Education as a way to prepare Serbia for digitally connected world

Abstract

The digitalization level of society and economy is growing in accordance with the rising acceptance and implementation of digital technologies and the transfer of social and economic activities to the Internet. Serbia, being at the beginning of the information society and digital economy development, has to define a proper infrastructure-organization-human framework in order to tap all the advantages offered by new technologies for more competitive business operations of domestic enterprises and long-term sustainable development of the national economy. This paper analyses the role of education in the process of the digital transformation of the Serbian economy and society. It particularly points out to the importance of ICT education and digital innovations that create solutions and knowledge for economic development and progress in the modern digitally connected world.

Појава информационо-комуникационих технологија (ИКТ) као кључних технологија опште намене које подржавају различите пословне активности утицала је у последњих 40 година на скоро све области рада и деловања. Савремени свет данас реализује бројне позитивне утицаје ових технологија на економију, раст пословања и унапређење животног стандарда. Управо зато и развијене земље и оне у развоју настоје да на прави начин примене ИКТ како би искористиле све иновативне потенцијале и динамику раста које ове технологије доносе привреди у укупном друштву. За Србију као земљу у транзицији суочену са економском и финансијском нестабилношћу и буџетским ограничењима прави је изазов савладати све неизвесности и баријере које стоје на путу примене ИКТ тако да оне постану основни покретач економских активности. У последње две деценије Србија је значајно унапредила приступ ИКТ-у, остварила развој ИКТ тржишта и самог ИКТ сектора, али остају неопходне даље реформе у домаћој економији које би омогућиле да дигиталне технологије постану кључни носилац економског и друштвеног раста и развоја. Српска предузећа више или мање заостају у потпуној примени ИКТ у свом раду и пословању, тако да спор ниво дигиталне трансформације прави одраз налази у ниском нивоу конкурентности домаћих предузећа. У Србији се и даље остварује релативно низак ниво е-пословних трансакција, недовољно је развијен менаџерски и правни оквир примене дигиталних технологија у пословању, а заостатак се евидентира и у нивоу остварених иновација производа, услуга и пословних процеса. Ови фактори ограничавају капацитет националне економије да на прави начин искористи предности дигиталних технологија у смислу динамизирања економије и остваривања конкурентније позиције на глобалном тржишту. Управо зато, један од приоритетних задатака српске владе је убрзање процеса дигитализације домаће привреде с обзиром на то да се ту препознаје значајан потенцијал бржег развоја, и с обзиром на чињеницу да развој информационог друштва и дигиталне економије представља и један од приступних услова Србије за пуноправно чланство у Европској унији. Србија мора даље развијати и тзв. чврсту (хард- широкопојасне конекције, хардеврски потенцијали) и меку инфраструктуру (софт- едукација, знање, иновације) како би била способна да се суочи са изазовима нове Четврте ин- дустријске револуције и да одговори на нови талас дигиталних технологија везаних за мобилне комуникације, друштвене медије, облак рачунарство, биг дата аналитику, паметне уређаје, Интернет ствари. Добро развијена телекомуникациона инфраструктура великих брзина и високе пропусне моћи која би била расположива у свим секторима до- маће привреде може бити искоришћена само од стране образоване радне снаге која ће поседовати одговарајућа техничка знања и бити ИКТ писмена. Знање представља кључни део тзв. меке инфраструкуре која је неопходна за реализацију трансформације привреде у дигиталну привреду, а укупног друштва у информационо друштво. У Србији су неопходне активности на укупном подизању свести о савременој дигиталној реалности која захтева базну ИКТ едукацију за све грађане и укључивање ИКТ образовних садржаја у све области обука и учења. Поред образовања, иновациона способност привреде мора бити подигнута на виши ниво како би се проширили потенцијали домаћих предузећа да на прави начин усвоје и реализују нове дигиталне технологије. Поред државе значајно се више мора укључити и пословни сектор у ИКТ образовање и иновације. Значајан одлив младе образоване радне снаге, посебно инжењерских специјалности, представља посебан проблем коме домаћа влада мора дати приоритетни третман и развити одговарајуће програме за мотивисање и задржавање младе образоване радне снаге да остане у земљи и својим знањем допринесе развоју домаће привреде. Нови реформисани образовни систем који ће ИКТ вештине препознати и позиционирати на прави начин и динамичан иновациони систем су кључни предуслови за припрему Србије за нови дигитално повезани свет.