О бојити/фарбати и још понечем

Abstract

Since in Serbian language the old Slavic term for “colour, mast, became specialized to mean “fat”, two loanwords have been introduced into the vocabulary in order to denote “colour? — boja is a word of Turkish origin and farba is a borrowing from German. The author throws light on the circumstances which favorize the use of boja and its derivatives (bojiti, bojenje etc.) to the disadvantage of the use of farba (farbati etc.). She calls, however, attention to the facts that there are special instances in which not boja-bojiti but farba-farbati happens to be the right lexical choice giving her explanation of that phenomenon.

Две туђице, боја и фарба, означавају данас у српском оно чему је име било маст све дотле док та реч није почела опстојати у језику искључиво као назив одређеног прехрамбеног артикла. На то да је боја позајмљеница из турског већ одавно је потпуно заборављено, а фарби се памти њено немачко порекло па се зато и предузимају мере да се она потисне из употребе у корист боје. То, међутим, у неким случајевима ипак није могуће извести. Фарба, у изговорној верзији варба, незаменљив је термин, на пример, на терену оних народних говора који лексичким путем разликују у радњи купљени хемијски препарат и њему одговарајућу технику бојења од неких из природе прибављених средстава за бојење и одговарајућих поступака с тим средствима — на оне прве упућује се тамо изразима варба и варбање, а на ове друге терминима чинилка и чињење. У градским срединама, с друге стране, сви кажу фарба се кад желе о некој особи рећи да она своју природну боју косе замењује вештачком. Ту из комуникацијских разлога избор не пада на глагол бојити — исказ боји се би, наиме, био у принципу двосмислен (друго значење: њега/њу је страх), а сваки језик, као што се зна, увек тежи уклањању двосмисла, па макар и уз припомоћ туђица.