TY  - JOUR
AU  - Ranković, Sanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10137
AB  - Serbian musicians who were collecting different forms of traditional music at the
end of the 19th and the beginning of the 20th century were unable to make audio
recordings of the collected material. This conditioned the need to transcribe
folk melodies “by ear” during the very process of interviewing their interlocutors
or later – from memory. Methodology of transformation of sound into an adequate
graphic transcription was especially promoted by Vladimir Đorđević who,
in comparison to his predecessors, introduced numerous novelties. This article
discusses his approach to the transcription of vocal practices as applied in two
large collections: Serbian Folk Melodies (Southern Serbia) and Serbian Folk Melodies
(Pre-war Serbia). The fundaments of his work are observed through the analysis
of the manner in which Đorđević transcribed meta-data, as well as from poetic
and music texts.
AB  - Српски музичари који су се бавили сакупљањем различитих облика
традиционалне музике крајем XIX и почетком XX века, суочавали су
се с немогућношћу да звучно забележе прикупљени материјал. То је
подразумевало записивање народних мелодија „по слуху“ за време самог
испитивачког процеса, или касније – по сећању. Методологију претварања
звука у адекватан графички запис посебно је унапредио Владимир Ђорђевић
који је увео бројне новине у односу на своје претходнике и савременике. У
оквиру овог рада разматра се његов приступ транскрипцији вокалне праксе
који је примењен у две велике збирке: Српске народне мелодије (Јужна
Србија) и Српске народне мелодије (Предратна Србија). Кроз анализу
начина на који је Ђорђевић бележио метаподатке, као и поетске и музичке
текстове, сагледавају се основе његовог рада. Метаподаци су исказани
кроз исписивање (или изостављање) имена казивача, насеља у којима су
песме записане и подацима који се односе на контекст. Поетске и музичке
карактеристике песама сагледане су кроз испитивање Ђорђевићевог односа
према певаном и поетском тексту, лексемама које имају функцију рефрена,
тонском потенцијалу мелодија, интонативним одступањима, метру, ритму,
карактеру и другим извођачким особеностима.
AB  - Владимир Ђорђевић представља посвећеног сакупљача музичкофолклорне
грађе с краја XIX и почетка XX века, чија активност је била усмерена ка
документовању традиционалне музике. Иако није поседовао фонограф, те није
био у могућности да звучно сними примере традиционалног музицирања,
тежио је минуциозном записивању музичког текста радећи „по слуху“. Током
богате музичке каријере допринео je развоју методе транскрипције вокалне
праксе као специфичног процеса претварања звучног записа у графичку
слику. Основне постулате свог рада публиковао је у предговорима својих
капиталних дела: Српске народне мелодије (Јужна Србија) и Српске народне
мелодије (Предратна Србија). У њима се сагледава Ђорђевићев однос према
музичкофолклорном материјалу као материји и уздизање мелографских
начела и размишљања о специфичностима грађе. Анализом начина бележења
метаподатака, као и поетских и музичких карактеристика у назначеним делима,
запажа се да је Ђорђевић имплицирао тоналитет и повремено недоследно
излагао поетски текст, уводне сегменте мелострофа, рефрене и извике. Упркос
томе, његов допринос је изузетно значајан за развој српске транскрипције и
огледа се у: записивању метаподатака везаних за забележене примере (име и
презиме извођача, локацију одакле је песма, контекст извођења, жанр, рефрен
и друго), транскрипцију двогласних примера старије сеоске праксе, увођењу
ознака за интонативна одступања, записивању прекидања мелодије на једном
слогу (када је мелодијска цезура позиционирана у слогу) и бележењу темпа и
карактера интерпретације.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices
T1  - Допринос Владимира Р. Ђорђевића транскрипцији вокалне праксе
SP  - 51
EP  - 67
IS  - 29
DO  - 10.2298/MUZ2029051R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137
ER  - 

@article{
author = "Ranković, Sanja",
year = "2020",
abstract = "Serbian musicians who were collecting different forms of traditional music at the
end of the 19th and the beginning of the 20th century were unable to make audio
recordings of the collected material. This conditioned the need to transcribe
folk melodies “by ear” during the very process of interviewing their interlocutors
or later – from memory. Methodology of transformation of sound into an adequate
graphic transcription was especially promoted by Vladimir Đorđević who,
in comparison to his predecessors, introduced numerous novelties. This article
discusses his approach to the transcription of vocal practices as applied in two
large collections: Serbian Folk Melodies (Southern Serbia) and Serbian Folk Melodies
(Pre-war Serbia). The fundaments of his work are observed through the analysis
of the manner in which Đorđević transcribed meta-data, as well as from poetic
and music texts., Српски музичари који су се бавили сакупљањем различитих облика
традиционалне музике крајем XIX и почетком XX века, суочавали су
се с немогућношћу да звучно забележе прикупљени материјал. То је
подразумевало записивање народних мелодија „по слуху“ за време самог
испитивачког процеса, или касније – по сећању. Методологију претварања
звука у адекватан графички запис посебно је унапредио Владимир Ђорђевић
који је увео бројне новине у односу на своје претходнике и савременике. У
оквиру овог рада разматра се његов приступ транскрипцији вокалне праксе
који је примењен у две велике збирке: Српске народне мелодије (Јужна
Србија) и Српске народне мелодије (Предратна Србија). Кроз анализу
начина на који је Ђорђевић бележио метаподатке, као и поетске и музичке
текстове, сагледавају се основе његовог рада. Метаподаци су исказани
кроз исписивање (или изостављање) имена казивача, насеља у којима су
песме записане и подацима који се односе на контекст. Поетске и музичке
карактеристике песама сагледане су кроз испитивање Ђорђевићевог односа
према певаном и поетском тексту, лексемама које имају функцију рефрена,
тонском потенцијалу мелодија, интонативним одступањима, метру, ритму,
карактеру и другим извођачким особеностима., Владимир Ђорђевић представља посвећеног сакупљача музичкофолклорне
грађе с краја XIX и почетка XX века, чија активност је била усмерена ка
документовању традиционалне музике. Иако није поседовао фонограф, те није
био у могућности да звучно сними примере традиционалног музицирања,
тежио је минуциозном записивању музичког текста радећи „по слуху“. Током
богате музичке каријере допринео je развоју методе транскрипције вокалне
праксе као специфичног процеса претварања звучног записа у графичку
слику. Основне постулате свог рада публиковао је у предговорима својих
капиталних дела: Српске народне мелодије (Јужна Србија) и Српске народне
мелодије (Предратна Србија). У њима се сагледава Ђорђевићев однос према
музичкофолклорном материјалу као материји и уздизање мелографских
начела и размишљања о специфичностима грађе. Анализом начина бележења
метаподатака, као и поетских и музичких карактеристика у назначеним делима,
запажа се да је Ђорђевић имплицирао тоналитет и повремено недоследно
излагао поетски текст, уводне сегменте мелострофа, рефрене и извике. Упркос
томе, његов допринос је изузетно значајан за развој српске транскрипције и
огледа се у: записивању метаподатака везаних за забележене примере (име и
презиме извођача, локацију одакле је песма, контекст извођења, жанр, рефрен
и друго), транскрипцију двогласних примера старије сеоске праксе, увођењу
ознака за интонативна одступања, записивању прекидања мелодије на једном
слогу (када је мелодијска цезура позиционирана у слогу) и бележењу темпа и
карактера интерпретације.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices, Допринос Владимира Р. Ђорђевића транскрипцији вокалне праксе",
pages = "51-67",
number = "29",
doi = "10.2298/MUZ2029051R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137"
}

Ranković, S.. (2020). Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(29), 51-67.
https://doi.org/10.2298/MUZ2029051R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137

Ranković S. Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices. in Musicology. 2020;(29):51-67.
doi:10.2298/MUZ2029051R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137 .

Ranković, Sanja, "Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices" in Musicology, no. 29 (2020):51-67,
https://doi.org/10.2298/MUZ2029051R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137 .

