Спектакл и друштво : проучавање музичких манифестација у Србији

Abstract

Феномен спектакла је релевантан у тумачењу прошлих и садашњих стварности. Његова аутономија представља стварно и магично огледало једног друштва. Музичке манифестације су посебни изразу спектакла који је моћно тржиште индустрије забаве и буке. Музичке свакодневице и музичке сцене у Србији у другој половини двадесетог века су рефлексије друштвених, политичких и економских појава, али истовремено они и креирају друштвену стравност. Проучавање музичких спектакала доприноси бољем расветљавању друштва и културе у светлу система и догађаја.

The paper sets forth а concept of research relating to the phenomenon of spectacle. Its introductory part deals with а speculative framework in which this phenomenon is highlighted by theories of Divigno, Debord, Baudrillard, Attali, and others. Ethnographic analysis of the spectacle implies the introduction of a new taxonomy, in which rituals and celebrations play the role of spectacle references, and events feature as its constitutent units. Based on such pattern, there emerge two spectacle models: the situation model, made up of festivities and ritualized activities, and the event model, as an evocative image and narrative medium. An ethnographic reading of the music spectacle in Serbia over the last 50 years spans an amplitude of social climate. The paper therefore provides an analysis of its developmental stages, where the following models may be distinguished: controlled spectacle, in political placarding; conventional spectacle, in the development of popular festivals and concerts; emblematic spectacle, as the staging of traditional festivities; “committed” spectacle, as an expression of subcultural styles; and “progressive” spectacle, as an expression of modern scenic technologies.