Метатеатарски елементи у драмским делима Јована Стерије Поповића

Abstract

The paper determines the most prominent instances in Popović’s plays which employ self-reference and metatheatre-related aspects. This study on Sterija’s plays aims to reach the authentic Sterija autopoetic ”theory of drama and theatre” which reveals important aspects of plays and theatre practices as well as the uniques characteristics of theatrical forms in 19th century Serbian theatre.

У раду се утврђују најупечатљивија места у драмским делима Јована Стерије Поповића у којима су коришћени механизми аутореференцијалног и метатеатарског порекла. Овим истраживањем у подручју Стеријиног драмског текста настојало се доћи до аутентичне Стеријине аутопоетичке „теорије драме и театра” која упућује на важне аспекте сценског дела и позоришне праксе, као и специфичности позоришних форми у српском театру 19. века.