TY  - JOUR
AU  - Zakić, Mirjana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10135
AB  - In the versatile musical activity of Vladimir R. Đorđević at the turn of the 20
century, his research work on collecting primarily traditional Serbian melodies,
the smaller portion of which refers to instrumental music expression, is of
particular interest. Beside this, his pioneering effort in the research of the folk
instrumentarium, which in the overall methodological concept had no role
models in the work of earlier and contemporary folklorists, yielded significant
results in the area of ethnoorganography and organophony, collecting folklore
material and melographic work, applied research methods (direct – in the field,
and indirect – through surveys), as well as unique museological activity. Such
overall contributions qualify him as our most important enthusiast in the area of
ethnoorganology prior to the second half of the 20th century.
AB  - У свестраној музичкој делатности Владимира Р. Ђорђевића, на размеђи XIX
и XX века, од посебне је важности његов истраживачки рад на прикупљању
превасходно српских традиционалних мелодија, од којих мањи део реферише
на инструментални музички израз. И поред тога, његово пионирско залагање
за истраживање народног инструментаријума, које у укупној методолошкој
поставци није имало узора у раду претходних и савремених фолклориста,
дало је значајне резултате на пољу етноорганографије и органофоније,
сакупљачког и мелографског рада, примењених истраживачких метода
(непосредних – на терену, и посредних – путем анкета), као и јединственог
музеолошког деловања. Такви укупни доприноси квалификују га као нашег
најзначајнијег прегаоца на пољу етноорганологије све до друге половине XX
века.
AB  - У обухватном и плодоносном музичком деловању Владимира Р. Ђорђевића,
крајем XIX и почетком XX века, посебну пажњу завређује његов вишедеценијски
рад на сакупљању и бележењу музичкофолклорног материјала, који је објавио
у својим збиркама Српске народне мелодије (Јужна Србија) и Српске народне
мелодије (Предратна Србија). Иако знатно малобројније од вокалних примера,
записане инструменталне мелодије на гајдама, свирали/дудуку, карабама, цевари,
као и на виолини, представљају прва документована сведочења о мелодијским
карактеристикама разних инструмената, њиховој функционалности у народном
животу и заступљености у одређеним локалитетима. Почетни значајнији
етноорганографски/етноорганолошки подухвати потекли су такође из
Ђорђевићевог пера, реферисањем на инструменте скопских „гајдарџија“, као
и на дечје музичке инструменте из околине Алексинца. Од изузетне важности
је и његово залагање за оснивање колекције народних инструмената при
Музичком друштву „Стаковић“ у Београду, које је прикупљао на терену, а чију
каснију надоградњу је спроводио и индиректним путем (анкетама с обухватним
питањима упућеним љубитељима и сакупљачима народног стваралаштва из
разних крајева). Ђорђевићева истраживачка активност доминантно је била
усмерена на српске аутентичне (старије) форме музичког изражавања, сагласно
националном приступу бележења народне музике његових претходника
и савременика. Суочен с процесом убрзане трансформације и нестајања
многих старих музичких форми у међуратном раздобљу, као и с проблемом
финансирања истраживања и публиковања (готово) искључиво из сопствених
средстава, Ђорђевић је више пута указивао на недовољну заинтересованост
државе за вредности од важног националног интереса, те предлагао решења
превазилажења такве проблематике у циљу неговања нематеријалног културног
наслеђа под покровитељством државних институција. Визионарским
назначавањем изузетно важних стратешких решења у циљу очувања и заштите
музичке баштине, Владимир Ђорђевић је употпунио своје вишедеценијско
деловање у разним сферама музичке културе, што га чини једним од
најсвестранијих и најпосвећенијих музичких личности на размеђи XIX и XX
века.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Development of Ethnoorganology
T1  - Допринос Владимира Р. Ђорђевића развоју етноорганологије
SP  - 35
EP  - 49
IS  - 29
DO  - 10.2298/MUZ2029035Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10135
ER  - 

@article{
author = "Zakić, Mirjana",
year = "2020",
abstract = "In the versatile musical activity of Vladimir R. Đorđević at the turn of the 20
century, his research work on collecting primarily traditional Serbian melodies,
the smaller portion of which refers to instrumental music expression, is of
particular interest. Beside this, his pioneering effort in the research of the folk
instrumentarium, which in the overall methodological concept had no role
models in the work of earlier and contemporary folklorists, yielded significant
results in the area of ethnoorganography and organophony, collecting folklore
material and melographic work, applied research methods (direct – in the field,
and indirect – through surveys), as well as unique museological activity. Such
overall contributions qualify him as our most important enthusiast in the area of
ethnoorganology prior to the second half of the 20th century., У свестраној музичкој делатности Владимира Р. Ђорђевића, на размеђи XIX
и XX века, од посебне је важности његов истраживачки рад на прикупљању
превасходно српских традиционалних мелодија, од којих мањи део реферише
на инструментални музички израз. И поред тога, његово пионирско залагање
за истраживање народног инструментаријума, које у укупној методолошкој
поставци није имало узора у раду претходних и савремених фолклориста,
дало је значајне резултате на пољу етноорганографије и органофоније,
сакупљачког и мелографског рада, примењених истраживачких метода
(непосредних – на терену, и посредних – путем анкета), као и јединственог
музеолошког деловања. Такви укупни доприноси квалификују га као нашег
најзначајнијег прегаоца на пољу етноорганологије све до друге половине XX
века., У обухватном и плодоносном музичком деловању Владимира Р. Ђорђевића,
крајем XIX и почетком XX века, посебну пажњу завређује његов вишедеценијски
рад на сакупљању и бележењу музичкофолклорног материјала, који је објавио
у својим збиркама Српске народне мелодије (Јужна Србија) и Српске народне
мелодије (Предратна Србија). Иако знатно малобројније од вокалних примера,
записане инструменталне мелодије на гајдама, свирали/дудуку, карабама, цевари,
као и на виолини, представљају прва документована сведочења о мелодијским
карактеристикама разних инструмената, њиховој функционалности у народном
животу и заступљености у одређеним локалитетима. Почетни значајнији
етноорганографски/етноорганолошки подухвати потекли су такође из
Ђорђевићевог пера, реферисањем на инструменте скопских „гајдарџија“, као
и на дечје музичке инструменте из околине Алексинца. Од изузетне важности
је и његово залагање за оснивање колекције народних инструмената при
Музичком друштву „Стаковић“ у Београду, које је прикупљао на терену, а чију
каснију надоградњу је спроводио и индиректним путем (анкетама с обухватним
питањима упућеним љубитељима и сакупљачима народног стваралаштва из
разних крајева). Ђорђевићева истраживачка активност доминантно је била
усмерена на српске аутентичне (старије) форме музичког изражавања, сагласно
националном приступу бележења народне музике његових претходника
и савременика. Суочен с процесом убрзане трансформације и нестајања
многих старих музичких форми у међуратном раздобљу, као и с проблемом
финансирања истраживања и публиковања (готово) искључиво из сопствених
средстава, Ђорђевић је више пута указивао на недовољну заинтересованост
државе за вредности од важног националног интереса, те предлагао решења
превазилажења такве проблематике у циљу неговања нематеријалног културног
наслеђа под покровитељством државних институција. Визионарским
назначавањем изузетно важних стратешких решења у циљу очувања и заштите
музичке баштине, Владимир Ђорђевић је употпунио своје вишедеценијско
деловање у разним сферама музичке културе, што га чини једним од
најсвестранијих и најпосвећенијих музичких личности на размеђи XIX и XX
века.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Development of Ethnoorganology, Допринос Владимира Р. Ђорђевића развоју етноорганологије",
pages = "35-49",
number = "29",
doi = "10.2298/MUZ2029035Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10135"
}

Zakić, M.. (2020). Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Development of Ethnoorganology. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(29), 35-49.
https://doi.org/10.2298/MUZ2029035Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10135

Zakić M. Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Development of Ethnoorganology. in Musicology. 2020;(29):35-49.
doi:10.2298/MUZ2029035Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10135 .

Zakić, Mirjana, "Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Development of Ethnoorganology" in Musicology, no. 29 (2020):35-49,
https://doi.org/10.2298/MUZ2029035Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10135 .

