Из проблематике проучавања лексике из области прераде млека у ресавском крају (на материјалу из Великог Поповића)

Abstract

У раду се по лексико-семантичким групама представља лексички материјал из једне области материјалне културе – прераде млека прикупљен у селу Велики Поповић, у средњем делу слива реке Ресаве. Презентовани материјал се анализира са лексичког становишта: издвајају се синоним ски низови (подлев–маја–-сириште), указује се на конкуренцију лексичких јединица, повлачење и специјализацију појединих лексема и њихових семантичких реализација (нпр. млекара "фабрика за прераду млека и млечних прерађевина; просторија са одговарајућом опремом за прикупљање и чување млека у оквиру земљорадничких задруга и сл. фирми“, а не више "просторија/зграда у домаћинству за чување и прераду млека" ). Неколиким дијалекатским текстовима илуструје се функционисање ове лексике у ет нографском и социјалном контексту.

В ра бо те пред ста влен ма те ри ал из од ной обла сти ма те ри а ль ной ку ль- ту ры – пе ре ра бот ки мо ло ка и ви дов мо лоч ных про дук тов, со бран ный в се ле Ве ли ки-По по вич, в сред ней ча сти бас се й на ре ки Ре са ва. Пред ста влен ный ма- те ри ал ана ли зи ру ет ся и с лек си че ской точ ки зре ния: вы де ля ют ся си но ни ми че- ские ря ды (под лев–ма ја–си ри ште), ука зы ва ет ся на кон ку рен цию лек си че ских еди ниц, вы те сне ние и спе ци а ли за цию от де ль ных лек сем и их се ман ти че ских ре а ли за ций (на пр. мле ка ра ’за вод по пе ре ра бот ке мо ло ка и мо лоч ных про дук- тов; по ме ще ние с со о твет ству ю щ им обо ру до ва ни ем для сбо ра и хра не ния мо- ло ка в рам ках се ль ско хо зя й ствен ных ко о пе ра ти вов и по доб ных В работе представлен материал из одной области материальной культуры - переработки молока и видов молочных продуктов, собранный в селе Велики-Попович, в средней части бассейна реки Ресава. Представленный материал анализируется и с лексической точки зрения: выделяются синонимические ряды (иодлев-маа-сиришше), указывается на конкуренцию лексических единиц, вытеснение и специализацию отдельных лексем и их семантических реализаций (напр. млекара ’завод по переработке молока и молочных продуктов; помещение с соответствующим оборудованием для сбора и хранения молока в рамках сельскохозяйственных кооперативов и подобных фирм’, а не уже ’помещение/строение в хозяйстве с таким назначением”) и т. д. Несколькими диалектными текстами иллюстрируется функционирование этой лексики в этнографическом и социальном контекстах.