Теологија црквеног појања у богословљу митрополита Јована Зизијуласа
Book part (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду представљамо богословске ставове блаженопочившег митрополита Јована Зизијуласа о појању у Литургији и разматрамо њихов значај за област Систематског богословља. Сагледавањем односа певања и иконичне природе Евхаристије, митрополит Јован указује на есхатолошко порекло евхаристијског појања, а тиме и на појање Цркве као прихватање дара Божјег. Будући да Реч Божја, химне и псалмопојања потичу из есхатона, црквено појање представља интегрални део догађаја „заједнице светих”, односно, „сјаја и блистања есхатона” који Евхаристија доводи пред литургијско сабрање. Проширивањем речи приликом певања човек допушта Речи Божјој да обухвати његов говор и чула, стичући
на тај начин познање засновано на заједници личности. Следствено томе, познање славословног духа појања Цркве јесте последица човековог отварања ка прихватању Божјег дара спасења, а не човековог индивидуалног прегнућа које се одвија унутар биолошке и религиозне емотивности. Као елемент православног Предања, појање сведочи о вер...и која чека васкрсење тела, и која своје црквене догмате види као произишле из човекове слободне одлуке да учествује у начину постојања Тројичног Бога. Митрополит Јован позвао је теологију да се окрене ка богословском промишљању о култури, а тиме и ка предањској употреби звука у музици као једном од позитивних елемената Предања. Са мало речи посвећених директно црквеном појању, блаженопочивши митрополит Јован Зизијулас успева да осветли евхаристијско појање као релевантну богословску тему чиме се, унутар савремене теолошке мисли, по први пут отвара могућност преиспитивања представе о певању као природној, универзалној, а тиме и онтолошки безначајној активности homo religiosus-a.
In the paper, we present the theological views of the Metropolitan Jovan Zizioulas on chanting in the Liturgy and consider their significance for the area of Systematic Theology. By examining the relationship between chanting and the iconic nature of the Eucharist, Metropolitan Jovan points to the eschatological origin of Eucharistic chanting, and thus the chanting of the Church as the acceptance of God’s gift. Since the Word of God, hymns, and psalmody originate from the Еschaton,church chanting represents an integral part of the event of the “community of saints”, or the “brightness and brilliance of the eschaton” that the Eucharist brings to the liturgical assembly. The knowledge of the doxological spirit of church chanting is a result of one’s openness to accepting God’s gift of salvation, rather than individual strain occurring within biological and religious emotions. As an element of Orthodox Tradition, chanting testifies to a faith that anticipates the resurrection of the body ...and perceives its church dogmas as arising from human free choice to participate in the way of the Triune God’s existence. With few words directly devoted to church chanting, Metropolitan Jovan Zizioulas manages to illuminate Eucharistic chanting as a relevant theological topic. This, within contemporary theological thought, opens the possibility for the first time to re-examine the notion of church chanting as a natural, universal, and therefore оntologically insignificant activity of homo religiosus.
Keywords:
митрополит Јован Зизијулас / црквено појање / савремено Систематско богословље / Metropolitan Jovan Zizioulas / church chanting / contemporary Systematic TheologySource:
Допринос митрополита пергамског Јована (Зизијуласа) савременом систематском богословљу, 2024, 183-197Publisher:
- Београд : Институт за Систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду
- Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске
Funding / projects:
- Ministry of Science, Technological Development and Innovation of the Republic of Serbia, institutional funding - 200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade) (RS-MESTD-inst-2020-200176)
Institution/Community
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CHAP AU - Стевановић, Сања PY - 2024 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16699 AB - У раду представљамо богословске ставове блаженопочившег митрополита Јована Зизијуласа о појању у Литургији и разматрамо њихов значај за област Систематског богословља. Сагледавањем односа певања и иконичне природе Евхаристије, митрополит Јован указује на есхатолошко порекло евхаристијског појања, а тиме и на појање Цркве као прихватање дара Божјег. Будући да Реч Божја, химне и псалмопојања потичу из есхатона, црквено појање представља интегрални део догађаја „заједнице светих”, односно, „сјаја и блистања есхатона” који Евхаристија доводи пред литургијско сабрање. Проширивањем речи приликом певања човек допушта Речи Божјој да обухвати његов говор и чула, стичући на тај начин познање засновано на заједници личности. Следствено томе, познање славословног духа појања Цркве јесте последица човековог отварања ка прихватању Божјег дара спасења, а не човековог индивидуалног прегнућа које се одвија унутар биолошке и религиозне емотивности. Као елемент православног Предања, појање сведочи о вери која чека васкрсење тела, и која своје црквене догмате види као произишле из човекове слободне одлуке да учествује у начину постојања Тројичног Бога. Митрополит Јован позвао је теологију да се окрене ка богословском промишљању о култури, а тиме и ка предањској употреби звука у музици као једном од позитивних елемената Предања. Са мало речи посвећених директно црквеном појању, блаженопочивши митрополит Јован Зизијулас успева да осветли евхаристијско појање као релевантну богословску тему чиме се, унутар савремене теолошке мисли, по први пут отвара могућност преиспитивања представе о певању као природној, универзалној, а тиме и онтолошки безначајној активности homo religiosus-a. AB - In the paper, we present the theological views of the Metropolitan Jovan Zizioulas on chanting in the Liturgy and consider their significance for the area of Systematic Theology. By examining the relationship between chanting and the iconic nature of the Eucharist, Metropolitan Jovan points to the eschatological origin of Eucharistic chanting, and