TY  - JOUR
AU  - Radinović, Sanja
AU  - Golemović, Dimitrije O.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10134
AB  - Vladimir R. Đorđević (1869–1938), one of the pioneers of Serbian ethnomusicology,
achieved outstanding results in various fields; his work is based on Serbian musical folklore. Several dozen of his publications belong to the domain of
ethnomusicology, as well as music pedagogy and popularization of folk music.
However, for decades, their often very similar titles, as well as numerous repeated
and sometimes revised editions, have discouraged researchers from acquiring a
clear idea of his overall music-folkloristic contribution. The primary goal of this
paper is to create a precondition for a more objective evaluation of Đorđević’s
work, in the context of the time to which he belonged.
AB  - Један од пионира српске етномузикологије, Владимир Р. Ђорђевић
(1869–1938), постигао је запажене резултате на различитим пољима.
Његов рад је заснован на проучавању српског музичког фолклора. Велики
број публикација припада области етномузикологије, али и педагогије
и популаризације народне музике. Међутим, деценијама су њихови
слични наслови, као и бројна поновљена и понекад ревидирана издања
онемогућавала истраживачима да стекну јасну идеју о Ђорђевићевом
укупном доприносу музичкој фолклористици. Основни циљ овог рада јесте
да се створе предуслови за објективније сагледавање Ђорђевићевог опуса у
контексту времена којем је припадао.
AB  - Владимир Р. Ђорђевић (1869–1938), свестрана личност у музичкој култури
Србије и један од пионира српске етномузикологије на размеђи векова, своју
делатност је понајвише темељио на музичком фолклору свога народа. При томе,
различити аспекти његовог рада често су се преплитали, откривајући примарну
припадност парадигми XIX века. Сходно чињеници да се Ђорђевићев укупан
музичкофолклористички допринос не може уско сагледавати само кроз домен
етномузикологије, овде су тој слици додати његови музичкопедагошки, као и
захвати на плану популаризације народне музике.
Све Ђорђевићеве поменуте активности могу се пратити од 1892. до 1934.
године. Корпусу од двадесетак етномузиколошких радова на различите теме
придружују се два капитална зборника с преко хиљаду записа вокалних и
инструменталних народних мелодија из Јужне Србије (1928) и предратне
Србије (1931), као и пионирски подвиг оснивања музеја народних музичких
инструмената (1925). Категорији дидактичких наслова заснованих (и) на
фолклору припадају његове бројне певанке за школску омладину, док они
намењени популаризацији фолклорне музике, објављивани и ван Србије, садрже
како вокалне, тако и инструменталне примере, у различитим транскрипцијама и
степенима обраде.
Ђорђевићево дело је до данас остало у сенци пажње посвећиване другим
ауторима датог времена, иако су у одређеним аспектима резултати које је
oн остварио несумњиво били и већи од њихових. Извесно заобилажење
Ђорђевићевог опуса условила је конфузија коју често стварају његове бројне
публикације сличних наслова, објављиване у вишеструким и допуњаваним
издањима, као и радови који много пута садрже сличан садржај, али другачије
представљен јавности, у зависности од циљне групе којој су намењени. На
основу полазне слике формиране у овом раду, у скоријој будућности се може
очекивати детаљнија упоредна анализа Ђорђевићевих са достигнућима српских
музичких фолклориста који су деловали до Другог светског рата, а тиме и
објективније вредновање његовог дела у контексту времена којем је припадао.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Vladimir R. Đorđević’s Contribution to Serbian Musical Folkloristics
T1  - Допринос Владимира Р. Ђорђевића српској музичкој фолклористици
SP  - 15
EP  - 33
IS  - 29
DO  - 10.2298/MUZ2029015R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10134
ER  - 

@article{
author = "Radinović, Sanja and Golemović, Dimitrije O.",
year = "2020",
abstract = "Vladimir R. Đorđević (1869–1938), one of the pioneers of Serbian ethnomusicology,
achieved outstanding results in various fields; his work is based on Serbian musical folklore. Several dozen of his publications belong to the domain of
ethnomusicology, as well as music pedagogy and popularization of folk music.
However, for decades, their often very similar titles, as well as numerous repeated
and sometimes revised editions, have discouraged researchers from acquiring a
clear idea of his overall music-folkloristic contribution. The primary goal of this
paper is to create a precondition for a more objective evaluation of Đorđević’s
work, in the context of the time to which he belonged., Један од пионира српске етномузикологије, Владимир Р. Ђорђевић
(1869–1938), постигао је запажене резултате на различитим пољима.
Његов рад је заснован на проучавању српског музичког фолклора. Велики
број публикација припада области етномузикологије, али и педагогије
и популаризације народне музике. Међутим, деценијама су њихови
слични наслови, као и бројна поновљена и понекад ревидирана издања
онемогућавала истраживачима да стекну јасну идеју о Ђорђевићевом
укупном доприносу музичкој фолклористици. Основни циљ овог рада јесте
да се створе предуслови за објективније сагледавање Ђорђевићевог опуса у
контексту времена којем је припадао., Владимир Р. Ђорђевић (1869–1938), свестрана личност у музичкој култури
Србије и један од пионира српске етномузикологије на размеђи векова, своју
делатност је понајвише темељио на музичком фолклору свога народа. При томе,
различити аспекти његовог рада често су се преплитали, откривајући примарну
припадност парадигми XIX века. Сходно чињеници да се Ђорђевићев укупан
музичкофолклористички допринос не може уско сагледавати само кроз домен
етномузикологије, овде су тој слици додати његови музичкопедагошки, као и
захвати на плану популаризације народне музике.
Све Ђорђевићеве поменуте активности могу се пратити од 1892. до 1934.
године. Корпусу од двадесетак етномузиколошких радова на различите теме
придружују се два капитална зборника с преко хиљаду записа вокалних и
инструменталних народних мелодија из Јужне Србије (1928) и предратне
Србије (1931), као и пионирски подвиг оснивања музеја народних музичких
инструмената (1925). Категорији дидактичких наслова заснованих (и) на
фолклору припадају његове бројне певанке за школску омладину, док они
намењени популаризацији фолклорне музике, објављивани и ван Србије, садрже
како вокалне, тако и инструменталне примере, у различитим транскрипцијама и
степенима обраде.
Ђорђевићево дело је до данас остало у сенци пажње посвећиване другим
ауторима датог времена, иако су у одређеним аспектима резултати које је
oн остварио несумњиво били и већи од њихових. Извесно заобилажење
Ђорђевићевог опуса условила је конфузија коју често стварају његове бројне
публикације сличних наслова, објављиване у вишеструким и допуњаваним
издањима, као и радови који много пута садрже сличан садржај, али другачије
представљен јавности, у зависности од циљне групе којој су намењени. На
основу полазне слике формиране у овом раду, у скоријој будућности се може
очекивати детаљнија упоредна анализа Ђорђевићевих са достигнућима српских
музичких фолклориста који су деловали до Другог светског рата, а тиме и
објективније вредновање његовог дела у контексту времена којем је припадао.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Vladimir R. Đorđević’s Contribution to Serbian Musical Folkloristics, Допринос Владимира Р. Ђорђевића српској музичкој фолклористици",
pages = "15-33",
number = "29",
doi = "10.2298/MUZ2029015R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10134"
}

Radinović, S.,& Golemović, D. O.. (2020). Vladimir R. Đorđević’s Contribution to Serbian Musical Folkloristics. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(29), 15-33.
https://doi.org/10.2298/MUZ2029015R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10134

Radinović S, Golemović DO. Vladimir R. Đorđević’s Contribution to Serbian Musical Folkloristics. in Musicology. 2020;(29):15-33.
doi:10.2298/MUZ2029015R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10134 .

Radinović, Sanja, Golemović, Dimitrije O., "Vladimir R. Đorđević’s Contribution to Serbian Musical Folkloristics" in Musicology, no. 29 (2020):15-33,
https://doi.org/10.2298/MUZ2029015R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10134 .

