О морфолошким и синтаксичко-семантичким особеностима пар(ов)а глагола (-)жив(ј)ети: (-) живити

Abstract

В настоящей работе рассмотривается нормативный статус глаголов на - (Дети и -ити, мотивированных прилагательным жив в современном сербском языке. На основании состояния в языковой практикее и типов переходности в этих глаголах автор старается объяснить нейтрализацию формальной оппозиции между непереходными медиальными и переходными активными глаголами в пользу суффикса -(ј)ети в паре ожив(ј)ети *постати жив’: ожйвити ’учинити живим’, что представляет противоположность тенденции в современном сербском языке, согласно которой непереходные медиалъные глаголы, мотивированые прилагателъным, употребляются с суффиском -ити, вместо употребления с суффиском -(ј)ети.

У раду се разматра дистрибуција суфикса -(ј)ети и -ити код глагола мотивисаних придевом жив у зависности од њихове семантике и прелазности, са посебним освртом на нормативне препоруке. На основу стања у језичкој пракси и типова прелазности код ових глагола покушава се објаснити неутралисање формалне опозиције између непрелазних медијалних и прелазних активних глагола у корист суфикса -(ј)ети у пару ожив(ј)ети постати жив“ : оживити учинити живим“, што је супротно тенденцији у савременом српском језику да се непрелазни медијални глаголи мотивисани придевом јављају са суфиском -ити уместо са -(ј)ети.