Лингвокултуролошка анализа концепта ПРИЈАТЕЉСТВО у српском језику и српској култури

Abstract

Предмет рада је лингвокултуролошка анализа појма пријатељство у српском језику и српској култури. Циљ рада јесте да се представи и опише концепт пријатељство, односно да се дође до когнитивне дефиниције овог појма, према схватању српског народа. Истраживање ће бити спроведено по методологији Јежија Бартмињског, оснивача лублинске етнолингвистичке школе. Наиме, у обзир ће бити узети језички подаци из три типа извора: системских, анкетних и текстуалних. Системски подаци важни за разматрани концепт добијени су из шестотомног речника савременог српског језика, етимолошког речника, асоцијативног речника, два речника синонима и три речника жаргонских речи и израза. Анкета је подразумевала испитивање актуелних представа о појму пријатељство међу старијим и млађим говорницима српског језика. У оквиру анализе текстова, пратили смо најпре котирање појмова пријатељство и пријатељ у пословицама, као најмањим клишеираним текстовима, који имају прецендентни значај, а затим и употребу ових појмова у политичком и рекламном дискурсу савременог српског језика. Сваки од наведених извора обогатио је концепт пријатељство релевантним чињеницама.

The subject of the paper is a linguistic and cultural analysis of the term FRIENDSHIP in the Serbian language and Serbian culture. The aim of the work is to present and describe the concept of friendship, i.e. to arrive at a cognitive definition of this term, according to the understanding of the Serbian people.