Музикологија бр. 27 (II/2019)

Abstract

Тема броја 27 Будућност историје музике инспирисана је истоименим семинаром, организованим у оквиру конференције одржане у Српској академији наука и уметности септембра 2017. године. Организатор семинара био је Џим Самсон, један од најзначајнијих музиколога данашњице, емеритус професор колеџа Ројал Холовеј Универзитета у Лондону, истакнути гостујући професор Кинеског универзитета у Хонг Конгу, редовни члан Британске Академије и аутор више од 100 публикација, међу којима је и прва обухватна историја музике на Балкану на енглеском језику (Music in the Balkans, Leiden: Brill, 2013). Самсон је љубазно прихватио наш позив да буде гост-уредник овог броја часописа, у којем објављујемо радове четворо од петоро учесника панела Будућност историје музике (Рајнхарда Штрома, Мартина Лесера, Кетрин Елис и Марине Фролове- Вокер); радови су, за ову прилику, значајно проширени, опремљени обимним критичким апаратом и илустрацијама. Пети рад, из пера Кетрин Батлер Скофилд, биће објављен у наредном броју часописа Музикологија бр. 28 (I/2020). Тему броја отвара текст Рајнхарда Штрома, дугогодишњег професора Универзитета у Оксфорду, посвећен пројекту писања глобалне историје музике, засноване на пост-европоцентричном и постисторијском начину промишљања; паралелно с тим, Штром разматра импликације овог и сродних пројеката на токове развоја историјске музикологије. У наредном тексту, немачки музиколог Мартин Лесер даје још један могући одговор на питање о будућности историје музике, аргументујући неопходност писања историја свакодневног музичког живота, које више нису усмерене на велике наративе и ствараоце, већ пружају далекосежне увиде у разноврсне видове контакта са музиком у датим историјским епохама. Док Лесер проучава музички живот у Хамбургу почетком XVIII века, Кетрин Елис, професорка Универзитета у Кембриџу, усмерава пажњу читалаца на музички живот у Француској на преласку из XIX у ХХ век, те заговара потребу за уочавањем културне разноликости унутар националних држава у раздобљу европског романтичарског национализма. Ауторка тиме показује да националне културе нипошто нису монолитне, те да будуће историје музике морају да се децентрализују и обрате више пажње на провинције. У раду који закључује Тему броја, Марина Фролова-Вокер, професорка Универзитета у Кембриџу и чланица Британске Академије, указује на још једну велику тему будућих историја музике: превазилажење дубоко уврежене поделе на „ниску” и „високу” уметност, уз узимање у обзир слушалачких преференција. Изражавамо велику захвалност свим еминентним музиколозима чији су радови објављени у Теми броја, као и проф. Самсону, на исцрпном промишљању будућности наше дисциплине и настојањима да предмет изучавања постану географске регије, друштвени слојеви и слушалачке праксе који су досад били занемарени у музиколошким разматрањима. Радови у рубрици Varia такође су тематски везани за нове истраживачке правце у музикологији. Рубрику отвара текст хонгконшке музиколошкиње Ваи-Линг Чеонг која, идући трагом Ничеових и Месијанових написа, спроводи компаративну анализу њиховог тумачења античких грчких ритмова у музици, а затим се фокусира на Месијаново откриће импресивно дугачког низа грчких ритмова у балету Посвећење пролећа Игора Стравинског. Британски стручњак за ренесансну музику Френсис Најтс даје нови увид у најранија штампана нотна издања и оспорава примат штампаних публикација над мануелним преписима, доказујући да су приватне рукописне колекције често поузданији извори информација о датим делима, али и о слушању, извођењу и рецепцији музике на почетку XVI века. Португалски музиколог Мануел Педро Фереира представља пројекат који је тренутно у току – писање историје музике у/о земљама с обе стране Атлантика у којима се говори португалски језик и које су биле под утицајем ове културне сфере – указујући поново на потребу превазилажења националних историјских парадигми, али и германоцентричног погледа на музичку прошлост. Мађарски историчар Иван Миклош Сего разматра улогу двојице музичара српског порекла као кључних протагониста „бит” (рок) револуције у Мађарској шездесетих година ХХ века. Три текста аутора-сарадника Музиколошког института САНУ пружају нове увиде у српску музичку прошлост. Александар Васић се бави делатношћу Павла Стефановића у домену музичке критике, на страницама часописа Музички гласник, док Биљана Милановић и Марија Маглов проучавају продукцију звучних издања националне дискографске куће ПГП-РТБ/РТС као конститутивни фактор канонизације Стевана Мокрањца. На основу проучавања богате архивске документације, Ивана Весић реконструише напоре Петра Крстића у правцу подржављења Музичке школе у Београду и конституисања високих школа за музику – конзерваторијума на територији читаве земље. Рубрику Varia закључује текст историчарке уметности Анђеле Гавриловић, посвећен проучавању ликовних представа музичких инструмената у источнохришћанској црквеној уметности, на основу приказа музичких инструмената и улоге пророка Давида у сцени Смрт праведника. Рубрика Научна критика и полемика садржи два приказа скорашњих монографских и дискографских издања. У име чланова редакције и своје лично, захваљујем се колегама из Србије и иностранства који су, у својству рецензената, читали радове припремљене за овај број и дали велики број конструктивних сугестија.

