Лексема страх у књижевном и разговорном дискурсу српског језика

Abstract

The paper is dealing with the conceptualization of fear in Serbian language, with special emphasis on some specificities, similarities, and differences that are related to this concept in literary and colloquial discourse. We are approaching the concept of fear from the standpoint of cognitive linguistics. The aim is to discover fear metaphors and metonymies that a writer uses in literary text, as well as to point out if they differ from those that are ordinary in everyday language. We will also try to show some of the conditions under which conceptual metaphors become figures of artistic speech.

Предмет овог истраживања јесте концептуализација СТРАХА у српском језику, уз посебан осврт на испитивање специфичности које карактеришу концептуализацију овог појма у књижевном дискурсу у односу на разговорни. Концепту СТРАХА приступићемо са когнитивистичког аспекта, анализирајући овај појам у светлу концептуализације емоција. Циљ нам је да испитамо које појмовне метафоре и метонимије за разумевање СТРАХА употребљава писац у књижевноуметничком тексту, као и да утврдимо да ли се и на који начин оне разликују од метафора и метонимија активних у концептуализацији СТРАХА у разговорном дискурсу. Такође, испитаћемо на ком нивоу општости метафоре помоћу којих је структуриран појам СТРАХ престају да буду део колоквијалног говора и прелазе у категорију стилских фигура у књижевноуметничком тексту.