Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)ала
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Циљ овог рада је презентирање екстралингвистичких (тј. фолклорних и митолошких)
и лингвистичких аргумената у прилог словенској етимологији лексеме (х)ала.
Лексема (х)ала са својом разгранатом лексичком породицом карактеристична је за
јужнословенске језике: српско-хрватски (захвата ареал Војводине, Поморавља, источне,
јужне и југозападне Србије, Косова, Црне Горе, а појединачне потврде забележене су
и у Босни и Херцеговини и Славонији), македонски (северна, централна, западна и јужна
Македонија) и бугарски (западна, северна и централна Бугарска). Од Словена су ову реч
преузели Румуни – hala „зао дух, сабласт; бура, олуја; неман, чудовиште; изелица".
Кључне речи:
halaИзвор:
Dzieje Słowian w świetle leksyki, 2002, 75-82Издавач:
- Kraków : Uniwersytet Jagielloński
TY - JOUR AU - Бјелетић, Марта PY - 2002 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7059 AB - Циљ овог рада је презентирање екстралингвистичких (тј. фолклорних и митолошких) и лингвистичких аргумената у прилог словенској етимологији лексеме (х)ала. Лексема (х)ала са својом разгранатом лексичком породицом карактеристична је за јужнословенске језике: српско-хрватски (захвата ареал Војводине, Поморавља, источне, јужне и југозападне Србије, Косова, Црне Горе, а појединачне потврде забележене су и у Босни и Херцеговини и Славонији), македонски (северна, централна, западна и јужна Македонија) и бугарски (западна, северна и централна Бугарска). Од Словена су ову реч преузели Румуни – hala „зао дух, сабласт; бура, олуја; неман, чудовиште; изелица". PB - Kraków : Uniwersytet Jagielloński T2 - Dzieje Słowian w świetle leksyki T1 - Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)ала SP - 75 EP - 82 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7059 ER -
@article{ author = "Бјелетић, Марта", year = "2002", abstract = "Циљ овог рада је презентирање екстралингвистичких (тј. фолклорних и митолошких) и лингвистичких аргумената у прилог словенској етимологији лексеме (х)ала. Лексема (х)ала са својом разгранатом лексичком породицом карактеристична је за јужнословенске језике: српско-хрватски (захвата ареал Војводине, Поморавља, источне, јужне и југозападне Србије, Косова, Црне Горе, а појединачне потврде забележене су и у Босни и Херцеговини и Славонији), македонски (северна, централна, западна и јужна Македонија) и бугарски (западна, северна и централна Бугарска). Од Словена су ову реч преузели Румуни – hala „зао дух, сабласт; бура, олуја; неман, чудовиште; изелица".", publisher = "Kraków : Uniwersytet Jagielloński", journal = "Dzieje Słowian w świetle leksyki", title = "Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)ала", pages = "75-82", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7059" }
Бјелетић, М.. (2002). Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)ала. in Dzieje Słowian w świetle leksyki Kraków : Uniwersytet Jagielloński., 75-82. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7059
Бјелетић М. Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)ала. in Dzieje Słowian w świetle leksyki. 2002;:75-82. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7059 .
Бјелетић, Марта, "Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)ала" in Dzieje Słowian w świetle leksyki (2002):75-82, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7059 .