TY  - JOUR
AU  - Ракочевић, Селена
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3679
AB  - Циљ овог рада је да се, на основу архивске грађе из Легата сестара Јанковић
који је похрањен у Народној библиотеци Србије, критички сагледа однос
Љубице и Данице Јанковић према данас светски признатом плесном писму,
Лабановој кинетографији. Анализирана архивска грађа обухватаће препис
првог издања Лабановог писма под називом Шрифттанц (Schrifttanz) на
немачком језику, као и неколико до сада необјављених рукописа Љубице
Јанковић. Однос сестара Јанковић према записивању традиционалних плесова,
као и према кинетографији Рудолфа Лабана, биће сагледан у контексту ширих
процеса развоја етнокореологије, записивања традиционалних плесова, као
и историје кинетографије у Европи у првој половини и средином XX века.
AB  - Based on the archival material from the Legacy of Sisters Janković, which is
stored in the National Library of Serbia, this article critically examines Ljubica
and Danica Janković’s relation to today’s world-renowned dance notation,
kinetography Laban. Te analyzed archival material includes the transcript of the
frst edition of Laban’s notation called Schriftanz in German, as well as several
unpublished manuscripts by Ljubica Janković.
Even though the Janković sisters were familiar with kinetography Laban, they
(especially Ljubica) were its great opponents. Instead of learning and using
kinetography Laban, they developed their own dance notation system in early 1930s and used it until Ljubica’s death in 1974. In this article, the relationship of
the Janković sisters’ dance notation to Rudolf Laban’s kinetography is considered
in the context of the wider processes of development of ethnochoreology,
traditional dance notations, as well as the history of kinetography Laban in Europe
in the frst half and mid-20th century.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Муизикологија
T1  - Сестре Јанковић и Лабанова кинетографија
T1  - The Janković sisters and Кinetography Laban
SP  - 151
EP  - 172
IS  - 24
DO  - 10.2298/MUZ1824151R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3679
ER  - 

@article{
author = "Ракочевић, Селена",
year = "2018",
abstract = "Циљ овог рада је да се, на основу архивске грађе из Легата сестара Јанковић
који је похрањен у Народној библиотеци Србије, критички сагледа однос
Љубице и Данице Јанковић према данас светски признатом плесном писму,
Лабановој кинетографији. Анализирана архивска грађа обухватаће препис
првог издања Лабановог писма под називом Шрифттанц (Schrifttanz) на
немачком језику, као и неколико до сада необјављених рукописа Љубице
Јанковић. Однос сестара Јанковић према записивању традиционалних плесова,
као и према кинетографији Рудолфа Лабана, биће сагледан у контексту ширих
процеса развоја етнокореологије, записивања традиционалних плесова, као
и историје кинетографије у Европи у првој половини и средином XX века., Based on the archival material from the Legacy of Sisters Janković, which is
stored in the National Library of Serbia, this article critically examines Ljubica
and Danica Janković’s relation to today’s world-renowned dance notation,
kinetography Laban. Te analyzed archival material includes the transcript of the
frst edition of Laban’s notation called Schriftanz in German, as well as several
unpublished manuscripts by Ljubica Janković.
Even though the Janković sisters were familiar with kinetography Laban, they
(especially Ljubica) were its great opponents. Instead of learning and using
kinetography Laban, they developed their own dance notation system in early 1930s and used it until Ljubica’s death in 1974. In this article, the relationship of
the Janković sisters’ dance notation to Rudolf Laban’s kinetography is considered
in the context of the wider processes of development of ethnochoreology,
traditional dance notations, as well as the history of kinetography Laban in Europe
in the frst half and mid-20th century.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Муизикологија",
title = "Сестре Јанковић и Лабанова кинетографија, The Janković sisters and Кinetography Laban",
pages = "151-172",
number = "24",
doi = "10.2298/MUZ1824151R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3679"
}

Ракочевић, С.. (2018). Сестре Јанковић и Лабанова кинетографија. in Муизикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(24), 151-172.
https://doi.org/10.2298/MUZ1824151R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3679

Ракочевић С. Сестре Јанковић и Лабанова кинетографија. in Муизикологија. 2018;(24):151-172.
doi:10.2298/MUZ1824151R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3679 .

Ракочевић, Селена, "Сестре Јанковић и Лабанова кинетографија" in Муизикологија, no. 24 (2018):151-172,
https://doi.org/10.2298/MUZ1824151R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3679 .

TY  - JOUR
AU  - Ранковић, Сања
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2016/1450-98141620101R.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3817
AB  - Продор турске империје на Балканско полуострво довео је до исламизације
становништва и стварања специфичних културних услова, нарочито код оних
заједница које су сачувале и неке навике из периода хришћанства. У области
Гора, на обронцима Шар-планине, живи становништво чији говор припада
групи словенских језика и које у својој обредно-обичајној пракси светкује
исламске и поједине хришћанске празнике: сунет, Бајрам, Божић, Ђурђевдан
и друге. У светлу овако специфичних културних околности сложеног идентитета, рад разматра музичкофолклорну грађу Горе кроз контекст и текст. У
оквиру сагледавања музичког корпуса разазнају се поједини елементи који
упућују на период пре прихватања ислама, као и на сфeру турско-источњачких културних утицаја.
AB  - Located at the southernmost part of Kosovo and Metohiјa, on the slopes of the
Sharr Mountains, Gora represents a place once inhabited by the Serbian Orthodox
population, who converted to Islam under the Turkish occupation of the Balkans.
The faith conversion began in the 16th and ended in the 19th century, at which point
there had still been some remains of Orthodox churches left on the territory of Gora.
The acceptance of the new religion and other values passed on by the Ottoman
Empire brought about changes in terms of identity, so, nowadays, inhabitants identify
themselves as the Goranci/Gorani people. To this very day, their cultural matrix
reflects a combination of musical creations which probably preceded the change of
religion as well as those variations established by the Turkish domination. These
phenomena can be tracked on the level of both their context and the musical text.
The Gorani celebrate Christian holidays (Christmas and St George’s Day), and
keep those holidays that are part of Islamic practice (Sunnah and Bayram). As an
example of an older, traditional manner of musical expression, the two-part “aloud”
(na glas) singing has a dominant second interval in a narrow tonal ambitus and a free
metro-rhythmical organization. This form of singing is usually shaped into octosyllable
and it is characterized by text improvisation which happens simultaneously with a
certain action. Its interpretation is associated with St George’s Day, wedding, Sunnah,
and other holidays. Songs that accompany the dance are sung in a heterophonic
manner or in unison, accompanied by the tambourine (emic term: daire or def). Unlike
the two-part “aloud” singing, performing the songs in unison with the tambourine and
dance has wider tonal systems with a periodical case of an excessive second.
However, the very emergence of numerous instruments such as the tambourine,
kaval, tambura and zurla, shows a considerable Turkish-Eastern influence.
This influence is especially noticeable in the Romani “musicking” using zurla,
which typically involves a combination of traditional music of different nations,
predominantly Turkish and Albanian. Turkish influence tied to instrumental music
was conveyed to the vocal singing, particularly to singing songs together with using
the tambourine while dancing, as well as to singing to the accompaniment of the
tambura. Within these modes of musical performance, asymmetrical rhythms are
used, along with the augmented second, which ethnomusicological literature often
cites as an element of Oriental culture.
By overviewing the Gorani musical practice and the “otherness” in diachrony,
it is evident that what was known as otherness in the past now represents an integral
part of the identity. The practices established before Islam, as well as those brought
by this religion, are manifested in terms of context and text. It is obvious that the
Gorani people have created their own musical uniqueness throughout the centuries
of cultural turmoil.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје
T1  - Traditional Music of Prizren Gora in the Shadow of the Ottoman Empire
SP  - 101
EP  - 132
IS  - 20
DO  - 10.2298/MUZ1620101R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817
ER  - 

