Про-дроп у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја

Abstract

У раду проучавамо допуштање про-дроп опције у позицији субјекта у српском као завичајном језику говорника са енглеског говорног подручја. Циљ рада је утврдити да ли и под којим околностима говорници испуштају субјекат исказан личном заменицом у реченици. Будући да је српски језик про-дроп језик, тј. карактерише га изостављање субјекта, а у енглеском је употреба субјекта обавезна, очекивали смо да ће, услед језичког трансфера, говорници хиперпродуковати личне заменице у функцији субјекта. Испитаници су основношколског и средњошколског узраста, а контролну групу чине монолингвали истог узраста. Истраживање је показало да у директним одговорима на питање као и набрајању глаголских радњи завичајни говорници више изостављају про-дроп од монолингвала, али да је то генерално стабилна појава у њиховом језику, као и да нема непрагматичких употреба про-дропа.

In this paper, we study the pro-drop parameter in the subject position in English speakers of Serbian as heritage language. The aim of the paper is to determine whether and under what circumstances speakers omit the subject expressed by a personal pronoun in a sentence. Since the Serbian language is a pro-drop language, i.e. it is characterized by the omission of the subject, and in English the use of the subject is obligatory, we expected that, due to linguistic transfer, speakers would hyperproduce personal pronouns as subjects. The participants are elementary and high schoolers and the control group are monolinguals of the same age. The research showed that in direct answers to questions as well as clauses with action verbs, heritage speakers do not use pro-drop more often than monolinguals, but that this is generally a stable parameter in their language, and that there are no non-pragmatic uses of pro-drop.