Обредни тектс: Телесна мана у јужнословенским предсвадбеним и свадбеним обредима иницијације жене

Abstract

Предмет овог истраживања јесте однос традицијског човека и традицијске културе према женама са телесним недостацима: на који начин је телесна мана могла утицати на предсвадбене и свадбене обреде иницијације жене у традицијској култури балканских Словена и у којој мери је одређивала однос традицијског човека према телу уопште. Телесна мана је схваћена као видљиви или скривени телесни недостатак или изобличење, које представља одступање од традицијске телесне норме. Физичка телесна мана могла је бити урођена или стечена, и оба вида укључена су у истраживање. Предмет овог рада не представљају физиолошки недостаци тела и урођене или стечене болести; такође, у истраживање нису били укључени психички поремећаји и однос према њима. Оквир истраживања одређен је етнички и регионално. У истраживање су укључени балкански Словени хришћани: православни и католици (Бугари, Македонци, Срби и Хрвати). Ни Словенци ни балкански Словени муслимани нису укључени у истраживање јер представљају специфичност унутар овог регионално-етничког комплекса, која би захтевала посебна истраживања. Паралеле из других словенских култура коришћене су само ако су посебно значајне за анализу и то као допуна јужнословенским етнографским изворима. Основни корпус у овом раду чине познате серије етнографских збирки, као Српски етнографски зборник (Београд), Zbornik za narodni život i običaje južnih Slovena (Загреб), Радови војвођанских музеја (Нови Сад), Гласник Етнографског музеја у Београду, Сборник за народни умотворения, наука и книжина (Софија), Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. Поред тога коришћене су и друге важне етнографске књиге, зборници, важније збирке фолклора, који се тичу традицијске културе Јужних Словена. У раду је коришћен и транскрибовани аудио-теренски материјал настао као резултат рада на пројекту Балканолошког института САНУ «Етнолингвистичка и социолингвистичка истраживања избеглица и мултиетничких заједница на Балкану». Ти извори су означени као «теренски запис ауторке» односно ТЗА. Истраживање је остварено упоредном применом лингвистичке, етнолошке и фолклористичке анализе, чиме је постигнута његова интердисципклинарност. Лингвистичка анализа је реализована у два основна аспекта: као етнолингвиситчка анализа обредног текста и као анализа дискурса и класификација писаних извора коришћених у овом раду. Истраживање је показало да је улога телесне мане, иако скривена, у самом фокусу иницијатичких проба иницијанта. Реконструисани су досад недовољно познати и истражени обреди иницијације: »стајање на полици« (досад непознат као предсвадбени обред код Јужних Словена), »девојачки сајмови« (досад недовољно истражен обичај код Јужних Словена), »куђење девојке« (није уврштаван у обреде иницијације, него у кодекс грехова). Испитивање улоге телесне мане показало се значајним за дефинисање односа човека традицијског друштва према телу уопште. Однос према телу у традицијском друштву формиран је на основу опозиције »здраво тело« / »тело са недостатком«. Провера тела и постојања телесног недостатка могла је бити индиректна и директна, необавезна и ритуална али је увек била сакривена и део тајне културе традицијског друштва. Значај телесног недостатка за иницијацију младих, посебно девојака, огледа се и у подацима о неудатима/ неожењенима који показују да је у великом броју неки телесни недостатак одлучујући фактор неостварене иницијације појединца. Приближавањем иницијаната обреду прелаза »свадби« провера тела и откривање телесног недостатка постајали су све ритуализованији, да би у свадби, у облику који је у нама доступним изворима сачуван, добили одлике антипонашања и статус пародијских радњи. Будући да испитивање пародијске културе није предмет него споредни резултат овог истраживања, постављена су питања и дилеме која отворају могућности за даље испитивање статуса телесне мане и тела у пародијској култури. Отворено је питање порекла пародијских радњи са телесним проверама и пародијског фолклора са сличним мотивима: да ли је то обредно понашање/ фолклорни жанр које је изгубило ритуалну функцију или обредно понашање/ фолклорни жанр које примарно кодира антикултуру.