Андрићева Кућа на осами као модел приповедачког венца у новијој српској књижевности

Abstract

У раду је протумачена књига приповедака Кућа на осами И. Андрића, објављена годину дана после његове смрти. Приче у књизи повезане су ликом наратора и истовремено писца којем у посету у једној кући у Сарајеву долазе давно умрли ликови, који желе да уђу у његове приче. У свакој од једанаест прича, после „Увода“, наратор се појављује на њиховом почетку и крају као протагониста. Његови ликови су по правилу необичне личности, које живе у својој „другој стварности“, због чега долазе у сукоб са реалним светом. Кућа на осами припада жанру приповедачког венца или венца приповедака, који се налази између збирке приповедака и новелистичког романа.Тај прозни облик користили су и неки од најбољих српских писаца друге половине 20. века.

The work provides critical interpretation of a book of stories The House on Its Own by Ivo Andrić, published in 1976, a year after the author’s death. The book belongs to the genre of narrative wedge or wedge of stories, a prose form which is between collection of stories and novelistic novel and which is very frequent in Serbian literature of the second half of the 20th century. All of the eleven stories in the book are related to narrator who, being a writer, already in the „Introduction“ and also in all other stories, is visited in a house in Alifakovac area in Sarajevo by long-deceased characters wanting to enter into his stories. By rule, they are unusual personalties who, living in some sort of illusions, passions and their second realities, come into conflict with the real world. Although the narrator sometimes comes close to the real author’s character, on several occasions Andrić distanced himself from autobiographic motivation in the stories. Beside the The House on Its Own, works of some of the best Serbian authors of the second half of the 20th century, such as Branko Ćopić, Erih Koš, Miodrag Bulatović, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Milisav Savić, Miro Vuksanović, Radovan Beli Marković, Aleksandar Gatalica and other modern authors, also belong to the genre of narrative wedge or wedge of stories, which is one of the signs of poetic maturity of modern Serbian literature.