Рана проза Миодрага Булатовића као књижевноисторијски проблем

Abstract

Рана проза Миодрага Булатовића, писца који је у процесу увођења модерног књижевног израза у српску књижевност друге половине XX века имао веома важну улогу, често је повезивана с књижевношћу реализма. Таква интерпретативна позиција није добра за разумевање стварних карактеристика Булатовићеве прозе, посебно за његову склоност да се служи поступцима који су, с једне стране, блиски тзв. лирској прози а, с друге стране, књижевности апсурда и гротеске. Зато је у овом раду рана проза Миодрага Булатовића осветљавана кроз призму поетике која једина може бити од користи историчару књижевности и његовим настојањима да одреди природу једне важне књижевне појаве.

The literary work analyses Miodrag Bulatović’s early prose, and sheds light on his attempts of making a link with the literature of Serbian Realism, especially to that of Borisav Stanković. The problems stemming from the literary-historical analogies were especially accentuated, i.e. making a connection between the works, which had completely different literary and artistic characteristics. The author had strived to explain the standpoint, from which only detailed analytical illumination of poetical characteristics of one work, could be the basis for its literary-historical interpretation.