Допринос др Милутина Радовановића развоју еволуционе биологије

Abstract

Being famous as our distinguished and internationally recognized zoologist and herpetologist, Milutin Radovanović also significantly contributed to the spreading of evolutionary knowledge on the territory of former Yugoslavia. Beside his intensive and continuous studies of allopatric speciation on populations of lacertid lizards in Dalmatian islands, evolution and phylogeny of snakes and phenomenon of heterochrony in newts, Radovanović also has published both scientific and popular scientific books and articles focused on presentation and explanation of the essence of Darwin’s theory of organic evolution and the history of life on Earth. This enlightener’s role of our respected professor and academician was very important for the maintenance of the continuum of the scientific thought in the former Yugoslavia, as it was disrupted even three times – during the First and then the Second World War, and again from the end of the Second World War until the second half of the fifth decade in the XX century when the majority of our scientists adopted doctrine of soviet agronomist Lysenko, resulting in temporary slowing down of development of contemporary genetics and evolutionary biology. It is important to mention that academician Milutin Radovanović was one of the few scientists in Serbia who refused in public to accept quasi-scientific ideology of Lysenkoism. Therefore, his contribution is reflected not only in ability to recognize and explain crucial biological topics and in the dedicated education of the fellow citizens but also in the persistence to defend the scientific truth even under very unpleasant circumstances.

Премда првенствено познат као наш истакнути и међународно признати зоолог и херпетолог, академик Милутин Радовановић значајно је допринео и ширењу еволуционо-биолошких сазнања на простору некадашње Југославије. Осим интензивног и дуготрајног проучавања феномена алопатричке специјације на популацијама лацертидних гуштера далматинских острва, затим eволуције и филогеније змија и хетерохроније код мрмољака, Радовановић је такође публиковао научне и научно-популарне књиге и чланке који су на свима разумљив начин објашњавали суштину Дарвинове теорије еволуције и историју развоја живог света на планети Земљи. Ова просветитељска улога нашег поштованог професора и академика имала је велики значај с обзиром да је континуитет тока научне мисли на просторима бивше Југославије био нарушен чак три пута: најпре током Првог па затим Другог светског рата, а након тога приклањањем великог дела наше научне јавности доктрини совјетског агронома Лисенка, што је резултирало успоравањем развоја модерне генетике и еволуционе биологије у Србији до друге половине педесетих година двадесетог века. Међу малобројним научницима у Србији који су се тада јавно успротивили усвајању квази-научне идеологије лисенкоизма био је и академик Милутин Радовановић. Његов значај се, стога, огледа не само у способности препознавања и образлагања кључних биолошких тема, већ и у пажњи коју је посвећивао просвећивању свог народа, те у истрајности одбране научне истине чак и под веома неповољним околностима.