@article{
author = "Ранковић, Сања",
year = "2016",
abstract = "Продор турске империје на Балканско полуострво довео је до исламизације
становништва и стварања специфичних културних услова, нарочито код оних
заједница које су сачувале и неке навике из периода хришћанства. У области
Гора, на обронцима Шар-планине, живи становништво чији говор припада
групи словенских језика и које у својој обредно-обичајној пракси светкује
исламске и поједине хришћанске празнике: сунет, Бајрам, Божић, Ђурђевдан
и друге. У светлу овако специфичних културних околности сложеног идентитета, рад разматра музичкофолклорну грађу Горе кроз контекст и текст. У
оквиру сагледавања музичког корпуса разазнају се поједини елементи који
упућују на период пре прихватања ислама, као и на сфeру турско-источњачких културних утицаја., Located at the southernmost part of Kosovo and Metohiјa, on the slopes of the
Sharr Mountains, Gora represents a place once inhabited by the Serbian Orthodox
population, who converted to Islam under the Turkish occupation of the Balkans.
The faith conversion began in the 16th and ended in the 19th century, at which point
there had still been some remains of Orthodox churches left on the territory of Gora.
The acceptance of the new religion and other values passed on by the Ottoman
Empire brought about changes in terms of identity, so, nowadays, inhabitants identify
themselves as the Goranci/Gorani people. To this very day, their cultural matrix
reflects a combination of musical creations which probably preceded the change of
religion as well as those variations established by the Turkish domination. These
phenomena can be tracked on the level of both their context and the musical text.
The Gorani celebrate Christian holidays (Christmas and St George’s Day), and
keep those holidays that are part of Islamic practice (Sunnah and Bayram). As an
example of an older, traditional manner of musical expression, the two-part “aloud”
(na glas) singing has a dominant second interval in a narrow tonal ambitus and a free
metro-rhythmical organization. This form of singing is usually shaped into octosyllable
and it is characterized by text improvisation which happens simultaneously with a
certain action. Its interpretation is associated with St George’s Day, wedding, Sunnah,
and other holidays. Songs that accompany the dance are sung in a heterophonic
manner or in unison, accompanied by the tambourine (emic term: daire or def). Unlike
the two-part “aloud” singing, performing the songs in unison with the tambourine and
dance has wider tonal systems with a periodical case of an excessive second.
However, the very emergence of numerous instruments such as the tambourine,
kaval, tambura and zurla, shows a considerable Turkish-Eastern influence.
This influence is especially noticeable in the Romani “musicking” using zurla,
which typically involves a combination of traditional music of different nations,
predominantly Turkish and Albanian. Turkish influence tied to instrumental music
was conveyed to the vocal singing, particularly to singing songs together with using
the tambourine while dancing, as well as to singing to the accompaniment of the
tambura. Within these modes of musical performance, asymmetrical rhythms are
used, along with the augmented second, which ethnomusicological literature often
cites as an element of Oriental culture.
By overviewing the Gorani musical practice and the “otherness” in diachrony,
it is evident that what was known as otherness in the past now represents an integral
part of the identity. The practices established before Islam, as well as those brought
by this religion, are manifested in terms of context and text. It is obvious that the
Gorani people have created their own musical uniqueness throughout the centuries
of cultural turmoil.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје, Traditional Music of Prizren Gora in the Shadow of the Ottoman Empire",
pages = "101-132",
number = "20",
doi = "10.2298/MUZ1620101R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817"
}

Ранковић, С.. (2016). Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(20), 101-132.
https://doi.org/10.2298/MUZ1620101R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817

Ранковић С. Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје. in Музикологија / Musicology. 2016;(20):101-132.
doi:10.2298/MUZ1620101R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817 .

Ранковић, Сања, "Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје" in Музикологија / Musicology, no. 20 (2016):101-132,
https://doi.org/10.2298/MUZ1620101R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817 .

TY  - JOUR
AU  - Радиновић, Сања
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2016/1450-98141620171R.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3819
AB  - После осврта на кључне доприносе Миодрага А. Васиљевића (1903–1963)
развоју српске етномузикологије, ауторка посвећује пажњу свакој од његових
дванаест зборничких публикација, од којих су неке (превасходно постхумна
издања) у саопштењима претходника биле веома мало заступљене или чак
сасвим запостављене. Васиљевићеви наслови разматрају се критички, у хронолошком поретку њиховог објављивања од 1950. до 2009. године. На крају
излагања, корпус публикованог материјала сумарно је позициониран у односу на мелографски допринос Васиљевићевих претходника и на онај из потоњег раздобља.
AB  - Miodrag A. Vasiljević (1903-1963) was given a unique opportunity to span
two great developmental stages in the history of Serbian ethnomusicology, occurring in the middle of the 20th century. The frst of them was between the two World
Wars, the stage in which Serbian musical folklore became Vasiljević’s life passion
and in which he accomplished his early professional achievements. In the next
stage, which started after World War II, he reached the zenith of his creation in
slightly less than twenty years, setting new standards of the discipline, and providing fundamental directions for his successors, thereby immeasurably enlarging the
corpus of collected material. Due all of these revolutionary innovations from the
post-war period, Vasiljević is rightly considered to be not only the founder of modern Serbian ethnomusicology, but also the frst person in Serbia worthy of being
called an ethnomusicologist in the full sense of the word.
Of the numerous results by which Vasiljević permanently indebted his people, the most pronounced does not belong to the category of pioneering endeavours, but is manifested in his melographic opus – an achievement which even today
has not been surpassed in Serbia in terms of its span, scope and value. Such great
productivity in recording resulted from the fact that Vasiljević had been devoted
to melography from his childhood, and most intensely from 1932 to the end of his
life.
The exact number of examples which Vasiljević transcribed directly in the
feld before 1951 and those which he recorded on a tape-recorder after that time
is still unknown, since many of them are still unavailable to the public, but it can
be assumed that there are several thousand melodies in total. Among them are
3,198 which have already been published. That precious corpus of Vasiljević’s
available material is contained in twelve collections (the largest number ever
regarding any collector in Serbia so far), issued from 1950 to 2009. The frst
four collections offer comprehensive material from Kosmet, Sandžak, Macedonia and the region of Leskovac, and they were edited by Vasiljević himself
during the last ten years of his life or so. Posthumous publications were devoted
to Montenegro, Vojvodina, Resava and various parts of central Serbia, as well as
to the repertoires of the famous singer Hamdija Šahinpašić (1914/16-2003) from
Sandžak, and gypsy female singer Malika Jeminović Koštana (1872?–1945)
from the vicinity of Vranje.
Until now there have still not been any comprehensive studies on Vasiljević’s
ethnomusicological activity, although there are valuable articles. In these, Vasiljević’s melographic contribution is usually emphasised much more than his scientifc
one, which is much more modest in its scope. Since the existing writings mostly
deal with collections published during his life, this paper results from the intention to give a complete picture of the material, so all Vasiljević’s collections were
critically considered according to the chronology of their publication. Each of the
publications emerged to witness to both Vasiljević as a feld worker and to some of
the important stages of his own ethnomusicological development. The last part of the text focuses on the fact that a decline in production of
ethnomusicological collection publications has been evident in Serbia over the last
few decades. Nowadays, this negative trend is conditioned by two key reasons.
One is the perfected and easily available technology of digital audio recording and
the copying of sound recordings. The second is reflected in the general developmental orientation of the discipline.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Васиљевићеви зборници народних мелодија: српско музичко благо
T1  - Vasiljević's Collections of Folk Melodies: A Serbian Musical Treasure
SP  - 171
EP  - 198
IS  - 20
DO  - 10.2298/MUZ1620171R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3819
ER  - 

@article{
author = "Радиновић, Сања",
year = "2016",
abstract = "После осврта на кључне доприносе Миодрага А. Васиљевића (1903–1963)
развоју српске етномузикологије, ауторка посвећује пажњу свакој од његових
дванаест зборничких публикација, од којих су неке (превасходно постхумна
издања) у саопштењима претходника биле веома мало заступљене или чак
сасвим запостављене. Васиљевићеви наслови разматрају се критички, у хронолошком поретку њиховог објављивања од 1950. до 2009. године. На крају
излагања, корпус публикованог материјала сумарно је позициониран у односу на мелографски допринос Васиљевићевих претходника и на онај из потоњег раздобља., Miodrag A. Vasiljević (1903-1963) was given a unique opportunity to span
two great developmental stages in the history of Serbian ethnomusicology, occurring in the middle of the 20th century. The frst of them was between the two World
Wars, the stage in which Serbian musical folklore became Vasiljević’s life passion
and in which he accomplished his early professional achievements. In the next
stage, which started after World War II, he reached the zenith of his creation in
slightly less than twenty years, setting new standards of the discipline, and providing fundamental directions for his successors, thereby immeasurably enlarging the
corpus of collected material. Due all of these revolutionary innovations from the
post-war period, Vasiljević is rightly considered to be not only the founder of modern Serbian ethnomusicology, but also the frst person in Serbia worthy of being
called an ethnomusicologist in the full sense of the word.
Of the numerous results by which Vasiljević permanently indebted his people, the most pronounced does not belong to the category of pioneering endeavours, but is manifested in his melographic opus – an achievement which even today
has not been surpassed in Serbia in terms of its span, scope and value. Such great
productivity in recording resulted from the fact that Vasiljević had been devoted
to melography from his childhood, and most intensely from 1932 to the end of his
life.
The exact number of examples which Vasiljević transcribed directly in the
feld before 1951 and those which he recorded on a tape-recorder after that time
is still unknown, since many of them are still unavailable to the public, but it can
be assumed that there are several thousand melodies in total. Among them are
3,198 which have already been published. That precious corpus of Vasiljević’s
available material is contained in twelve collections (the largest number ever
regarding any collector in Serbia so far), issued from 1950 to 2009. The frst
four collections offer comprehensive material from Kosmet, Sandžak, Macedonia and the region of Leskovac, and they were edited by Vasiljević himself
during the last ten years of his life or so. Posthumous publications were devoted
to Montenegro, Vojvodina, Resava and various parts of central Serbia, as well as
to the repertoires of the famous singer Hamdija Šahinpašić (1914/16-2003) from
Sandžak, and gypsy female singer Malika Jeminović Koštana (1872?–1945)
from the vicinity of Vranje.
Until now there have still not been any comprehensive studies on Vasiljević’s
ethnomusicological activity, although there are valuable articles. In these, Vasiljević’s melographic contribution is usually emphasised much more than his scientifc
one, which is much more modest in its scope. Since the existing writings mostly
deal with collections published during his life, this paper results from the intention to give a complete picture of the material, so all Vasiljević’s collections were
critically considered according to the chronology of their publication. Each of the
publications emerged to witness to both Vasiljević as a feld worker and to some of
the important stages of his own ethnomusicological development. The last part of the text focuses on the fact that a decline in production of
ethnomusicological collection publications has been evident in Serbia over the last
few decades. Nowadays, this negative trend is conditioned by two key reasons.
One is the perfected and easily available technology of digital audio recording and
the copying of sound recordings. The second is reflected in the general developmental orientation of the discipline.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Васиљевићеви зборници народних мелодија: српско музичко благо, Vasiljević's Collections of Folk Melodies: A Serbian Musical Treasure",
pages = "171-198",
number = "20",
doi = "10.2298/MUZ1620171R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3819"
}

