Свештенство Босанске Крајине у устанку 1875-1878. године
Clergy of Bosanska Krajina in the uprising of 1875-1878.
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Православна
црква
у Босни
и Херцеговини
добила
је значај
са обновом
Пећке
патријаршије
и уласком
у њен састав,
када
почиње
нова
епоха
у историји
српског
народа
и његове
цркве.
Све до краја
турске
власти,
православно
свештенство
у структури
махом
сеоског
становништва,
са ријетким
српским
занатлијама
и трговцима,
било
је на челу
многих
друштвених
покрета
тог доба.
Црква
и свештенство
окупљали
су око
себе
народ,
физички
га штитили,
али и духовно
уздизали.
Православна
црква
је од почетка
српских
ослободилачких
покрета
у XIX вијеку
била
снажно
укључена
у ту борбу.
Босански
устанак
1875–1878. није
први
народни
покрет
у XIX вијеку
у којем
православни
свештеници
имају
улогу
вођа
и инспиратора.
Почевши
од буне
Јована
Јанчића,
преко
поп Јовичиног
покрета
из 1834. и немира
из половине
XIX вијека,
православно
свештенство
се уобичајено
налазило
у првим
устаничким
редовима,
било
као идејне
вође
или само
пр...ости
учесници
покрета.
Парохијско
свештенство
је посебно
важну
историјску
улогу
одиграло
у Херцеговини
и Босанској
Крајини
у раздобљу
од 1875. до 1878. године.
In the second half of the XIX century scarce Serbian intelligentsia
gathered around tradesmen and lower Orthodox clergy. Clergy from
Krajina, bearers of the national mutiny, had played a significant role in
the uprising of Bosnia which lasted from 1875 till 1878. They had been
in close relationship with their believers, with whom they did not differ
very much, for centuries. They thus became their national ally, chief and
protector. Amongst numerous clergy from Krajina who participated in
the uprising, the members of the esteemed families of the Karanovićs,
Kovačevićs and Hadžićs who belonged to the clergy for decades especially
stood out. In comparison to the parochial clergy, high fanariot clergy
behaved in a reticent manner towards the uprising, mostly taking sides
with the Turks. In accordance with their great role in the uprisings,
the Orthodox clergy in Krajina suffered severely by fires and pillage of
many churches and monasteries. The clergy from Krajina did not ha...ve
any notable share in Berlin Peace Congress of 1878. Regardless of the
low level of education, the Orthodox clergy represented, together with
rare school teachers and merchants, main pillars of the strengthening of
the national consciousness during Turkish rule. They would continue to
have this role on the historical stage in Bosnia and Herzegovina in later
period, until early in XX century when appeared Serbian intelligentsia
which, though young, was very mature.
Keywords:
Босански устанак 1875–1878 / Босанска Крајина. / Српска православна црква / парохијско свештенство / фанардике / Карановићи / Ковачевићи / Хаџиотске влаићи / босанске избјеглице / Васо Пелагић / Петар МркоњићSource:
Зборник за историју Босне и Херцеговине, 2012, 7, 239-256Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Recueil de l’histoire de bosnie et herzegovine, 7
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - JOUR AU - Милошевић, Боривоје PY - 2012 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9680 AB - Православна црква у Босни и Херцеговини добила је значај са обновом Пећке патријаршије и уласком у њен састав, када почиње нова епоха у историји српског народа и његове цркве. Све до краја турске власти, православно свештенство у структури махом сеоског становништва, са ријетким српским занатлијама и трговцима, било је на челу многих друштвених покрета тог доба. Црква и свештенство окупљали су око себе народ, физички га штитили, али и духовно уздизали. Православна црква је од почетка српских ослободилачких покрета у XIX вијеку била снажно укључена у ту борбу. Босански устанак 1875–1878. није први народни покрет у XIX вијеку у којем православни свештеници имају улогу вођа и инспиратора. Почевши од буне Јована Јанчића, преко поп Јовичиног покрета из 1834. и немира из половине XIX вијека, православно свештенство се уобичајено налазило у првим устаничким редовима, било као идејне вође или само прости учесници покрета. Парохијско свештенство је посебно важну историјску улогу одиграло у Херцеговини и Босанској Крајини у раздобљу од 1875. до 1878. године. AB - In the second half of the XIX century scarce Serbian intelligentsia gathered around tradesmen and lower Orthodox clergy. Clergy from Krajina, bearers of the national mutiny, had played a significant role in the uprising of Bosnia which lasted from 1875 till 1878. They had been in close relationship with their believers, with whom they did not differ very much, for centuries. They thus became their national ally, chief and protector. Amongst numerous clergy from Krajina who participated in the