О неким изразима са лексемом глас у српском језику

Abstract

У раду се анализирају изрази (фразеологизми) са лексемом глас који у најширем смислу изражавају појмове „говорити“, „мислити“, затим изрази који изражавају начин на који се одвијају поменути процеси, као и изрази који изражавају особину идентификовану на основу ситуације говорења, мишљења. Применом граматичких и семантичких критеријума утврђују се продуктивни структурно-семантички типови у оквиру семантичког поља које је предмет анализе. Такође, на основу значења израза са лексемом глас описује се мотивација, односно семантички однос израза према бази која је условила настанак конкретног фразеолошког значења.

This paper presents the analyses of phraseologismes with lexem glas (voice) in the areа of semantic groups which are in the widest sence denote of notions “talking” and “thinking”. Productive gramatical and semantic types of phraseologismes with lexem glas (voice) have been definied according to the selected gramatical and semantic criterions. Gramatical types have been classified according to the lexical connection with lexem glas (voice) which realizes gramatical meaning of that phraseologism. Semantic types of these phraseologismes have been classified according to the meanings of one component lexems which form lexical connections. This research shows that semantic realization of phraseologismes with lexem glas (voice) depends on the basic semantic entites of one component lexems among which lexem glas (voice) is the richest component in the semantic sence in these phraseologismes. Оn the other hand it also shows that semantic realization of phraseologismes with lexem glas (voice) depends on cognitive, expressive and other factors.