Дигитализација културне баштине у Републици Србији : нормативни аспекти

Abstract

Дигитализација културне баштине захтева добро уређен нормативни оквир не само на нивоу законских решења, већ свакако и на нивоу подзаконских аката како би се створио основни предуслов за унификацију рада, стандардизацију форме ди- гитализовања и прикупљања и бележења података (метаподатака) при дигита- лизацији, али и отвориле могућности да се поступци дигитализације који су до сада рађени на нивоу појединих установа културе употребе у мери у којој то буде било могуће. Сагледавање правних аспеката, односно нормативног оквира, дигита- лизације културне баштине у Републици Србији је неопходан предуслов успешне дигитализације библиотека, музеја, архива, и других институција културе данас. Област дигитализације културне баштине у Републици Србији регулисана је низом законских и подзаконских аката који је неопходно и даље унапређивати у циљу по- већања квалитета дигитализације културне баштине.

Digitisation of cultural heritage requires a well-regulated normative framework not only at the level of legal solutions, but certainly also at the level of secondary legislation in order to create the basic prerequisite for unification of work, standardization of the form of digitisation and the collection and recording of data (metadata) in digitisation. It also opens possibilities that results of digitisation processes that have so far been made at the level of individual institutions of culture could be used to the extent that it is possible. Examining legal aspects, that is the normative framework of the digitisation of cultural heritage in the Republic of Serbia, is a prerequisite for successful digitisation of libraries, museums, archives, and other cultural institutions. The field of digitisation of cultural heritage in the Republic of Serbia is regulated by a number of laws and bylaws that need to be further improved in order to increase the quality of digitisation of cultural heritage.