Представе Марка Ефеског у поствизантијској уметности

Abstract

The paper discusses the visual representations of St. Mark of Ephesus, under-researched in previous scholarship, which have survived in several monuments of post-Byzantine wall painting in the Balkans. These depictions are analyzed as visual testimonies of the veneration of Mark of Ephesus in the period under consideration, i.e. as important indicators of the presence, continuity and dissemination of his cult a long time before his official canonization in the 18th century. The paper also offers an overview of the different iconographic versions of the images of St. Mark of Ephesus. Finally, it examines the possible reasons for the emergence of images representing this famed anti-Unionist metropolitan in the discussed monuments. In this context, the images of Mark of Ephesus are considered through the prism of their placement in a given iconographic program; wherever possible, the role of the ktetor and artist in their creation is examined.

Главни задатак нашег рада било је разматрање ликова Светог Марка Ефеског који су настајали пре његове званичне канонизације. Па ипак, и у овој прилици се за тренутак ваља осврнути на неке веома репрезентативне представе Светог Марка Ефеског из XVIII и XIX века. Међу њима је посебно значајна представа Светог Марка Ефеског у скиту Свете Тројице у Кавсокаливији (сл.8). Светитељ је приказан у олтару параклиса Успења Богородице, задужбини јеромонаха Јоне (†1765), ученика Светог Акакија Кавсокаливита († 1730), коју је 1759. осликао сликар Партеније из Фурне. „Свети Марко Евгеник“ приказан је у фронталној репрезентативној фигури, како десном руком указује на развијени свитак у левој, са текстом у коме проклиње одступање од праве вере, док се под његовим ногама налази лик неименованог римског папе. Поглавар Западне цркве, највероватније Евгеније IV (1431 - 1447), приказан је у понижавајућем положају – наг до појаса, оборен на леђа, он се левом руком држи за главу, а у десној, о коју су обешени кључеви Светог Петра, држи сабљу којом пробија књигу. У најнижем регистру представе приказано је како двоструку папску круну гута аждаја разјапљених чељусти. Описани иконографски тип, са својом више него јасном симболичком садржином, био је и у потоњим временима коришћен као предложак за представе Светог Марка Ефеског, уз извесне варијације у поставци призора и решењу појединих иконографских детаља. Посебно је томе, изгледа, допринела његова популаризација кроз графичке листове, о чему, рецимо, сведочи један бакрорез у поседу Александријске патријаршије (сл. 9), израђен у Венецији током прве четвртине XIX столећа.