The main theme of issue No 27, The Future of Music History, is inspired by a seminar organised as part of a conference held at the Serbian Academy of Sciences and Arts in September 2017. The seminar was conceived by Jim Samson, one of the most outstanding musicologists of our time, Emeritus Professor of Music, Royal Holloway, University of London, Distinguished Visiting Professor in Humanities at the Chinese University of Hong Kong, Fellow of the British Academy and author of more than 100 publications, including the first comprehensive history of music in the Balkans in English (Leiden and Boston: Brill, 2013). Professor Samson kindly accepted our invitation to be the guest editor of this issue, in which we publish articles by four of the five panelists (Reinhard Strohm, Martin Loeser, Katharine Ellis and Marina Frolova-Walker); the papers have been expanded, updated, and equipped with critical apparatus and illustrations. The fifth paper, ‘The Future of Music History is Global: Paracolonial Perspectives, Hindustan 1788’ by Katherine Butler Schofield, will be published in the next issue of the journal Musicology, No. 28 (I/ 2020). The topic The Future of Music History is introduced by Reinhard Strohm, Emeritus Professor of Music, University of Oxford, whose paper is dedicated to the project of writing a global history of music, based on a post-Eurocentric and posthistorical way of thinking; in parallel, Strohm discusses the implications of this and similar projects for the development of historical musicology. German musicologist Martin Loeser gives another possible perspective on the future of music history, arguing for the necessity of writing histories of everyday musical life that are no longer concerned with ‘grand narratives’ and individual creators, but instead provide far-reaching insights into the various forms of contact with music in given historical epochs. While Loeser studies musical life in Hamburg at the beginning of the eighteenth century, Katharine Ellis, the 1684 Professor of Music at the University of Cambridge, directs our attention to musical life in France at the turn of the twentieth century, noting the cultural diversity within nation states during the period of European romantic nationalism. Ellis thus demonstrates that national cultures are by no means monolithic, and that future histories of music should be decentralised and alive to activities in the provinces, an issue especially germane to France, but not only France. In the concluding article Marina Frolova-Walker, the 36th Gresham Professor of Music and a Professor of Music at at the University of Cambridge, points to another major theme of future music histories: overcoming the deeply entrenched division of “lowbrow” and“highbrow” art, and arguing for an historiography that gives due account to listeners’ preferences. We are sincerely grateful to these eminent musicologists for their reflections on the future of our discipline and for opening up new avenues of exploration within geographical regions, social strata and listening practices that have hitherto been neglected in musicological considerations. The articles published in the Varia section are also thematically related to new research directions in musicology, starting from the Hong Kong-based musicologist Wai-Ling Cheong, who, following on from writings by Nietzsche and Messiaen, conducts a comparative analysis of their interpretation of ancient Greek rhythms in music, and then focuses on Messiaen’s understanding that there is an impressively long series of Greek rhythms in part of Igor Stravinsky’s Le sacre. British Renaissance music expert Francis Knights gives new insights into the earliest printed sheet music and challenges the primacy of print publications over manual transcripts, demonstrating that private manuscript collections are often more reliable sources of information about given works, as well as the practices of listening, performing and distributing music in the early sixteenth century. Portuguese musicologist Manuel Pedro Ferreira gives an overview of a current project dealing with the historiography of music in and about the Portuguese-speaking countries on both sides of the Atlantic, pointing again to the need to transcend both national historical paradigms and a Germanocentric view of the musical past. Hungarian historian Iván Miklós Szegő then discusses the role of two musicians of Serbian descent as key protagonists of the “beat” revolution in Hungary in the 1960s. Three texts by the associates of the Institute of Musicology SASA provide new insights into the Serbian music past. Aleksandar Vasić deals with the activities of Pavle Stefanović in the field of music criticism on the pages of the journal Musical Herald, while Biljana Milanović and Marija Maglov study the production of sound releases of the national record company PGP-RTB / RTS as a constitutive factor of the canonisation of Stevan Mokranjac. Based on a study of rich archival documentation, Ivana Vesić discusses the futile efforts of Petar Krstić to nationalise the private Music School in Belgrade and to establish music conservatories throughout the country after the Great War. The Varia section is concluded by art historian Anđela Gavrilović, who has studied the visual presentation of musical instruments in Eastern Orthodox sacred art, focusing on the role of the prophet David in the scene Death of the Righteous. The section Scientific Reviews and Polemics contains two reviews of recent monographs and CD releases. On behalf of the editorial staff and myself, I would like to thank our colleagues from Serbia and abroad who reviewed the papers prepared for this issue and provided a number of constructive suggestions for their improvement.