О бојити/фарбати и још понечем
On bojiti/farbati and some Other Matters
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Since in Serbian language the old Slavic term for “colour, mast, became
specialized to mean “fat”, two loanwords have been introduced into the vocabulary
in order to denote “colour? — boja is a word of Turkish origin and farba is a
borrowing from German. The author throws light on the circumstances which favorize the use of boja and its derivatives (bojiti, bojenje etc.) to the disadvantage
of the use of farba (farbati etc.). She calls, however, attention to the facts that
there are special instances in which not boja-bojiti but farba-farbati happens to
be the right lexical choice giving her explanation of that phenomenon.
Две туђице, боја и фарба, означавају данас у српском оно чему је име
било маст све дотле док та реч није почела опстојати у језику искључиво као
назив одређеног прехрамбеног артикла. На то да је боја позајмљеница из турског већ одавно је потпуно заборављено, а фарби се памти њено немачко порекло па се зато и предузимају мере да се она потисне из употребе у корист
боје. То, међутим, у неким случајевима ипак није могуће извести. Фарба, у
изговорној верзији варба, незаменљив је термин, на пример, на терену оних
народних говора који лексичким путем разликују у радњи купљени хемијски
препарат и њему одговарајућу технику бојења од неких из природе прибављених средстава за бојење и одговарајућих поступака с тим средствима — на оне
прве упућује се тамо изразима варба и варбање, а на ове друге терминима
чинилка и чињење. У градским срединама, с друге стране, сви кажу фарба се
кад желе о некој особи рећи да она своју природну боју косе замењује
вештачком. Ту из комуникацијских разлога ...избор не пада на глагол бојити —
исказ боји се би, наиме, био у принципу двосмислен (друго значење: њега/њу
је страх), а сваки језик, као што се зна, увек тежи уклањању двосмисла, па
макар и уз припомоћ туђица.
Keywords:
лексема 'фарба' / лексема 'боја' / позајмљенице / семантичка диференцијација / употреба / lexeme 'farba' / lexeme 'boja' / loanwords / semantic differentiation / usageSource:
Наш језик, 1996, 31, 71-75Publisher:
- Београд : Иститут за српски језик САНУ
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Ивић, Милка PY - 1996 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7830 AB - Since in Serbian language the old Slavic term for “colour, mast, became specialized to mean “fat”, two loanwords have been introduced into the vocabulary in order to denote “colour? — boja is a word of Turkish origin and farba is a borrowing from German. The author throws light on the circumstances which favorize the use of boja and its derivatives (bojiti, bojenje etc.) to the disadvantage of the use of farba (farbati etc.). She calls, however, attention to the facts that there are special instances in which not boja-bojiti but farba-farbati happens to be the right lexical choice giving her explanation of that phenomenon. AB - Две туђице, боја и фарба, означавају данас у српском оно чему је име било маст све дотле док та реч није почела опстојати у језику искључиво као назив одређеног прехрамбеног артикла. На то да је боја позајмљеница из турског већ одавно је потпуно заборављено, а фарби се памти њено немачко порекло па се зато и предузимају мере да се она потисне из употребе у корист боје. То, међутим, у неким случајевима ипак није могуће извести. Фарба, у изговорној верзији варба, незаменљив је термин, на пример, на терену оних народних говора који лексичким путем разликују у радњи купљени хемијски препарат и њему одговарајућу технику бојења од неких из природе прибављених средстава за бојење и одговарајућих поступака с тим средствима — на оне прве упућује се тамо изразима варба и варбање, а на ове друге терминима чинилка и чињење. У градским срединама, с друге стране, сви кажу фарба се кад желе о некој особи рећи да она своју природну боју косе замењује вештачком. Ту из комуникацијских разлога избор не пада на глагол бојити — исказ боји се би, наиме, био у принципу двосмислен (друго значење: њега/њу је страх), а сваки језик, као што се зна, увек тежи уклањању двосмисла, па макар и уз припомоћ туђица. PB - Београд : Иститут за српски језик САНУ T2 - Наш језик T1 - О бојити/фарбати и још понечем T1 - On bojiti/farbati and some Other Matters SP - 71 EP - 75 VL - 31 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7830 ER -
@article{ author = "Ивић, Милка", year = "1996", abstract = "Since in Serbian language the old Slavic term for “colour, mast, became specialized to mean “fat”, two loanwords have been introduced into the vocabulary in order to denote “colour? — boja is a word of Turkish origin and farba is a borrowing from German. The author throws light on the circumstances which favorize the use of boja and its derivatives (bojiti, bojenje etc.) to the disadvantage of the use of farba (farbati etc.). She calls, however, attention to the facts that there are special instances in which not boja-bojiti but farba-farbati happens to be the right lexical choice giving her explanation of that phenomenon., Две туђице, боја и фарба, означавају данас у српском оно чему је име било маст све дотле док та реч није почела опстојати у језику искључиво као назив одређеног прехрамбеног артикла. На то да је боја позајмљеница из турског већ одавно је потпуно заборављено, а фарби се памти њено немачко порекло па се зато и предузимају мере да се она потисне из употребе у корист боје. То, међутим, у неким случајевима ипак није могуће извести. Фарба, у изговорној верзији варба, незаменљив је термин, на пример, на терену оних народних говора који лексичким путем разликују у радњи купљени хемијски препарат и њему одговарајућу технику бојења од неких из природе прибављених средстава за бојење и одговарајућих поступака с тим средствима — на оне прве упућује се тамо изразима варба и варбање, а на ове друге терминима чинилка и чињење. У градским срединама, с друге стране, сви кажу фарба се кад желе о некој особи рећи да она своју природну боју косе замењује вештачком. Ту из комуникацијских разлога избор не пада на глагол бојити — исказ боји се би, наиме, био у принципу двосмислен (друго значење: њега/њу је страх), а сваки језик, као што се зна, увек тежи уклањању двосмисла, па макар и уз припомоћ туђица.", publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ", journal = "Наш језик", title = "О бојити/фарбати и још понечем, On bojiti/farbati and some Other Matters", pages = "71-75", volume = "31", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7830" }
Ивић, М.. (1996). О бојити/фарбати и још понечем. in Наш језик Београд : Иститут за српски језик САНУ., 31, 71-75. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7830
Ивић М. О бојити/фарбати и још понечем. in Наш језик. 1996;31:71-75. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7830 .
Ивић, Милка, "О бојити/фарбати и још понечем" in Наш језик, 31 (1996):71-75, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7830 .