Партиципска образовања на -ћи и -вши у савременим текстовима српског православног богословља

Abstract

У раду се анализирају партиципска образовања презента и претерита актива, која се употребљавају у савременим текстовима српског православног богословља. Реч је о систему радних глаголских придева на -ћи и -вши, који се одликују одређеним глаголским и придевским особинама. Убрзо после званичног прихватања књижевнојезичке реформе у другој половини 19. века, поменути партиципи потиснути су из употребе у књижевном језику. Анализа спроведена у овом раду показује да партиципи презента и претерита актива представљају данас граматичко средство ограничене употребе у српском језику употребљеном за изражавање православне богословске мисли.

This paper analyzes the present active participle and past active participle used in Serbian Orthodox theology texts today. It is a system of active participles with the suffixes -ći and -vši with particular verbal and adjectival characteristics. After the official acceptance of the Serbian literary language reform in the second half of the 19th century, these participles disappeared from the standard language. Тhe analysis conducted in this paper shows that the present active participle and the past active participle in the Serbian language today represent a grammatical means of limited use for expressing Orthodox theological thoughts.

В этой статье рассматриваются причастия настоящего и прошедшего времени действительного залога, которые используются в современных текстах сербского православного богословия. Анализ собранного материала позволяетвыделить следующие функции действительного причастия настоящего времени, оканчивающегося на -ћи: 1) функция определения при модели ричасֳ ие + сущесֳ виֳ ельное (страдајући људи, кајући се разбојник); 2) функция определения, извлеченного из словосочетания (Подвижник ће моћи да разуме речи апостола Павла односеће се на то исто) и 3) функция существительного (верујући, грешећи). Также можно выделить функции действительного причастия прошедшего времени, оканчивающегося на -вши: 1) функция определения при модели ричасֳ ие + сущесֳ виֳ ельное (сагрешивша природа, дошавши Месија Христос) и 2) функция определения, извлеченного из словосочетания (нaпр. Светосавље је плод светога Предања пројавившег се унутар српског хришћанског народа) итд. Анализ, проведенный в данной работе, показал, что причастия настоящего и прошедшего времени действительного залога представляют собой грамматическое средство ограниченного употребления в современном литературном сербском языке, так как они в полной мере (включая и формы с морфемой -се) встречаются только в православном богословском дискурсе. Принимая во внимание более широкий языковой план, можно сказать, что речь идет о ревитализации системы причастий в сербском языке в грамматическом смысле, подразумевающей, что к коррелятампричастий – страдательного и действительного причастия – в современном сербском языке присоединяются причастия прошедшего и настоящего времени действительного залога на -ћи и -вши.