thus the chanting of the Church as the acceptance of God’s gift. Since the Word of God, hymns, and psalmody originate from the Еschaton,church chanting represents an integral part of the event of the “community of saints”, or the “brightness and brilliance of the eschaton” that the Eucharist brings to the liturgical assembly. The knowledge of the doxological spirit of church chanting is a result of one’s openness to accepting God’s gift of salvation, rather than individual strain occurring within biological and religious emotions. As an element of Orthodox Tradition, chanting testifies to a faith that anticipates the resurrection of the body and perceives its church dogmas as arising from human free choice to participate in the way of the Triune God’s existence. With few words directly devoted to church chanting, Metropolitan Jovan Zizioulas manages to illuminate Eucharistic chanting as a relevant theological topic. This, within contemporary theological thought, opens the possibility for the first time to re-examine the notion of church chanting as a natural, universal, and therefore оntologically insignificant activity of homo religiosus. PB - Београд : Институт за Систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду PB - Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске T2 - Допринос митрополита пергамског Јована (Зизијуласа) савременом систематском богословљу T1 - Теологија црквеног појања у богословљу митрополита Јована Зизијуласа SP - 183 EP - 197 DO - 10.46793/MitJovan23.183S UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16699 ER -
@inbook{ author = "Стевановић, Сања", year = "2024", abstract = "У раду представљамо богословске ставове блаженопочившег митрополита Јована Зизијуласа о појању у Литургији и разматрамо њихов значај за област Систематског богословља. Сагледавањем односа певања и иконичне природе Евхаристије, митрополит Јован указује на есхатолошко порекло евхаристијског појања, а тиме и на појање Цркве као прихватање дара Божјег. Будући да Реч Божја, химне и псалмопојања потичу из есхатона, црквено појање представља интегрални део догађаја „заједнице светих”, односно, „сјаја и блистања есхатона” који Евхаристија доводи пред литургијско сабрање. Проширивањем речи приликом певања човек допушта Речи Божјој да обухвати његов говор и чула, стичући на тај начин познање засновано на заједници личности. Следствено томе, познање славословног духа појања Цркве јесте последица човековог отварања ка прихватању Божјег дара спасења, а не човековог индивидуалног прегнућа које се одвија унутар биолошке и религиозне емотивности. Као елемент православног Предања, појање сведочи о вери која чека васкрсење тела, и која своје црквене догмате види као произишле из човекове слободне одлуке да учествује у начину постојања Тројичног Бога. Митрополит Јован позвао је теологију да се окрене ка богословском промишљању о култури, а тиме и ка предањској употреби звука у музици као једном од позитивних елемената Предања. Са мало речи посвећених директно црквеном појању, блаженопочивши митрополит Јован Зизијулас успева да осветли евхаристијско појање као релевантну богословску тему чиме се, унутар савремене теолошке мисли, по први пут отвара могућност преиспитивања представе о певању као природној, универзалној, а тиме и онтолошки безначајној активности homo religiosus-a., In the paper, we present the theological views of the Metropolitan Jovan Zizioulas on chanting in the Liturgy and consider their significance for the area of Systematic Theology. By examining the relationship between chanting and the iconic nature of the Eucharist, Metropolitan Jovan points to the eschatological origin of Eucharistic chanting, and thus the chanting of the Church as the acceptance of God’s gift. Since the Word of God, hymns, and psalmody originate from the Еschaton,church chanting represents an integral part of the event of the “community of saints”, or the “brightness and brilliance of the eschaton” that the Eucharist brings to the liturgical assembly. The knowledge of the doxological spirit of church chanting is a result of one’s openness to accepting God’s gift of salvation, rather than individual strain occurring within biological and religious emotions. As an element of Orthodox Tradition, chanting testifies to a faith that anticipates the resurrection of the body and perceives its church dogmas as arising from human free choice to participate in the way of the Triune God’s existence. With few words directly devoted to church chanting, Metropolitan Jovan Zizioulas manages to illuminate Eucharistic chanting as a relevant theological topic. This, within contemporary theological thought, opens the possibility for the first time to re-examine the notion of church chanting as a natural, universal, and therefore оntologically insignificant activity of homo religiosus.", publisher = "Београд : Институт за Систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске", journal = "Допринос митрополита пергамског Јована (Зизијуласа) савременом систематском богословљу", booktitle = "Теологија црквеног појања у богословљу митрополита Јована Зизијуласа", pages = "183-197", doi = "10.46793/MitJovan23.183S", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16699" }
Стевановић, С.. (2024). Теологија црквеног појања у богословљу митрополита Јована Зизијуласа. in Допринос митрополита пергамског Јована (Зизијуласа) савременом систематском богословљу Београд : Институт за Систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду., 183-197. https://doi.org/10.46793/MitJovan23.183S https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16699
Стевановић С. Теологија црквеног појања у богословљу митрополита Јована Зизијуласа. in Допринос митрополита пергамског Јована (Зизијуласа) савременом систематском богословљу. 2024;:183-197. doi:10.46793/MitJovan23.183S https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16699 .
Стевановић, Сања, "Теологија црквеног појања у богословљу митрополита Јована Зизијуласа" in Допринос митрополита пергамског Јована (Зизијуласа) савременом систематском богословљу (2024):183-197, https://doi.org/10.46793/MitJovan23.183S ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16699 .