Југословенска социјална политика на Косову и Метохији (1945-1974)

Abstract

Тема рада je анализа друштвених појава и процеса који су се јавили на територији Косова и Метохије у прве три деценије након завршетка Другог светског рата. Истраживање ће настојати да установи специфичне одлике косовско-метохијске социјалне политике, кроз њено стављање у југословенски и глобални контекст. Праву прекретницу у историји овог подручја представља формирање територијалне јединице која је у периоду 1945–1974. године носила називе „Аутономна косовско-метохијска област“, „Аутономна покрајина Косово и Метохија“ и „Социјалистичка аутономна покрајина Косово“. Југословенске власти су на Косово и Метохију гледале као на економски и културно заостало подручје којем је неопходна помоћ, што је довело до масовних инвестиција Србије и Југославије у ову аутономну јединицу. Инвестиције су у имале за циљ побољшање животног стандарда, здравственог стања и културно уздизање становника Косова и Метохије и у свим набројаним сегментима дошло је до значајног напретка. Југословенска социјална политика према Косову директно се одразила на демографска кретања у покрајини у виду повећања природног прираштаја и пресељења људи из села у градове. То је довело до експлозивног раста броја становника покрајине и појаве града Приштине као њеног политичког, економског и културног центра са преко 100 хиљада становника. Такође, међунационални односи и доминација Албанаца у управљачким структурама косовских предузећа и установа довела су до исељавања Срба са овог простора у друге делове Југославије. Истраживање ће обухватити и политику социјалистичке Југославије у области просвете и културе кроз акције просвећивања становништва Косова и Метохије и ширење мреже основних и средњих школа и факултета у покрајини, као и утицај овакве просветне политике на формирање албанске интелектуалне елите у социјалистичкој Југославији.

The theme of paper is an analysis of social phenomena and processes that occurred in the territory of Kosovo and Metohija in the first three decades after the Second World War. In this period, two factors have decisively influenced the Yugoslavian social policy in Kosovo. The first one is the formation of an Autonomous Kosovo-Metohija region, which later became Socialist Autonomous province of Kosovo. Yugoslavian authorities treated this autonomous unit as a single political entity that was expected to realize all economic, social and cultural elements that had other similar entities in Yugoslavia – socialist republics. Another factor in social policy in that area was а significant presence of the Albanian national minority. Socialist Yugoslavia had special institutions and party committees that supervised the social status of national minorities and had the task of improving their material and cultural position. In addition to political and national motives, the social policy of Yugoslavian communists in Kosovo and Metohija was conditioned by the cultural and economic backwardness of this region, with the lowest literacy rate and the lowest national income per capita in Yugoslavia. This further stimulated Yugoslavia's economic and cultural investment in the province, with the aim of reducing its underdevelopment.