uprising, the members of the esteemed families of the Karanovićs, Kovačevićs and Hadžićs who belonged to the clergy for decades especially stood out. In comparison to the parochial clergy, high fanariot clergy behaved in a reticent manner towards the uprising, mostly taking sides with the Turks. In accordance with their great role in the uprisings, the Orthodox clergy in Krajina suffered severely by fires and pillage of many churches and monasteries. The clergy from Krajina did not have any notable share in Berlin Peace Congress of 1878. Regardless of the low level of education, the Orthodox clergy represented, together with rare school teachers and merchants, main pillars of the strengthening of the national consciousness during Turkish rule. They would continue to have this role on the historical stage in Bosnia and Herzegovina in later period, until early in XX century when appeared Serbian intelligentsia which, though young, was very mature. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Зборник за историју Босне и Херцеговине T1 - Свештенство Босанске Крајине у устанку 1875-1878. године T1 - Clergy of Bosanska Krajina in the uprising of 1875-1878. SP - 239 EP - 256 IS - 7 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9680 ER -
@article{ author = "Милошевић, Боривоје", year = "2012", abstract = "Православна црква у Босни и Херцеговини добила је значај са обновом Пећке патријаршије и уласком у њен састав, када почиње нова епоха у историји српског народа и његове цркве. Све до краја турске власти, православно свештенство у структури махом сеоског становништва, са ријетким српским занатлијама и трговцима, било је на челу многих друштвених покрета тог доба. Црква и свештенство окупљали су око себе народ, физички га штитили, али и духовно уздизали. Православна црква је од почетка српских ослободилачких покрета у XIX вијеку била снажно укључена у ту борбу. Босански устанак 1875–1878. није први народни покрет у XIX вијеку у којем православни свештеници имају улогу вођа и инспиратора. Почевши од буне Јована Јанчића, преко поп Јовичиног покрета из 1834. и немира из половине XIX вијека, православно свештенство се уобичајено налазило у првим устаничким редовима, било као идејне вође или само прости учесници покрета. Парохијско свештенство је посебно важну историјску улогу одиграло у Херцеговини и Босанској Крајини у раздобљу од 1875. до 1878. године., In the second half of the XIX century scarce Serbian intelligentsia gathered around tradesmen and lower Orthodox clergy. Clergy from Krajina, bearers of the national mutiny, had played a significant role in the uprising of Bosnia which lasted from 1875 till 1878. They had been in close relationship with their believers, with whom they did not differ very much, for centuries. They thus became their national ally, chief and protector. Amongst numerous clergy from Krajina who participated in the uprising, the members of the esteemed families of the Karanovićs, Kovačevićs and Hadžićs who belonged to the clergy for decades especially stood out. In comparison to the parochial clergy, high fanariot clergy behaved in a reticent manner towards the uprising, mostly taking sides with the Turks. In accordance with their great role in the uprisings, the Orthodox clergy in Krajina suffered severely by fires and pillage of many churches and monasteries. The clergy from Krajina did not have any notable share in Berlin Peace Congress of 1878. Regardless of the low level of education, the Orthodox clergy represented, together with rare school teachers and merchants, main pillars of the strengthening of the national consciousness during Turkish rule. They would continue to have this role on the historical stage in Bosnia and Herzegovina in later period, until early in XX century when appeared Serbian intelligentsia which, though young, was very mature.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Зборник за историју Босне и Херцеговине", title = "Свештенство Босанске Крајине у устанку 1875-1878. године, Clergy of Bosanska Krajina in the uprising of 1875-1878.", pages = "239-256", number = "7", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9680" }
Милошевић, Б.. (2012). Свештенство Босанске Крајине у устанку 1875-1878. године. in Зборник за историју Босне и Херцеговине Београд : Српска академија наука и уметности.(7), 239-256. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9680
Милошевић Б. Свештенство Босанске Крајине у устанку 1875-1878. године. in Зборник за историју Босне и Херцеговине. 2012;(7):239-256. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9680 .
Милошевић, Боривоје, "Свештенство Босанске Крајине у устанку 1875-1878. године" in Зборник за историју Босне и Херцеговине, no. 7 (2012):239-256, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9680 .