Приказ основних података о документу
ЗООНИМСКА ЛАУДАТИВНA НОМИНАЦИЈА ЖЕНЕ С АСПЕКТА СТАРОСНЕ ДОБИ У ПИРОТСКОМ ГОВОРУ
ЗООНИМИЧЕСКОЕ НАЗВАНИЕ ЖЕНЩИНЫ В АСПЕКТ Е ВОЗРАСТА В ПИРОТСКОЙ РЕЧИ
dc.creator | Ратковић, Драгана | |
dc.date.accessioned | 2023-12-26T12:47:42Z | |
dc.date.available | 2023-12-26T12:47:42Z | |
dc.date.issued | 2023 | |
dc.identifier.issn | 0350-185X | |
dc.identifier.uri | https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16187 | |
dc.description.abstract | Рад представља вишеаспектну (лингвокултуролошку, лексичко-семан- тичку, творбено-семантичку и когнитивну) анализу именица и именичких синтагми позитивне експресивне тоналности којима се у пиротском гово- ру примарно именују реалије из животињског света, а секундарно жене на осно ву припадности животној доби. Наведене називе аутор истражује ком- паративно са одговарајућим језичким јединицама у савременом српском језику и призренско-тимочким говорима. | sr |
dc.description.abstract | При наименовании женщины с позиции ее возраста зоонимы в пиротской речи положительно относятся только к молодой женщине и девушке. Она также понимается как человек красивой внешности, поэтому все ее имена (ваклушана, sвончарица/звончарица и ждребица) также принадлежат к группе имен (жен- ских) лиц с определенными физическими характеристиками. К терминам, ко- торые представляют исходную область метафоризации в именовании женщины определенного возраста относятся молодая кобыла, а также коза и овца со спец- ифическим внешним видом и функцией в стаде. Семы, участвующие в переходе номинации от животного к человеку, это: «молодой», «красивый» и «плодород- ный». Все три зоонимические имена отличаются средней степенью экспрессив- ности, поскольку они выражают сочувствие, привязанность к тому признаку, который характеризует названных лиц. Только одно наименование (ждребица) представляет собой общеупотребительную лексему, тогда как два других име- ют статус лексических провинциализмов. Общеупотребительное наименование полностью отражает концептуализацию МОЛОДОЙ ЖЕНЩИНЫ как МОЛОДОЙ КОБЫЛЫ, характерную для современного сербского носителя языка, в то время как два других отклоняются от концептуализации ЖЕНЩИНЫ как ОВЦЫ/КОЗЫ в современ- ной сербской лингвокультурологии. С точки зрения системы ценностей женской красоты и женской привлекательности их эталон фольклорный, воплощенный в черных глазах, черных бровях и белом лице. Физически привлекательной яв- ляется также женщина крупного, крепкого телосложения, способная рожать и выполнять физическую работу, что считается социально желательным поведе- нием. | sr |
dc.description.abstract | When naming a woman from the aspect of her age, the zoonyms in the speech of Pirot positively refer only to a young person (a young woman and a girl). She is also understood as a person of a beautiful appearance, which is why all her names (vaklušana, zvončarica/svončarica and ždrebica) also belong to the group of names for a (female) person with certain physical characteristics. The terms that represent the original domain of metaphorization in naming a woman of a certain age are a young mare, goat and sheep, with a specifi c appearance and function in the herd. The semes that participate in the transfer of nomination from the animals to persons are: ‘young’, ‘beautiful’ and ‘fertile’. All three zoonymic names are characterized by an average degree of expressiveness, because they express sympathy, affection towards the quality that characterizes the named persons. Only one name (ždrebica) represents a standard lexeme, while the other two have the status of lexical provincialisms. In addition, the standard name fully refl ects the conceptualization of a YOUNG WOMAN as a YOUNG MARE characteristic of a modern Serbian speaker, while the other two deviate from the conceptualization of a WOMAN as a SHEEP/GOAT in contemporary Serbian linguistic culture. From the point of view of the value system of female beauty and female attractiveness, their standard is folklore, embodied in black eyes, black eyebrows and a white face. Physically attractive is also a woman of strong build, capable of giving birth and doing physical labour, which is considered as socially desirable behaviour. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Београд : Институт за српски језик САНУ | sr |
dc.publisher | Београд : Српска академија наука и уметности | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS// | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ | |
dc.source | Јужнословенски филолог | sr |
dc.subject | пиротски говор | sr |
dc.subject | савремени српски језик | sr |
dc.subject | лаудатив | sr |
dc.subject | зооним | sr |
dc.subject | жена | sr |
dc.subject | старосна доб | sr |
dc.subject | традицијска кутура | sr |
dc.subject | језичка слика света | sr |
dc.subject | пиротская речь | sr |
dc.subject | современный сербский язык | sr |
dc.subject | лаудатив | sr |
dc.subject | зооним | sr |
dc.subject | женщина | sr |
dc.subject | возраст | sr |
dc.subject | традиционная культура | sr |
dc.subject | языковая картина мира | sr |
dc.subject | the speech of Pirot | sr |
dc.subject | modern Serbian language | sr |
dc.subject | laudative | sr |
dc.subject | zoonym | sr |
dc.subject | woman | sr |
dc.subject | age | sr |
dc.subject | traditional culture | sr |
dc.subject | linguistic worldview | sr |
dc.title | ЗООНИМСКА ЛАУДАТИВНA НОМИНАЦИЈА ЖЕНЕ С АСПЕКТА СТАРОСНЕ ДОБИ У ПИРОТСКОМ ГОВОРУ | sr |
dc.title | ЗООНИМИЧЕСКОЕ НАЗВАНИЕ ЖЕНЩИНЫ В АСПЕКТ Е ВОЗРАСТА В ПИРОТСКОЙ РЕЧИ | sr |
dc.title | ZOONYMIC LAUDATIVE NOMINATION OF A WOMAN FROM THE ASPECT OF AGE IN THE SPEECH OF PIROT | sr |
dc.type | article | sr |
dc.rights.license | BY-NC-ND | sr |
dc.citation.spage | 239 | |
dc.citation.epage | 258 | |
dc.citation.volume | 79 | |
dc.citation.issue | 2 | |
dc.identifier.doi | 10.2298/JFI2302239R | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |
dc.identifier.fulltext | http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/64248/ratkovic.zoolaudzena.2023.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16187 |