A Sick Genius? The Critical Reception of Alexei Stanchinsky

Abstract

This article examines the critical reception of the Russian composer Alexei Stanchinsky (1888–1914). It focuses on the critical reviews published in Russian newspapers and musical periodicals during Stanchinsky’s lifetime. Its findings are a result of original archival research conducted in Moscow in 2019. This study shows that Stanchinsky’s work received a more mixed reception during his lifetime than previously claimed. As such, it provides a more nuanced insight into Stanchinsky’s reception, as well as the views and prejudices of early 20th century Russian music critics.

У овом чланку се испитује критичка рецепција руског композитора Алексеја Владимировича Станчињског (1888–1914). У средишту пажње су критички прикази објављени у руској штампи и музичкој периодици током композиторовог живота. Овде презентирани увиди представљају резултат архивског рада спроведеног у Москви 2019. године. Студија показује да је опус Станчињског током његовог живота доживео рецепцију у већој мери подељену него што се то раније тврдило. У том смислу, овај рад доноси нијансиранији увид у рецепцију Станчињског, као и у погледе и предрасуде руских музичких критичара на почетку XX века.

У овом чланку се испитује критичка рецепција руског композитора Алексеја Владимировича Станчињског (1888–1914). У средишту пажње су критички прикази објављени у руској штампи и музичкој периодици током његовог живота. Преиспитује се доминантно виђење у музикологији XX и XXI века, према којем је музика Станчињског, штампана и извођена 1913–1914, била примана искључиво позитивно. Кроз подробну анализу примарних извора, овде је понуђен нијансиранији увид у каријеру Станчињског, као и портрет композитора чија је музика често производила поделе међу критичарима. Музика Станчињског оцењивана је различито: често је била довођена у везу с композиторовом душевном болешћу и стога описивана као „болесна“. Одиста, реч „геније“, редовно присутна у савременим описима Станчињског, не кореспондира с критикама објављеним током композиторовог живота. Заједно с првим прецизним проучавањем критичке рецепције Станчињског, у овом чланку је отворено питање: како се у историји формира перцепција композитора? Указује се на постојање значајне разлике између постхумне рецепције Станчињског и оне код његових савременика. Недуго после његове смрти, започела је ревизија критичког суда о Станчињском, па су се тако отвориле могућности за креирање митова. Један ауторитативни извор из двадесетих година XX века одговоран је за подстицање погрешне перцепције рецепције Станчињског, која се одржала до данашњег времена. Ова студија по интенцији представља искорак у новом пољу студија музичке критике, с мњењима музичких критичара у првом плану. Наиме, студија је обрнула уобичајени историјски наратив: наместо испитивања погледа самог ствараоца, она прати перспективу примаоца, упућујући на разноврсније и нијансираније погледе на руску музичку критику с почетка XX века.