Радиновић, С.. (2016). Васиљевићеви зборници народних мелодија: српско музичко благо. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(20), 171-198.
https://doi.org/10.2298/MUZ1620171R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3819

Радиновић С. Васиљевићеви зборници народних мелодија: српско музичко благо. in Музикологија / Musicology. 2016;(20):171-198.
doi:10.2298/MUZ1620171R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3819 .

Радиновић, Сања, "Васиљевићеви зборници народних мелодија: српско музичко благо" in Музикологија / Musicology, no. 20 (2016):171-198,
https://doi.org/10.2298/MUZ1620171R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3819 .

TY  - JOUR
AU  - Ракочевић, Селена
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3815
AB  - Теренски рад (у свим својим традиционалним и савременим облицима)
остаје суштинска конститутивна одлика истраживачког и дисциплинарног
поља етнокореологије и етномузикологије. Будући да се последњих деценија
нарочито инсистира на индивидуалном искуству истраживача, обухватна
метода посматрања са учествовањем остаје централни и обједињујући аспект
теренског рада. На основу теренских истраживања музичке и плесне праксе
села Свиница у Румунији, у овом раду се преиспитује примена и комбиновање
различитих метода теренског истраживања, као примарних оруђа стицања и
уобличавања научног знања о плесу/музици.
AB  - Although ethnochoreology and ethnomusicology as related academic disciplines have decades-long histories, reviewing and redefining their basic epistemological and methodological principles remained one of the main focuses of disciplinary discussion. Most ethnochoreologists and ethnomusicologist agrees that “field” work (in all its traditional and contemporary forms) remains an essential and constitutive quality of their research and disciplinary fields. The inherent interdisciplinary networking of ethnochoreology and ethnomusicology starts from the theoretical premise that the relationship between the kinetic and musical components of dance is not only unbreakable, but also interactive, and that complex and dynamic manifestations of dance performances represents an expressive medium through which a particular community constructs and represents itself. Since the importance of the individual experience of researchers has been ephasized during the last few decades, a comprehensive method of participant observation remains a central and unifying aspect of fieldwork, both in ethnochoreology and ethnomusicology. Based on field research of musical and dance practices of the village of Svinica (Sviniţa) in Romania, this paper reviews the application and combination of various methods of field research (observation, participation in the performance process, filming, interviews and writing field notes) as the primary tools for the acquisition and shaping of scientific knowledge about dance and music. Issues that will be discussed include the following questions: What are the advantages of personal kinetic/auditory experience during simultaneous perception of dance movement and dance music? How can different methods of field research be combined in order to improve cognitive processes? Are there border areas between ethnochoreological and ethnomusicological fieldwork? Does the variety of methods of field research represents a weakness of the interdisciplinary approach or its advantage? On which information recorded during the fieldwork does a researcher usually build his post-field ethnochoreological/ethnomusical narratives? Through discussion of all these issues, particular emphasis will therefore be placed on the consideration of processes of memorization (visual, auditory and kinetic) when applying the method of participation in the dance performance.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Музика, плес и памћење: ка преиспитивању метода теренског истраживања плеса
T1  - Music, Dance and Memory: Towards Deliberation of Field Research of Dance
SP  - 51
EP  - 64
VL  - II
IS  - 19
DO  - 10.2298/MUZ1519051R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3815
ER  - 

@article{
author = "Ракочевић, Селена",
year = "2015",
abstract = "Теренски рад (у свим својим традиционалним и савременим облицима)
остаје суштинска конститутивна одлика истраживачког и дисциплинарног
поља етнокореологије и етномузикологије. Будући да се последњих деценија
нарочито инсистира на индивидуалном искуству истраживача, обухватна
метода посматрања са учествовањем остаје централни и обједињујући аспект
теренског рада. На основу теренских истраживања музичке и плесне праксе
села Свиница у Румунији, у овом раду се преиспитује примена и комбиновање
различитих метода теренског истраживања, као примарних оруђа стицања и
уобличавања научног знања о плесу/музици., Although ethnochoreology and ethnomusicology as related academic disciplines have decades-long histories, reviewing and redefining their basic epistemological and methodological principles remained one of the main focuses of disciplinary discussion. Most ethnochoreologists and ethnomusicologist agrees that “field” work (in all its traditional and contemporary forms) remains an essential and constitutive quality of their research and disciplinary fields. The inherent interdisciplinary networking of ethnochoreology and ethnomusicology starts from the theoretical premise that the relationship between the kinetic and musical components of dance is not only unbreakable, but also interactive, and that complex and dynamic manifestations of dance performances represents an expressive medium through which a particular community constructs and represents itself. Since the importance of the individual experience of researchers has been ephasized during the last few decades, a comprehensive method of participant observation remains a central and unifying aspect of fieldwork, both in ethnochoreology and ethnomusicology. Based on field research of musical and dance practices of the village of Svinica (Sviniţa) in Romania, this paper reviews the application and combination of various methods of field research (observation, participation in the performance process, filming, interviews and writing field notes) as the primary tools for the acquisition and shaping of scientific knowledge about dance and music. Issues that will be discussed include the following questions: What are the advantages of personal kinetic/auditory experience during simultaneous perception of dance movement and dance music? How can different methods of field research be combined in order to improve cognitive processes? Are there border areas between ethnochoreological and ethnomusicological fieldwork? Does the variety of methods of field research represents a weakness of the interdisciplinary approach or its advantage? On which information recorded during the fieldwork does a researcher usually build his post-field ethnochoreological/ethnomusical narratives? Through discussion of all these issues, particular emphasis will therefore be placed on the consideration of processes of memorization (visual, auditory and kinetic) when applying the method of participation in the dance performance.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Музика, плес и памћење: ка преиспитивању метода теренског истраживања плеса, Music, Dance and Memory: Towards Deliberation of Field Research of Dance",
pages = "51-64",
volume = "II",
number = "19",
doi = "10.2298/MUZ1519051R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3815"
}

Ракочевић, С.. (2015). Музика, плес и памћење: ка преиспитивању метода теренског истраживања плеса. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., II(19), 51-64.
https://doi.org/10.2298/MUZ1519051R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3815

Ракочевић С. Музика, плес и памћење: ка преиспитивању метода теренског истраживања плеса. in Музикологија / Musicology. 2015;II(19):51-64.
doi:10.2298/MUZ1519051R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3815 .

Ракочевић, Селена, "Музика, плес и памћење: ка преиспитивању метода теренског истраживања плеса" in Музикологија / Musicology, II, no. 19 (2015):51-64,
https://doi.org/10.2298/MUZ1519051R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3815 .

