Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies

Abstract

It can be said that the academic scrutinization of metal music began with two substantial studies – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) by sociologist Deena Weinstein and Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) by musicologist Robert Walser. During the following couple of decades, academic and metal communities witnessed some sporadic – but essential – contributions to the field (Purcell’s Death Metal Music: The Passion and Politics of a Subculture (2003) and Kahn-Harris’s Extreme Metal: Music and Culture on the Edge (2007), to name a few). A series of several events that occurred near the end of the first decade of the 21st century, and especially during the 2010s, are crucial in the institutionalization of metal music studies. The foundation of the International Society for Metal Music Studies (ISMMS) in 2013 is probably the most important one, mainly because it announced the emergence of the new scientific paradigm. Following the first global conference on metal held in Salzburg in 2008, starting from 2013 the ISMMS began organizing regular international and inter/multi-disciplinary conferences biannually. Finally, the foundation of ISMMS’ specialized scientific journal, Metal Music Studies (Intellect Press, 2015), signified the beginning of the so-called autonomy that metal scholars strived for. As Will Straw noticed in his keynote speech at the ISMMS conference in Nantes (2019), this autonomy was particularly important concerning popular music studies. Metal scholars, coming from various disciplines (sociology, musicology, aesthetics, cultural studies, history, psychology, etc.), created their “intellectual hub” and started building a unique resource for the field. With musicology playing a vital role in the field, this paper aims to examine the musicological input to metal music studies, with special attention given to studies published after the foundation of the ISMMS and its journal. This overview will encompass reoccurring topics, contemporary methodologies, and the interdisciplinary liaisons established in the research process.

Имајући у виду да је интересовање за проучавање метал музике званично отпочело у англоамеричком контексту деведесетих година прошлог века појавом две студије утемељивачког карактера – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) социолошкиње Дине Вајнстин и Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) музиколога Роберта Волсера – циљ овог текста био је да се испита улога музикологије у области студија метал музике. Показано је да је, током три деценије све разгранатијег научног дискурса о овом музичком феномену, упис музикологије био важан не само као први корак, већ и као константан и неизоставан део говора и написа о металу. Почевши од Волсерове студије, која је par excellance продукт ’свог доба’ и нове музикологије, музиколошки доприноси овом пољу били су резултат интердисциплинарне базе дисциплине, те су тако резултати тих истраживања обухватала историографску, формалистичку, музичко-теоријску, естетичку, филозофску, етномузиколошку, етнографску раван. На институционализацију студија метал музике утицало је неколико догађаја који су се одвили крајем прве деценије 21. века, а нарочито током 2010-их. Због успостављања нове научне парадигме и платформе, пре свега треба поменути оснивање Међународног друштва за проучавање метал музике (ISMMS) 2013. године, а потом и установљивање редовних међународних и интер/транс/мултидисциплинарних научних скупова широм света. Својеврсна аутономија ове области, нарочито у односу на студије популарне музике, заокружена је успостављањем научног часописа Metal Music Studies (Intellect Press, 2015). Тако је, у односу на претходни период, где је научно истраживање метал музике остајало у запећку шире слике и спорадично се пробијало у први план, успостављена платформа на којој ће се убрзо развити дисциплинарни односи. Иако су неки од гласноговорника студија метал музике инсистирали на оснаживању музиколошког ’гласа’ пре свега ради компетентног говора о звуку, музичким структурама и хармонско-мелодијским аспектима метал музике, овај текст је увидом у кратку али садржајну историју музиколошких написа показао да се, услед основних интердисциплинарних поставки музикологије, допринос музиколога не може свести ’само’ на музичко-теоријски рад. Штавише, он предвиђа још богатију продукцију која долази из сфере музикологије, а која ће бити инспирисана и испровцирана новим технологијама, инструментима и извођаштвом, савременим друштвом и публиком, начинима стварања, постпродукције и рецепције музике.