Трансформација периурбаног простора Београда

Abstract

У монографији се приказује степен и различите видове трансформације насеља у периурбаној зони Београда.Процес урбаног ширења Београдa изазвао је снажне промене у непосредном окружењу градског центра, тзв. периурбаном појасу. Периурбани простор Београда чине насеља на територији четири општине тзв. ужег градског подручја. Непосредни појас Београда, који је предмет изучавања, односно 21% укупног административног подручја Града Београда, на којем се налази 19 насеља, у деловима општина Вождовац, Земун, Чукарица и Палилула. Та насеља су: Бели Поток, Зуце, Пиносава и Рипањ (општина Вождовац), Угриновци (општина Земун), Велика Моштаница, Остружница, Сремчица, Пећани, Умка, Руцка, Рушањ (општина Чукарица) и Борча, Овча, Падинска Скела, Ковилово, Дунавац, Велико Село и Сланци (општина Палилула). Истраживањем је дефинисана и обрађена трансформација простора кроз просторно–демографске, функцијске и физиономске, квантитативне и квалитативне промене. Основни задаци истраживања односе се на изучавање и приказивање законитости развоја насеља у окружењу централне зоне метрополе: формирање и развој скупа насеља, процес територијалног ширења и развоја насеља Београд, утврђивање степена развијености скупа насеља (демографске промене, функцијске промене, морфолошке промене, опремљеност насеља објектима животног стандарда). Један од циљева истраживања је да се, сагледавањем степена трансформације периурбаног простора Београда, дефинише позиција насеља у даљем развоју и процесу урбанизације насеља Београд, као и промене које се односе на намену простора у истраживаном подручју. Могући будући правци развоја периурбаног простора предложени су на основу урађене анализе. Истраживање представљено у монографији имало је за циљ да прикаже степен и различите видове трансформације насеља у периурбаној зони Београда. Истраживањем је дефинисана и обрађена трансформација простора кроз просторно–демографске, функцијске и физиономске, квантитативне и квалитативне промене.