Каденца у поезији Јована Дучића

Abstract

Појам каденцa спаја две области истакнутих Дучићевих интересовања – књижевност и музику. Проматрањем ових интермедијалних веза, у раду се показује на који начин Јован Дучић приступа могућностима инкорпорирања елемената каденце у поетска остварења. Анализом каденце у пoeзији Јована Дучића, као и у контексту модернистичке књижевности, утврђује се и како јачање мелодијског аспекта стиха доприноси извесним версификацијским променама. Након сагледавања досадашњих примера интерпретације каденце у песништву Јована Дучића и других аутора, закључује се колико присуство овог феномена доприноси музикализацији, а имплицитно и модернизацији стиха у Дучићевим делима.

The notion of cadence connects two areas of Dučić’s prominent interests – literature and music. By observing these intermediate connections, the paper shows how Jovan Dučić approaches the possibilities of incorporating elements of cadence in his poetical works. The analysis of cadence in the poetry of Jovan Dučić, as well as in the context of modernistic literature, determines how the strengthening of the melodic aspect of the verse contributes to certain verification changes. After a detailed analysis of previous examples of cadence interpretation in the poetical works of Jovan Dučić and other authors, it is concluded how much the presence of this phenomenon contributes to the musicalization, and implicitly the modernization of verse in Dučić’s works.