TY  - JOUR
AU  - Zakić, Mirjana
PY  - 2014
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2014/1450-98141417245Z.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3875
AB  - Вишедеценијско континуирано деловање пионира наше етнокореологије,
Љубице и Данице Јанковић, резултирало је и бројним белешкама о начину
музичког изражавања, као саставном делу плесног стваралаштва испитиваних области. Будући да до сада њихова активност на пољу описивања, бележења и тумачења музичкофолклорног материјала није била у средишту научног интересовања, циљ овог рада је да укаже на њихов допринос у оснивању
етномузиколошке мисли у Србији и њеном потоњем развоју. Тај допринос се
сагледава из најрепрезентативнијих објављених дела сестара Јанковић, чији
је методолошки оквир базиран на етнографском наративу, аналитичко-структуралном и дескриптивном приступу, интертекстуалном концепту који подразумева корелацију игре, музике и контекста извођ
AB  - The pioneering efforts of Ljubica (1894–1974) and Danica (1898–1960)
Janković consisted of their systematic research and collecting of traditional
dance practice (folk dances), the methodological transcription, analysis and
systematizing of dances, as well as the theoretical interpretations of numerous
aspects of traditional dance. Their work resulted in the establishment of Serbian
ethnochoreology in the frst half of the twentieth century. As the extent of their
activity in terms of transcribing musical material in the form of the accompaniment
to folk dances has not yet been fully grasped by ethnomusicologists so far, the goal
of this paper is to present the results and to stress the contributions of Danica and
Ljubica Janković to the processes of the foundation and subsequent development
of ethnomusicology in Serbia. These contributions are to be seen in eight public
volumes of Folk Dances (1934–1964), whose methodological frame follows
several important empirical and theoretical scientifc approaches: frstly, analyticaldescriptive methodology of research, based on intense feldwork (resulting in 800
transcribed dances and melodies from former Yugoslavia); secondly, excellent
acquaintance with international trends in the feld of ethno-musicology, as well as
with concepts of research concerning Serbian folk culture; lastly, their inter-textual
and interdisciplinary approach that essentially looks for correlates between dance,
music and the context of performance. In this paper I shall elaborate in detail on the comments and signifcant
interpretations of vocal and instrumental melodies that accompany folk dances made
by the Janković sisters. These comments refer to stylistic and genre characteristics,
melodic and metro-rhythmic attributes, the features of rural and urban melodies,
the local characteristics of songs and instruments, changes in the diachronic flow,
and to the characteristic relations of choreological and musical structural elements.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Делатност Љубице и Данице Јанковић на плану етномузикологије
T1  - The Ethnomusicological Endeavors of Danica and Ljubica Janković
SP  - 245
EP  - 258
IS  - 17
DO  - 10.2298/MUZ1417245Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3875
ER  - 

@article{
author = "Zakić, Mirjana",
year = "2014",
abstract = "Вишедеценијско континуирано деловање пионира наше етнокореологије,
Љубице и Данице Јанковић, резултирало је и бројним белешкама о начину
музичког изражавања, као саставном делу плесног стваралаштва испитиваних области. Будући да до сада њихова активност на пољу описивања, бележења и тумачења музичкофолклорног материјала није била у средишту научног интересовања, циљ овог рада је да укаже на њихов допринос у оснивању
етномузиколошке мисли у Србији и њеном потоњем развоју. Тај допринос се
сагледава из најрепрезентативнијих објављених дела сестара Јанковић, чији
је методолошки оквир базиран на етнографском наративу, аналитичко-структуралном и дескриптивном приступу, интертекстуалном концепту који подразумева корелацију игре, музике и контекста извођ, The pioneering efforts of Ljubica (1894–1974) and Danica (1898–1960)
Janković consisted of their systematic research and collecting of traditional
dance practice (folk dances), the methodological transcription, analysis and
systematizing of dances, as well as the theoretical interpretations of numerous
aspects of traditional dance. Their work resulted in the establishment of Serbian
ethnochoreology in the frst half of the twentieth century. As the extent of their
activity in terms of transcribing musical material in the form of the accompaniment
to folk dances has not yet been fully grasped by ethnomusicologists so far, the goal
of this paper is to present the results and to stress the contributions of Danica and
Ljubica Janković to the processes of the foundation and subsequent development
of ethnomusicology in Serbia. These contributions are to be seen in eight public
volumes of Folk Dances (1934–1964), whose methodological frame follows
several important empirical and theoretical scientifc approaches: frstly, analyticaldescriptive methodology of research, based on intense feldwork (resulting in 800
transcribed dances and melodies from former Yugoslavia); secondly, excellent
acquaintance with international trends in the feld of ethno-musicology, as well as
with concepts of research concerning Serbian folk culture; lastly, their inter-textual
and interdisciplinary approach that essentially looks for correlates between dance,
music and the context of performance. In this paper I shall elaborate in detail on the comments and signifcant
interpretations of vocal and instrumental melodies that accompany folk dances made
by the Janković sisters. These comments refer to stylistic and genre characteristics,
melodic and metro-rhythmic attributes, the features of rural and urban melodies,
the local characteristics of songs and instruments, changes in the diachronic flow,
and to the characteristic relations of choreological and musical structural elements.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Делатност Љубице и Данице Јанковић на плану етномузикологије, The Ethnomusicological Endeavors of Danica and Ljubica Janković",
pages = "245-258",
number = "17",
doi = "10.2298/MUZ1417245Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3875"
}

Zakić, M.. (2014). Делатност Љубице и Данице Јанковић на плану етномузикологије. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(17), 245-258.
https://doi.org/10.2298/MUZ1417245Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3875

Zakić M. Делатност Љубице и Данице Јанковић на плану етномузикологије. in Музикологија / Musicology. 2014;(17):245-258.
doi:10.2298/MUZ1417245Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3875 .

Zakić, Mirjana, "Делатност Љубице и Данице Јанковић на плану етномузикологије" in Музикологија / Musicology, no. 17 (2014):245-258,
https://doi.org/10.2298/MUZ1417245Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3875 .

TY  - JOUR
AU  - Ракочевић, Селена
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/319/260
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8213
AB  - Мада је примарно завршила философски
факултет у Београду, Оливера Младеновић
(1914–1988) је током готово читавог живота
професионално била посвећена истраживању
традиционалних плесова. Приљежан, доследан
и методолошки утемељен истраживачки рад,
усмерен ка разматрању различитих аспеката
традиционалне плесне праксе, засигурно
сврстава Оливеру Младеновић у ред најзначајнијих етнокореолога у Србији.
Њен изузетан допринос развоју ове дисциплине огледа се најпре у отварању
историјског дискурса плесног истраживања кроз архивски рад, а потом и у
критичком промишљању концептуалних и терминолошких етнокореолошких
поставки, што је даље водило ка проширивању уско фолклористичких
аспеката истраживања у смеру посматрања актуелних плесних појава, као и
ка њиховом тумачењу у ширем социјалном и културном контексту.
AB  - Thanks to the zeal of the pioneers of the
ethnochoreology in Serbia, Ljubica and Danica
Janković, 2014 marks the eighty years since publishing
of their first of totally eight books of the edition
Narodne igre (Janković 1934), which is taken as the
beginning of the development of ethnochoreology as
an independent academic and scholarly discipline in the
country. However, thanks to the dedicated work of their
followers led by Olivera Mladenović, ethnochoreology
had a continuity in the following decades. Considering
the fact that she was born in 1914, the celebration of the
centenary of her birth can be joined to the great jubilee
of discipline itself. Because of her deep scientific thinking and extraordinary diligent
and hard work, Olivera Mladenovic is truly a remarkable scholar of her era. Although
restrained and with great respect for the work of her predecessors and contemporaries,
Olivera Mladenović constantly reviewed and insightfully reflected on terminological,
conceptual and methodological ethnochoreological solutions. Through opening the
historical discourse in the study, as wel as exploring contemporary dance forms, she
stepped out from the romantic folklore national orientation of the discipline and paved
the way, more precisely, anticipated future development of the ethnochoreological
scholarly thought in Serbia.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Етнокореолошка делатност Оливере Младеновић
T1  - Ethnochoreological Work of Olivera Mladenović
SP  - 235
VL  - 62
VL  - 250
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402235R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8213
ER  - 

