Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима

Abstract

The thematic group with the dominant seme “leg” and the same name consists of adjective and nominal lexemes which are used to describe and name individuals based on the specific appearance of their leg/legs. The conceptual value of the lexeme leg includes numerous potential semes which contain information on different specificities of the lower extremities realized on the visual plain, and as such are motivation for qualification and nomination. It is precisely the large number of the semes that have conditioned the existence of ten thematic sub-groups within which the lexical units are motivated by the way an individual moves, and which deviates from the normal way of walking: an individual with a limp, and individual who waddles, an individual who skips when they walk, an individual who hops while they walk, an individual who takes big steps, an individual who takes small steps, an individual with wobbly knees, a woman who sways her hips when she walks.

Циљ овог рада био је да с лексичко-семантичког становишта представимо више од 150 именичких и придевских лексема којима се у говорима сврљишког краја (источна Србија) означава особа специфична хода. Лексеме су на основу доминантних сема у којима је садржана информација о карактеристичном кретању, распоређене у десет тематских подгрупа: Особа која храмље, Особа која се гега у ходу, Особа која хода споро, с напором, Особа која брзо хода, Особа која хода потрчкујући, Особа која поскакује кад хода, Особа која прави крупне кораке, Особа која прави ситне кораке, Особа којој клецају колена, Жена која њише куковима док хода. Конституисање лексичких јединица којима се квалификује и номинује особа специфична хода првенствено је засновано на визуелној перцепцији, али су спецификацији њихових значења допринеле социокултурне специфичности говорне заједнице као и вредносни ставови дијалекатског говорника.