects: jangluš
‘by mistake’,
mirićep
‘ink’, džizdan
‘purse’,
ćepča
‘ladle’,
tepter
‘a small package
of cigarette
paper’,
seratlija
‘a respectable
leader,
gentleman’,
toprak
‘house,
home,
hearth,
origin’,
otopračiti
(se) ‘sit
for some
time,
become
domesticized’.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Турцизми у црногорским народним говорима (1), Turkish Loanwords in the Dialects of Montenegro (1)",
pages = "2-191-197",
volume = "54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6580"
}

Петровић, С.. (2011). Турцизми у црногорским народним говорима (1). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 54, 2-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6580

Петровић С. Турцизми у црногорским народним говорима (1). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2011;54:2-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6580 .

Петровић, Снежана, "Турцизми у црногорским народним говорима (1)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 54 (2011):2-197,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6580 .

TY  - CONF
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6798
PB  - Москва : Институт славяноведения РАН
PB  - Москва : Филологический факультет МГУ
C3  - Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна
T1  - Проучавање турцизама у јужнословенским језицима – 25 година после Бернштејна
SP  - 341
EP  - 342
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6798
ER  - 

@conference{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2011",
publisher = "Москва : Институт славяноведения РАН, Москва : Филологический факультет МГУ",
journal = "Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна",
title = "Проучавање турцизама у јужнословенским језицима – 25 година после Бернштејна",
pages = "341-342",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6798"
}

Петровић, С.. (2011). Проучавање турцизама у јужнословенским језицима – 25 година после Бернштејна. in Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна
Москва : Институт славяноведения РАН., 341-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6798

Петровић С. Проучавање турцизама у јужнословенским језицима – 25 година после Бернштејна. in Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна. 2011;:341-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6798 .

Петровић, Снежана, "Проучавање турцизама у јужнословенским језицима – 25 година после Бернштејна" in Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна (2011):341-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6798 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6218
AB  - У раду се анализирају облици, значења и порекло речи дахија
„јањичарски старешина, насилник“ и даија „јунак“. Осветљавају се
културно-историјске и лингвистичке околности које су условиле да се
ова турска реч у различитим значењима позајми у српски језик, као и
разлози за појаву неетимолошког х у лексикографским изворима.
AB  - The noun dahija „head of the janissary; tyrant“ is present in Serbian
primarily as a title of the characters from the popular epic poetry and literature from the 19" century, although it is not frequently used in the standard
language any more. A form daija „hero, knight“, on the other hand, is attested
only in two Serbian dialectal dictionaries from the region of Kosovo and Metohija. The paper analyzes forms, meanings and the etymology of those two
words. Discussed are the reasons for the appearance of the non-etymological h
in the widespread form dahija. Enlightened are historical, cultural and linguistic circumstances that lead to the borrowing of these two words in different,
even opposite, meanings.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“
T1  - Dahija and daija — „a tyrant“ and „a hero“
SP  - 373
EP  - 386
VL  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Снежана",
year = "2010",
abstract = "У раду се анализирају облици, значења и порекло речи дахија
„јањичарски старешина, насилник“ и даија „јунак“. Осветљавају се
културно-историјске и лингвистичке околности које су условиле да се
ова турска реч у различитим значењима позајми у српски језик, као и
разлози за појаву неетимолошког х у лексикографским изворима., The noun dahija „head of the janissary; tyrant“ is present in Serbian
primarily as a title of the characters from the popular epic poetry and literature from the 19" century, although it is not frequently used in the standard
language any more. A form daija „hero, knight“, on the other hand, is attested
only in two Serbian dialectal dictionaries from the region of Kosovo and Metohija. The paper analyzes forms, meanings and the etymology of those two
words. Discussed are the reasons for the appearance of the non-etymological h
in the widespread form dahija. Enlightened are historical, cultural and linguistic circumstances that lead to the borrowing of these two words in different,
even opposite, meanings.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“, Dahija and daija — „a tyrant“ and „a hero“",
pages = "373-386",
volume = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218"
}

Петровић, С.. (2010). Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 373-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218

Петровић С. Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“. in Јужнословенски филолог. 2010;66:373-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218 .

Петровић, Снежана, "Дахија и даија — „насилник“ и „јунак“" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):373-386,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6218 .