Правни оквири дигитализације културне баштине : међународни стандарди и стање у Србији

Abstract

Дигитализација националне културне баштине доприноси њеном очувању и пре- зентовању. Упркос предностима попут чињења културног наслеђа доступним јав- ности независно од просторног и временског контекста, дигитализација са собом носи и одређене ризике од злоупотребе културних добара и ауторских права. Зато спровођење дигитализације и заштиту дигитализоване културне баштине треба спроводити у складу са међународним стандардима усвојеним од стране Уједиње- них нација, Савета Европе и Европске уније, али и одговарајућим националним правним оквирима. Имајући у виду чињеницу да дигитализација културне баштине у Србији још увек није у потпуности спроведена и правно регулисана, у раду су ана- лизирани међународни и домаћи прописи од значаја за уређење ове области, а изне- те су и препоруке за унапређење правног регулисања дигитализације у нашој земљи.

Digitisation of national cultural heritage contributes to its conservation and presentation. In spite of its advantages, such as making cultural heritage available to the public regardless of special and time limits, digitisation carries certain risks from the abuse of cultural goods and intellectual property rights. Therefore, digitisation and protection of digitalized cultural heritage should be conducted in accordance with international standards, adopted by the United Nations, Council of Europe and European Union, and with national legal frameworks. Since the digitisation of cultural heritage in Serbia has not yet been fully accomplished and regulated by the law, the authors analyze relevant international and national legal provisions and make suggestions for the improvement of legal regulation of digitisation in Serbia.