Утицај пестицида на животну средину

Abstract

Поред нестанка природних станишта, хемијски стрес представља један од разлога константног смањења диверзитета и бројности популација врста различитих група организама. Регулаторно декларисан оп- шти циљ заштите налаже да примена пестицида не сме имати неприхватљиве ефекте на животну средину, односно на нециљне врсте (и њихово уобичајено понашање), биодиверзитет и екосистеме. Због немогућности остварења по- стављених циљева, неопходне су корените промене у процедурама и пракси процене и управљања ризиком од пестицида. Рад ће приказати концептуални оквир, водеће принципе и трендове у даљем развоју еколошке процене ризи- ка (ЕРА) од пестицида. Посебна пажња је посвећена а) Основним поставкама и начелима степенасте (хијерархијске) ЕРА; б) Развоју посебних циљева за- штите од пестицида (заснованих на концепту очувања екосистемских функ- ција и услуга); ц) Проширењу оквира ЕРА на раније незаступљене или слабо заступљене специфичне делове животне средине, групе нециљних организа- ма и њихове екосистемске функције / услуге (нпр. седимент, водоземци, гми- заваци, више биљке, опрашивање) и д) Развоју методологије и афирмацији ЕРА на вишим нивоима биолошке организације (у односу на досадашњи до- минантни ниво индивидуе) увођењем различитих типова моделовања у више степене ЕРА (токсикодинамичко/токсикокинетичко, популационо и модело- вање на нивоу ланаца исхране), а у циљу повећања еколошке и екосистемске релевантности ЕРА.

Besides habitat degradation and fragmentation, chemical stress is one of the main reasons for biodiversity loss and population decline of a number of species. General protection goals (GPG) as stated in the regulation demand that pesticides, upon application consistent with good practice and realistic conditions of use, shall have no unacceptable effects on the environment, non-target species (including their behaviour), biodiversity and ecosystems. Such GPG can not be reached without fundamental changes in risk assessment and management practice. The paper summarizes a) risk and effect assessment conceptual frameworks; b) development of specific protection goals (SPG) based on ecosystem functions and services concept; c) development of effect assessment schemes for previously under-represented environmental compartments (e.g. sediment, amphibians and reptiles, non-target terrestrial plants, pollination) and d) development of testing and non-testing methods (e.g. modelling) which would address emerging risks (e.g. endocrine disruption) at higher levels of biological organisation (in comparison to still dominant individual level) and contribute to more ecologically relevant and environmentally realistic risk assessment. Ивана Теодоровић