Modern oder Postmodern? Traditionalismus, Avantgarde oder Postavangarde?

Abstract

Mittelpunkt des Aufsatzes sind einige methodologische Probleme bei der Betrachtung der Kunst, bzw. Musik an der Schwelle der zwei Jahrhunderten. Anhang einiger Besonderheiten im Kompositionsverfahren von vier wichtigen Komponisten (György Ligeti, Alfred Schnittke, Helmut Lachenmann, Adriana Hölszky) und im Licht der führenden Ideen der modernen Philosophie und Ästhetik wird versucht, die Idiomatik unserer Epoche unter Lupe zu stellen.

Tema rada je evropska muzika na prelazu između XX u XXI vek koja se posmatra u svetlu najraširenijih umetničkih pojava naše epohe, kao što su moderna i postmoderna, avangarda i postavangarda, a takođe u kontekstu vodećih ideja moderne filozofije (Žan-Fransoa Liotara, Volfganga Velša, Žan-Mari Gelenoa Žana Bodrijara, Žila Deleza, Feliksa Gatarija). Karakteristike muzike ovog razdoblja iščitavaju se iz nekih specifičnosti u kompozicionim postupcima četvoro kompozitora, pripadnika različitih generacija, nacionalnih kultura i estetika: Đerđa Ligetija, Alfreda Šnitkea, Helmuta Lahenmana i Adrijane Helski. Dela koja se ovde razmatraju - Avanture, Nove avanture i Nonsens madrigali Đ. Ligetija, I simfonija A. Šnitkea, Devojčica sa šibicama H. Lahenmana, Tragedija - nevidljivi prostor A. Helskijeve - pokazuju neke idiomatske sličnosti, između ostalog novu zvučnost, neobične načine instrumentalnog i vokalnog izvođenja i odmotavanje forme na način koji asocira na neodlučnost i dezorijentisanost. Na osnovu svega izloženog dolazi se do tri zaključka:1) Muzika naše epohe mnogo jasnije se artikuliše preko posebnih kompozicionih postupaka pojedinih kompozitora (poigravanje sa tradicijom kod Ligetija, polistilistički metod kod Šnitkea, strategija odsustva kod Lahenmana i Helskijeve) i individualnih svojstava dela u svakom konkretnom slučaju, nego preko opštih estetičkih pravaca. 2) Pojmovi kao što su moderna i postmoderna, avangarda i postavangarda, čije je naučno zasnivanje ponekad problematično, u praksi skoro da ne mogu da se razdvoje. 3) Bez obzira na sav pluralitet umetničkih tendencija i stilova, čini se - na osnovu već stvorene idiomatike ovog doba - da ima mnogo više paralela nego estetičkih razlika između primenjenih kompozicionih metoda.