ЗАСТАРЕЛЕ ФРАЗЕОЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ СА АДВЕРБИЈАЛНИМ ЗНАЧЕЊЕМ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Abstract

Предмет истраживања у овом раду јесу фразеолошке јединице са адвербијалним значењем које су из перспективе савременог српског књижевног језика маркиране као застареле. Циљ рада је двојак. Први сегмент истраживања посветићемо анализи карактеристика застарелих лексема из структуре ексцерпираних фразеологизама, уз осврт на однос између глобалног значења фразеологизама и значења фразеолошких компонената, што је суштина питања идиоматичности. Други сегмент истраживања спроведен је у циљу утврђивања типова адвербијалних значења која изражавају јединице из пасивног фразеолошког фонда српског језика. Фразеологизми из корпуса су на основу интегралних сема груписани у одговарајућа фразеосемантичка поља. Даљом класификацијом се у оквиру сваког поља издвајају одређене фразеосемантичке групе, унутар којих се налазе фразеологизми са различитим диференцијалним семама.

The subject of this paper are phraseological units which are in semantic correlation with adverbs and which have been marked as arhaic (outdated) from the perspective of contemporary Serbian language. The first segment of the research will be dedicated to the analysis of the relation between the global meaning of phraseologisms and the meaning of phraseological components. Based on that, phraseologisms will be grouped according to their idiomatic level. The second segment, though, was conducted with the aim of establishing types of adverbial meaning expressed by the units of passive phraseological system of Serbian language. Phraseologisms from the corpus were grouped in adequate phraseological and semantic fields based on integral semes. Further classification within each field differentiates between certain phraseological and semantic groups, which encompass phraseologisms with distinct differential semes.