@article{
author = "Ракочевић, Селена",
year = "2014",
abstract = "Мада је примарно завршила философски
факултет у Београду, Оливера Младеновић
(1914–1988) је током готово читавог живота
професионално била посвећена истраживању
традиционалних плесова. Приљежан, доследан
и методолошки утемељен истраживачки рад,
усмерен ка разматрању различитих аспеката
традиционалне плесне праксе, засигурно
сврстава Оливеру Младеновић у ред најзначајнијих етнокореолога у Србији.
Њен изузетан допринос развоју ове дисциплине огледа се најпре у отварању
историјског дискурса плесног истраживања кроз архивски рад, а потом и у
критичком промишљању концептуалних и терминолошких етнокореолошких
поставки, што је даље водило ка проширивању уско фолклористичких
аспеката истраживања у смеру посматрања актуелних плесних појава, као и
ка њиховом тумачењу у ширем социјалном и културном контексту., Thanks to the zeal of the pioneers of the
ethnochoreology in Serbia, Ljubica and Danica
Janković, 2014 marks the eighty years since publishing
of their first of totally eight books of the edition
Narodne igre (Janković 1934), which is taken as the
beginning of the development of ethnochoreology as
an independent academic and scholarly discipline in the
country. However, thanks to the dedicated work of their
followers led by Olivera Mladenović, ethnochoreology
had a continuity in the following decades. Considering
the fact that she was born in 1914, the celebration of the
centenary of her birth can be joined to the great jubilee
of discipline itself. Because of her deep scientific thinking and extraordinary diligent
and hard work, Olivera Mladenovic is truly a remarkable scholar of her era. Although
restrained and with great respect for the work of her predecessors and contemporaries,
Olivera Mladenović constantly reviewed and insightfully reflected on terminological,
conceptual and methodological ethnochoreological solutions. Through opening the
historical discourse in the study, as wel as exploring contemporary dance forms, she
stepped out from the romantic folklore national orientation of the discipline and paved
the way, more precisely, anticipated future development of the ethnochoreological
scholarly thought in Serbia.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Етнокореолошка делатност Оливере Младеновић, Ethnochoreological Work of Olivera Mladenović",
pages = "235",
volume = "62, 250",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402235R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8213"
}

Ракочевић, С.. (2014). Етнокореолошка делатност Оливере Младеновић. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 235.
https://doi.org/10.2298/GEI1402235R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8213

Ракочевић С. Етнокореолошка делатност Оливере Младеновић. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):235.
doi:10.2298/GEI1402235R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8213 .

Ракочевић, Селена, "Етнокореолошка делатност Оливере Младеновић" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):235,
https://doi.org/10.2298/GEI1402235R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8213 .

TY  - JOUR
AU  - Rakočević, Selena
PY  - 2014
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2014/1450-98141417219R.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3874
AB  - The Janković sisters are pioneers of ethnochoreological research in Serbia. Their
scholarly methodology is based on intenisve feld research and their development
of a unique system of dance notation, which enabled them to evolve a system of
dance analysis. The year 2014 celebrates multiple anniversaries of Ljubica and
Danica Janković, their lives and work, but most importantly, it marks the publication of the frst of eight volumes of Narodne igre, beginning an eighty year tradition
of scholarly investigation of traditional dances in Serbia. The aim of this article is
to draw attention to the Janković sisters for their major contribution in developing
ethnochoreology in Serbia.
AB  - Интересовање за истраживање традиционалног плеса у Србији може се
запазити у различитим етнографским изворима од друге половине XIX века.
Међутим, организовано и научно утемељено проучавање плеса од стране сестара Љубице и Данице Јанковић обележава 1934. година, када је објављена прва од њихових осам књига Народних игара. Сестре Јанковић су на тај начин постале пионири етнокореолошког истраживања у Србији. Њихова научничка активност укључила је развој аналитичко-дескриптивног метода кореолошког испитивања, заснованог на интензивном теренском истраживању;
објавиле су велики број радова и биле укључене у многе јавне активности
које су промовисале традиционалне плесове из многих крајева, првенствено из Србије и Македоније. Биле су високо уважене и препознате од стране
шире научне заједнице не само у Србији већ и у многим земљама Европе и
Сједињених Америчких Држава.
Године 2014. прославља се вишеструки јубилеј: осамдесет година од
објављивања прве књиге Народних игара (1934), педесет година од публиковања осме књиге Народних игара (1964), сто година од рођења (1894) и
четрдесет година од упокојења (1974) Љубице Јанковић и, најзад, четрдесет
година откако је Љубица, као плесни истраживач, постала редовни члан Српске академије наука и уметности.
Примарни циљ ове студије је да широј научној заједници представи сестре Јанковић као најзначајније личности за развој етнокореологије у Србији,
али и да преиспита њихов научни рад у светлости савремених достигнућа у
оквиру дисциплине.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Contribution of Ljubica and Danica Janković to Establishment of Ethnochoreology in Serbia as an Academic Scholarly Discipline
T1  - Допринос Љубице и Данице Јанковић установљењу етнокореологије у Србији као академске научне дисциплине
SP  - 219
EP  - 244
IS  - 17
DO  - 10.2298/MUZ1417219R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3874
ER  - 

@article{
author = "Rakočević, Selena",
year = "2014",
abstract = "The Janković sisters are pioneers of ethnochoreological research in Serbia. Their
scholarly methodology is based on intenisve feld research and their development
of a unique system of dance notation, which enabled them to evolve a system of
dance analysis. The year 2014 celebrates multiple anniversaries of Ljubica and
Danica Janković, their lives and work, but most importantly, it marks the publication of the frst of eight volumes of Narodne igre, beginning an eighty year tradition
of scholarly investigation of traditional dances in Serbia. The aim of this article is
to draw attention to the Janković sisters for their major contribution in developing
ethnochoreology in Serbia., Интересовање за истраживање традиционалног плеса у Србији може се
запазити у различитим етнографским изворима од друге половине XIX века.
Међутим, организовано и научно утемељено проучавање плеса од стране сестара Љубице и Данице Јанковић обележава 1934. година, када је објављена прва од њихових осам књига Народних игара. Сестре Јанковић су на тај начин постале пионири етнокореолошког истраживања у Србији. Њихова научничка активност укључила је развој аналитичко-дескриптивног метода кореолошког испитивања, заснованог на интензивном теренском истраживању;
објавиле су велики број радова и биле укључене у многе јавне активности
које су промовисале традиционалне плесове из многих крајева, првенствено из Србије и Македоније. Биле су високо уважене и препознате од стране
шире научне заједнице не само у Србији већ и у многим земљама Европе и
Сједињених Америчких Држава.
Године 2014. прославља се вишеструки јубилеј: осамдесет година од
објављивања прве књиге Народних игара (1934), педесет година од публиковања осме књиге Народних игара (1964), сто година од рођења (1894) и
четрдесет година од упокојења (1974) Љубице Јанковић и, најзад, четрдесет
година откако је Љубица, као плесни истраживач, постала редовни члан Српске академије наука и уметности.
Примарни циљ ове студије је да широј научној заједници представи сестре Јанковић као најзначајније личности за развој етнокореологије у Србији,
али и да преиспита њихов научни рад у светлости савремених достигнућа у
оквиру дисциплине.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Contribution of Ljubica and Danica Janković to Establishment of Ethnochoreology in Serbia as an Academic Scholarly Discipline, Допринос Љубице и Данице Јанковић установљењу етнокореологије у Србији као академске научне дисциплине",
pages = "219-244",
number = "17",
doi = "10.2298/MUZ1417219R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3874"
}

Rakočević, S.. (2014). Contribution of Ljubica and Danica Janković to Establishment of Ethnochoreology in Serbia as an Academic Scholarly Discipline. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(17), 219-244.
https://doi.org/10.2298/MUZ1417219R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3874

Rakočević S. Contribution of Ljubica and Danica Janković to Establishment of Ethnochoreology in Serbia as an Academic Scholarly Discipline. in Музикологија / Musicology. 2014;(17):219-244.
doi:10.2298/MUZ1417219R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3874 .

Rakočević, Selena, "Contribution of Ljubica and Danica Janković to Establishment of Ethnochoreology in Serbia as an Academic Scholarly Discipline" in Музикологија / Musicology, no. 17 (2014):219-244,
https://doi.org/10.2298/MUZ1417219R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3874 .