Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним
Category of Female Gender Nouns in Serbian as the Heritage Language with German as the Dominant Language
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Предмет истраживања у раду је конгруенција именица женског рода у српском као наследном код српске деце у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, односно у земљама у којима је немачки језик службени. У раду посматрамо именице женског рода које се завршавају на вокал а, и код којих се поклапају граматички и природни род, те очекујемо мањи број грешака при преводу, јер је завршетак типичан за женски род именица. Такође посматрамо и именице женског рода на сугласник, код којих очекујемо омашке у конгруирању, јер је завршетак типични маркер за мушки род. Именице женског рода на -а сви испитаници конгруирали су добро са детерминатором и глаголом, није било трансфера код непоклапања рода именице у два језика, јер је код свих постојало генерално правило да су именице на -а у српском (углавном) женског рода. У категорији именица женског рода на сугласник само изразито флуентни испитаници нису показивали одлике генерализације, а сви остали су их сврставали у именице мушког рода и тако конгруирали.
The subject of this research is the agreement of feminine nouns in Serbian as a heritage language in Serbian children in Germany, Austria and Switzerland, i.e. the German-speaking countries. In this paper we look at the feminine nouns ending in a in which grammatical and natural genders coincide. We expect few errors in translation, since the ending is typical of the feminine nouns. We also observe feminine nouns ending in consonants and we expect errors in the agreement, since the ending is a typical marker for masculine nouns. All the respondents agreed feminine nouns ending in a with determiners and verbs well. There was no transfer in the case of incompatibility of the nouns’ gender in the two languages, since there was a general rule that those nouns were (mostly) feminine in Serbian. In the category of feminine nouns ending in consonants, only the fluent respondents avoided generalization, and all the others classified these nouns as masculine nouns and thus made errors.
Кључне речи:
наследни језик / српски језик / немачки језик / категорија женског рода / конгруенција / heritage language / Serbian language / German language / feminine gender / gender agreementИзвор:
Studenti u susret nauci, XI, 2018, 91-105Издавач:
- Banja Luka : Univerzitet u Banjoj Luci
TY - CHAP AU - Крстић, Ана PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16038 AB - Предмет истраживања у раду је конгруенција именица женског рода у српском као наследном код српске деце у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, односно у земљама у којима је немачки језик службени. У раду посматрамо именице женског рода које се завршавају на вокал а, и код којих се поклапају граматички и природни род, те очекујемо мањи број грешака при преводу, јер је завршетак типичан за женски род именица. Такође посматрамо и именице женског рода на сугласник, код којих очекујемо омашке у конгруирању, јер је завршетак типични маркер за мушки род. Именице женског рода на -а сви испитаници конгруирали су добро са детерминатором и глаголом, није било трансфера код непоклапања рода именице у два језика, јер је код свих постојало генерално правило да су именице на -а у српском (углавном) женског рода. У категорији именица женског рода на сугласник само изразито флуентни испитаници нису показивали одлике генерализације, а сви остали су их сврставали у именице мушког рода и тако конгруирали. AB - The subject of this research is the agreement of feminine nouns in Serbian as a heritage language in Serbian children in Germany, Austria and Switzerland, i.e. the German-speaking countries. In this paper we look at the feminine nouns ending in a in which grammatical and natural genders coincide. We expect few errors in translation, since the ending is typical of the feminine nouns. We also observe feminine nouns ending in consonants and we expect errors in the agreement, since the ending is a typical marker for masculine nouns. All the respondents agreed feminine nouns ending in a with determiners and verbs well. There was no transfer in the case of incompatibility of the nouns’ gender in the two languages, since there was a general rule that those nouns were (mostly) feminine in Serbian. In the category of feminine nouns ending in consonants, only the fluent respondents avoided generalization, and all the others classified these nouns as masculine nouns and thus made errors. PB - Banja Luka : Univerzitet u Banjoj Luci T2 - Studenti u susret nauci, XI T1 - Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним T1 - Category of Female Gender Nouns in Serbian as the Heritage Language with German as the Dominant Language SP - 91 EP - 105 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038 ER -
@inbook{ author = "Крстић, Ана", year = "2018", abstract = "Предмет истраживања у раду је конгруенција именица женског рода у српском као наследном код српске деце у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, односно у земљама у којима је немачки језик службени. У раду посматрамо именице женског рода које се завршавају на вокал а, и код којих се поклапају граматички и природни род, те очекујемо мањи број грешака при преводу, јер је завршетак типичан за женски род именица. Такође посматрамо и именице женског рода на сугласник, код којих очекујемо омашке у конгруирању, јер је завршетак типични маркер за мушки род. Именице женског рода на -а сви испитаници конгруирали су добро са детерминатором и глаголом, није било трансфера код непоклапања рода именице у два језика, јер је код свих постојало генерално правило да су именице на -а у српском (углавном) женског рода. У категорији именица женског рода на сугласник само изразито флуентни испитаници нису показивали одлике генерализације, а сви остали су их сврставали у именице мушког рода и тако конгруирали., The subject of this research is the agreement of feminine nouns in Serbian as a heritage language in Serbian children in Germany, Austria and Switzerland, i.e. the German-speaking countries. In this paper we look at the feminine nouns ending in a in which grammatical and natural genders coincide. We expect few errors in translation, since the ending is typical of the feminine nouns. We also observe feminine nouns ending in consonants and we expect errors in the agreement, since the ending is a typical marker for masculine nouns. All the respondents agreed feminine nouns ending in a with determiners and verbs well. There was no transfer in the case of incompatibility of the nouns’ gender in the two languages, since there was a general rule that those nouns were (mostly) feminine in Serbian. In the category of feminine nouns ending in consonants, only the fluent respondents avoided generalization, and all the others classified these nouns as masculine nouns and thus made errors.", publisher = "Banja Luka : Univerzitet u Banjoj Luci", journal = "Studenti u susret nauci, XI", booktitle = "Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним, Category of Female Gender Nouns in Serbian as the Heritage Language with German as the Dominant Language", pages = "91-105", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038" }
Крстић, А.. (2018). Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним. in Studenti u susret nauci, XI Banja Luka : Univerzitet u Banjoj Luci., 91-105. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038
Крстић А. Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним. in Studenti u susret nauci, XI. 2018;:91-105. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038 .
Крстић, Ана, "Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним" in Studenti u susret nauci, XI (2018):91-105, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038 .
Related items
Showing items related by title, author, creator and subject.
-
Мањински језици и вишејезичност у Србији и централној и источној Европи / Kisebbségi nyelvek és többnyelvűség Szerbiában és Kelet-Közép-Európában
Мандић, Марија; Верват, Стејн (2022) -
Дискурсивные практики и метаязыковое комментирование в речи представителей национальных меньшинств Боснии и Герцеговины (на примере славянских сообществ Республики Сербской) / Дискурсивне праксе и метаjезички коментари у говору представника националних мањина Босне и Херцеговине (на примеру словенских заjедница у Републици Српскоj)
Борисов, Сергей А.; Пилипенко, Глеб П. (Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020) -
Сад од наши деца ми се радујемо да колко матерњег језика скупу и научу: чипска говорна заједница и процес замене језика / We are Happy if Our Children Learnt a Bit of Their Mother Tongue: The Szigetcsép Speech Community and Language Shift
Илић (Мандић), Марија (Будимпешта : Мађарско етнографско друштво, Будимпешта : Самоуправа Срба у Мађарској, Budapest : Magyar Néprajzi Társaság, Budapest : Szerb Országos Önkormányzat,, 2011)