Свемогући и(ли) сведржитељ у српскословенском језику

Abstract

Some special lexical doubletes from Christian terminology were recognized in the

Old Slavonic monuments. Some of them were: сведржитељ

and бсемоги (Latin omnipotens). Both of them were

recorded in the Serbian Slavonic sources, as a proof of eastern and western influences.

We have shown (in this theme) cultural and spiritual connections between the West and

the Serbian (Nemanjić's) state. On the other hand it is clear there are obvious links

between the manuscript tradition from the Bosnia region and the East, in which it fits into common Serbian Slavonic, and further, in the Greek (Byzantine) heritage. We should not always, at any cost, locate the manuscripts, made in transitional eastern-western model, in the medieval Moravia or Bosnia. They could have arisen in an area

of Serbian land in the narrow sense, or anywhere where Serbian Slavonic language was

in use (Athos, Sinai etc).

У старословенским споменицима постоје особени лексички дублети из хришћанске терминологије, међу којима су вседржител и всемоги. У српскословенским изворима потврђена су оба, као доказ утицаја Истока и Запада. С једне стране показује се да у српској (немањићкој) држави постоје духовне и културне нити са Запада. Са друге стране очито је да у рукописној традицији са подручја Босне постоје јасне везе са Истоком, у чему се она уклапа у опште српскословенско, а даље и грчко наслеђе. Не треба више увек, по сваку цену, рукописе с прелаза источног ка западном обрасцу смештати у средњевековну Моравску или Босну. Они су могли настајати и на подручју Српске земље у ужем смислу, или било где да се још користио српскословенски језик (Света Гора, Синај итд.).