The Motivation for the Fixed Order of Clitics in Serbo-Croatian
Узроци непроменљивости редослeда клитика у српскохрватском
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
При образовању клитичког низа српскохрватске клитике се распоређују по
одређеном редоследу за који се зна какав је, али не и зашто је такав. Овај рад
нуди одговор на ово досад занемаривано питање.
Треба, пре свега, имати у виду да се клитике, као комуникативни сигнали
недовољно упечатљивог изговорног волумена, смештају тамо где су најмањи
ИЗГЛеди да ће њихова сигнална функција промаћи пажњи примаоца реченичне
поруке — та пажња је, по природи ствари, најмање посустала онда кад реченица
почиње. Строгим утврђивањем поретка по којем се клитике постројавају у низ
удовољено је, у ствари, познатој људској тежњи ка „рашчитавању“ реченичне
поруке са што мање напора. Што се тиче избора места које ће та и та конкретна
клитика заузети у низу, он је усклађен са једним од универзалних принципа
људског доживљавања света и себе у њему. Језици, наиме, на различите начине
потврђују исто: да је за људе, при саопштавању о догађајима, изузетно важно
експлицирање хијерархије која, међу учесници...ма догађаја, постоји у односу
на њихову делотворну улогу у њему — вршилац радње је хијерархијски изнад
њеног објекта, онај коме се тај објекат намењује, односно уручује, такође из
над објекта, али испод вршиоца. Редослед по којем се распоређују клитичке
форме српскохрватских заменица у суштини верно одсликава примену таквог
принципа хијерархизовања. Водећи рачуна не само о том принципу већ и о
свему ономе што је њиме имплицирано, аутор посебно осветљава однос рефлек
сивног се према осталим заменичким енклитикама. С друге стране, разлике у
смештању клитичких облика помоћног глагола јесам у односу на заменичке (је
иза 1 остали глаголски облици испред заменичких клитика) аутор сагледава као
потврду деловања принципа људске егоцентричности: облик је је, за разлику
од осталих форми помоћног глагола, изразито често саставни део предиката
реченице под чијим се субјектом не подразумева људски створ, па је очигледно
због тога одстрањен из иницијалне реченичне позиције (која је маркирана као
елитно „људска“) и постављен у најмање „људску“ — финалну.
Izvor:
Јужнословенски филолог, 1992, 48, 25-34Izdavač:
- Београд : Институт за српскохрватски језик
TY - JOUR AU - Gorup, Radmila PY - 1992 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5927 AB - При образовању клитичког низа српскохрватске клитике се распоређују по одређеном редоследу за који се зна какав је, али не и зашто је такав. Овај рад нуди одговор на ово досад занемаривано питање. Треба, пре свега, имати у виду да се клитике, као комуникативни сигнали недовољно упечатљивог изговорног волумена, смештају тамо где су најмањи ИЗГЛеди да ће њихова сигнална функција промаћи пажњи примаоца реченичне поруке — та пажња је, по природи ствари, најмање посустала онда кад реченица почиње. Строгим утврђивањем поретка по којем се клитике постројавају у низ удовољено је, у ствари, познатој људској тежњи ка „рашчитавању“ реченичне поруке са што мање напора. Што се тиче избора места које ће та и та конкретна клитика заузети у низу, он је усклађен са једним од универзалних принципа људског доживљавања света и себе у њему. Језици, наиме, на различите начине потврђују исто: да је за људе, при саопштавању о догађајима, изузетно важно експлицирање хијерархије која, међу учесницима догађаја, постоји у односу на њихову делотворну улогу у њему — вршилац радње је хијерархијски изнад њеног објекта, онај коме се тај објекат намењује, односно уручује, такође из над објекта, али испод вршиоца. Редослед по којем се распоређују клитичке форме српскохрватских заменица у суштини верно одсликава примену таквог принципа хијерархизовања. Водећи рачуна не само о том принципу већ и о свему ономе што је њиме имплицирано, аутор посебно осветљава однос рефлек сивног се према осталим заменичким енклитикама. С друге стране, разлике у смештању клитичких облика помоћног глагола јесам у односу на заменичке (је иза 1 остали глаголски облици испред заменичких клитика) аутор сагледава као потврду деловања принципа људске егоцентричности: облик је је, за разлику од осталих форми помоћног глагола, изразито често саставни део предиката реченице под чијим се субјектом не подразумева људски створ, па је очигледно због тога одстрањен из иницијалне реченичне позиције (која је маркирана као елитно „људска“) и постављен у најмање „људску“ — финалну. PB - Београд : Институт за српскохрватски језик T2 - Јужнословенски филолог T1 - The Motivation for the Fixed Order of Clitics in Serbo-Croatian T1 - Узроци непроменљивости редослeда клитика у српскохрватском SP - 25 EP - 34 EP - 34 VL - 48 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5927 ER -
@article{ author = "Gorup, Radmila", year = "1992", abstract = "При образовању клитичког низа српскохрватске клитике се распоређују по одређеном редоследу за који се зна какав је, али не и зашто је такав. Овај рад нуди одговор на ово досад занемаривано питање. Треба, пре свега, имати у виду да се клитике, као комуникативни сигнали недовољно упечатљивог изговорног волумена, смештају тамо где су најмањи ИЗГЛеди да ће њихова сигнална функција промаћи пажњи примаоца реченичне поруке — та пажња је, по природи ствари, најмање посустала онда кад реченица почиње. Строгим утврђивањем поретка по којем се клитике постројавају у низ удовољено је, у ствари, познатој људској тежњи ка „рашчитавању“ реченичне поруке са што мање напора. Што се тиче избора места које ће та и та конкретна клитика заузети у низу, он је усклађен са једним од универзалних принципа људског доживљавања света и себе у њему. Језици, наиме, на различите начине потврђују исто: да је за људе, при саопштавању о догађајима, изузетно важно експлицирање хијерархије која, међу учесницима догађаја, постоји у односу на њихову делотворну улогу у њему — вршилац радње је хијерархијски изнад њеног објекта, онај коме се тај објекат намењује, односно уручује, такође из над објекта, али испод вршиоца. Редослед по којем се распоређују клитичке форме српскохрватских заменица у суштини верно одсликава примену таквог принципа хијерархизовања. Водећи рачуна не само о том принципу већ и о свему ономе што је њиме имплицирано, аутор посебно осветљава однос рефлек сивног се према осталим заменичким енклитикама. С друге стране, разлике у смештању клитичких облика помоћног глагола јесам у односу на заменичке (је иза 1 остали глаголски облици испред заменичких клитика) аутор сагледава као потврду деловања принципа људске егоцентричности: облик је је, за разлику од осталих форми помоћног глагола, изразито често саставни део предиката реченице под чијим се субјектом не подразумева људски створ, па је очигледно због тога одстрањен из иницијалне реченичне позиције (која је маркирана као елитно „људска“) и постављен у најмање „људску“ — финалну.", publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик", journal = "Јужнословенски филолог", title = "The Motivation for the Fixed Order of Clitics in Serbo-Croatian, Узроци непроменљивости редослeда клитика у српскохрватском", pages = "25-34-34", volume = "48", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5927" }
Gorup, R.. (1992). The Motivation for the Fixed Order of Clitics in Serbo-Croatian. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српскохрватски језик., 48, 25-34. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5927
Gorup R. The Motivation for the Fixed Order of Clitics in Serbo-Croatian. in Јужнословенски филолог. 1992;48:25-34. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5927 .
Gorup, Radmila, "The Motivation for the Fixed Order of Clitics in Serbo-Croatian" in Јужнословенски филолог, 48 (1992):25-34, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5927 .