О прожимању усмене и писане књижевности у доба ренесансе (виле–госпоје–музе)

Abstract

У раду се покушава успоставити релација – по језику, жанру, мотивима и предмету – између народних усмених прича „Дјевојка бржа од коња“ и „Чудновата длака“ и ренесансних писаних текстова поетског и поетичког карактера. Полазиште су радови Павла Поповића о народној књижевности, о њеном напоредном току с писаном, и посебно њеном развојном замаху у епохи ренесансе. Конкретне чињенице, којих се чврсто држао Павле Поповић, овде су полазиште за реконструкцију могућих флуиднијих односа усмене и писане књижевности, за које је, по искуству компетентних истраживача, потребан „до ситница подробан, до крајности пипав посао“ („црте се укрштају и потиру: да се све размрси, потребан би био рад врло пипав“) (Поповић 2000: 71).

In the work, there is an attempt to establish relation – by language, genre, motives and subject – between oral folk stories „Girl Faster than a Horse“ and “Strange Hair“ and renaissance written works of poetic and poetical nature. Starting point are works of Pavle Popović on folk literature, its parallel flow with written literature, and especially about its developmental zest during the epoch of renaissance. Specific facts, which Pavle Popović held firmly onto, are here a starting point for reconstruction of possible more fluid relations between oral and written literature, which, per experience of competent researchers, requires “detailed to the tiniest bit, ultimately tedious work“ (“lines cross and neutralize each other: to figure it all out, very tedious work is needed.“) (Popović 2000: 71).