чоудо, дивъ и диво у старословенском језику
чоудо, дивъ аnd диво in Old Church Slavonic
Abstract
У раду се анализира семантика три блискозначне лексеме у старословенском: чоудо, дивЪ и диво. Показује се да се у случају речи чоудо ради о транспозицији термина из дохришћанског у хришћански терминолошки систем, уз контекстуално семантичко прилагођавање праћено губљењем изворне значењске амбиваленције. Насупрот томе, дивЪ нема терминолошки статус и чува прасловенско значење, док је диво потврђено само једанпут, као књишки неологизам.
This paper analyzes three semantically closely related Old Church Slavonic words:
čudo, divъ and divo, sometimes presented as synonymous. It is shown that čudo
obtained terminological status in Old Church Slavonic by the transposition of the
Common Slavic *čudo ‘something that is beyond ordinary, miracle, wonder, omen’
into the Christian terminological system: ‘miracle’. In this process the word lost its
original semantic ambivalence (good/bad), while being semantically adapted to
the new religious system. The fact that čudo was used to translate different Greek
words, i.e. the contextual meanings of partially synonymous Greek words, shows
that we are dealing with a terminological transposition. Exceptionally rarely and
only in specific non-sacral contexts it exhibits the vernacular meaning ‘wonder’.
On the other hand, divъ did not have terminological status. It retained its Common
Slavic semantics ‘astonishment, amazement’, and further, depending on the context,
‘horror’, ...‘admiration’. The lexeme divo ‘miracle’ was a bookish neologism, attested
only once in the corpus. This is corroborated by the fact that it was not characteristic
for South Slavic vernaculars.
Keywords:
чоудо / дивЪ / диво / историјска лексикологија и семантика / старословенски / богословска терминологијaSource:
Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова, 2018, 1, 55-66Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Scala Paradisi : scripta in memoriam Demetrii Bogdanović viri academici
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - JOUR AU - Грковић-Мејџор, Јасмина PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10453 AB - У раду се анализира семантика три блискозначне лексеме у старословенском: чоудо, дивЪ и диво. Показује се да се у случају речи чоудо ради о транспозицији термина из дохришћанског у хришћански терминолошки систем, уз контекстуално семантичко прилагођавање праћено губљењем изворне значењске амбиваленције. Насупрот томе, дивЪ нема терминолошки статус и чува прасловенско значење, док је диво потврђено само једанпут, као књишки неологизам. AB - This paper analyzes three semantically closely related Old Church Slavonic words: čudo, divъ and divo, sometimes presented as synonymous. It is shown that čudo obtained terminological status in Old Church Slavonic by the transposition of the Common Slavic *čudo ‘something that is beyond ordinary, miracle, wonder, omen’ into the Christian terminological system: ‘miracle’. In this process the word lost its original semantic ambivalence (good/bad), while being semantically adapted to the new religious system. The fact that čudo was used to translate different Greek words, i.e. the contextual meanings of partially synonymous Greek words, shows that we are dealing with a terminological transposition. Exceptionally rarely and only in specific non-sacral contexts it exhibits the vernacular meaning ‘wonder’. On the other hand, divъ did not have terminological status. It retained its Common Slavic semantics ‘astonishment, amazement’, and further, depending on the context, ‘horror’, ‘admiration’. The lexeme divo ‘miracle’ was a bookish neologism, attested only once in the corpus. This is corroborated by the fact that it was not characteristic for South Slavic vernaculars. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова T1 - чоудо, дивъ и диво у старословенском језику T1 - чоудо, дивъ аnd диво in Old Church Slavonic SP - 55 EP - 66 IS - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10453 ER -
@article{ author = "Грковић-Мејџор, Јасмина", year = "2018", abstract = "У раду се анализира семантика три блискозначне лексеме у старословенском: чоудо, дивЪ и диво. Показује се да се у случају речи чоудо ради о транспозицији термина из дохришћанског у хришћански терминолошки систем, уз контекстуално семантичко прилагођавање праћено губљењем изворне значењске амбиваленције. Насупрот томе, дивЪ нема терминолошки статус и чува прасловенско значење, док је диво потврђено само једанпут, као књишки неологизам., This paper analyzes three semantically closely related Old Church Slavonic words: čudo, divъ and divo, sometimes presented as synonymous. It is shown that čudo obtained terminological status in Old Church Slavonic by the transposition of the Common Slavic *čudo ‘something that is beyond ordinary, miracle, wonder, omen’ into the Christian terminological system: ‘miracle’. In this process the word lost its original semantic ambivalence (good/bad), while being semantically adapted to the new religious system. The fact that čudo was used to translate different Greek words, i.e. the contextual meanings of partially synonymous Greek words, shows that we are dealing with a terminological transposition. Exceptionally rarely and only in specific non-sacral contexts it exhibits the vernacular meaning ‘wonder’. On the other hand, divъ did not have terminological status. It retained its Common Slavic semantics ‘astonishment, amazement’, and further, depending on the context, ‘horror’, ‘admiration’. The lexeme divo ‘miracle’ was a bookish neologism, attested only once in the corpus. This is corroborated by the fact that it was not characteristic for South Slavic vernaculars.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова", title = "чоудо, дивъ и диво у старословенском језику, чоудо, дивъ аnd диво in Old Church Slavonic", pages = "55-66", number = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10453" }
Грковић-Мејџор, Ј.. (2018). чоудо, дивъ и диво у старословенском језику. in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова Београд : Српска академија наука и уметности.(1), 55-66. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10453
Грковић-Мејџор Ј. чоудо, дивъ и диво у старословенском језику. in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова. 2018;(1):55-66. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10453 .
Грковић-Мејџор, Јасмина, "чоудо, дивъ и диво у старословенском језику" in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова, no. 1 (2018):55-66, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10453 .