Ranković, Sanja

Link to this page

Authority KeyName Variants
771d483f-b85a-4344-a180-5660b3aff210
  • Ranković, Sanja (3)
  • Ранковић, Сања (2)
Projects

Author's Bibliography

Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices

Ranković, Sanja

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ranković, Sanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10137
AB  - Serbian musicians who were collecting different forms of traditional music at the
end of the 19th and the beginning of the 20th century were unable to make audio
recordings of the collected material. This conditioned the need to transcribe
folk melodies “by ear” during the very process of interviewing their interlocutors
or later – from memory. Methodology of transformation of sound into an adequate
graphic transcription was especially promoted by Vladimir Đorđević who,
in comparison to his predecessors, introduced numerous novelties. This article
discusses his approach to the transcription of vocal practices as applied in two
large collections: Serbian Folk Melodies (Southern Serbia) and Serbian Folk Melodies
(Pre-war Serbia). The fundaments of his work are observed through the analysis
of the manner in which Đorđević transcribed meta-data, as well as from poetic
and music texts.
AB  - Српски музичари који су се бавили сакупљањем различитих облика
традиционалне музике крајем XIX и почетком XX века, суочавали су
се с немогућношћу да звучно забележе прикупљени материјал. То је
подразумевало записивање народних мелодија „по слуху“ за време самог
испитивачког процеса, или касније – по сећању. Методологију претварања
звука у адекватан графички запис посебно је унапредио Владимир Ђорђевић
који је увео бројне новине у односу на своје претходнике и савременике. У
оквиру овог рада разматра се његов приступ транскрипцији вокалне праксе
који је примењен у две велике збирке: Српске народне мелодије (Јужна
Србија) и Српске народне мелодије (Предратна Србија). Кроз анализу
начина на који је Ђорђевић бележио метаподатке, као и поетске и музичке
текстове, сагледавају се основе његовог рада. Метаподаци су исказани
кроз исписивање (или изостављање) имена казивача, насеља у којима су
песме записане и подацима који се односе на контекст. Поетске и музичке
карактеристике песама сагледане су кроз испитивање Ђорђевићевог односа
према певаном и поетском тексту, лексемама које имају функцију рефрена,
тонском потенцијалу мелодија, интонативним одступањима, метру, ритму,
карактеру и другим извођачким особеностима.
AB  - Владимир Ђорђевић представља посвећеног сакупљача музичкофолклорне
грађе с краја XIX и почетка XX века, чија активност је била усмерена ка
документовању традиционалне музике. Иако није поседовао фонограф, те није
био у могућности да звучно сними примере традиционалног музицирања,
тежио је минуциозном записивању музичког текста радећи „по слуху“. Током
богате музичке каријере допринео je развоју методе транскрипције вокалне
праксе као специфичног процеса претварања звучног записа у графичку
слику. Основне постулате свог рада публиковао је у предговорима својих
капиталних дела: Српске народне мелодије (Јужна Србија) и Српске народне
мелодије (Предратна Србија). У њима се сагледава Ђорђевићев однос према
музичкофолклорном материјалу као материји и уздизање мелографских
начела и размишљања о специфичностима грађе. Анализом начина бележења
метаподатака, као и поетских и музичких карактеристика у назначеним делима,
запажа се да је Ђорђевић имплицирао тоналитет и повремено недоследно
излагао поетски текст, уводне сегменте мелострофа, рефрене и извике. Упркос
томе, његов допринос је изузетно значајан за развој српске транскрипције и
огледа се у: записивању метаподатака везаних за забележене примере (име и
презиме извођача, локацију одакле је песма, контекст извођења, жанр, рефрен
и друго), транскрипцију двогласних примера старије сеоске праксе, увођењу
ознака за интонативна одступања, записивању прекидања мелодије на једном
слогу (када је мелодијска цезура позиционирана у слогу) и бележењу темпа и
карактера интерпретације.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices
T1  - Допринос Владимира Р. Ђорђевића транскрипцији вокалне праксе
SP  - 51
EP  - 67
IS  - 29
DO  - 10.2298/MUZ2029051R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137
ER  - 
@article{
author = "Ranković, Sanja",
year = "2020",
abstract = "Serbian musicians who were collecting different forms of traditional music at the
end of the 19th and the beginning of the 20th century were unable to make audio
recordings of the collected material. This conditioned the need to transcribe
folk melodies “by ear” during the very process of interviewing their interlocutors
or later – from memory. Methodology of transformation of sound into an adequate
graphic transcription was especially promoted by Vladimir Đorđević who,
in comparison to his predecessors, introduced numerous novelties. This article
discusses his approach to the transcription of vocal practices as applied in two
large collections: Serbian Folk Melodies (Southern Serbia) and Serbian Folk Melodies
(Pre-war Serbia). The fundaments of his work are observed through the analysis
of the manner in which Đorđević transcribed meta-data, as well as from poetic
and music texts., Српски музичари који су се бавили сакупљањем различитих облика
традиционалне музике крајем XIX и почетком XX века, суочавали су
се с немогућношћу да звучно забележе прикупљени материјал. То је
подразумевало записивање народних мелодија „по слуху“ за време самог
испитивачког процеса, или касније – по сећању. Методологију претварања
звука у адекватан графички запис посебно је унапредио Владимир Ђорђевић
који је увео бројне новине у односу на своје претходнике и савременике. У
оквиру овог рада разматра се његов приступ транскрипцији вокалне праксе
који је примењен у две велике збирке: Српске народне мелодије (Јужна
Србија) и Српске народне мелодије (Предратна Србија). Кроз анализу
начина на који је Ђорђевић бележио метаподатке, као и поетске и музичке
текстове, сагледавају се основе његовог рада. Метаподаци су исказани
кроз исписивање (или изостављање) имена казивача, насеља у којима су
песме записане и подацима који се односе на контекст. Поетске и музичке
карактеристике песама сагледане су кроз испитивање Ђорђевићевог односа
према певаном и поетском тексту, лексемама које имају функцију рефрена,
тонском потенцијалу мелодија, интонативним одступањима, метру, ритму,
карактеру и другим извођачким особеностима., Владимир Ђорђевић представља посвећеног сакупљача музичкофолклорне
грађе с краја XIX и почетка XX века, чија активност је била усмерена ка
документовању традиционалне музике. Иако није поседовао фонограф, те није
био у могућности да звучно сними примере традиционалног музицирања,
тежио је минуциозном записивању музичког текста радећи „по слуху“. Током
богате музичке каријере допринео je развоју методе транскрипције вокалне
праксе као специфичног процеса претварања звучног записа у графичку
слику. Основне постулате свог рада публиковао је у предговорима својих
капиталних дела: Српске народне мелодије (Јужна Србија) и Српске народне
мелодије (Предратна Србија). У њима се сагледава Ђорђевићев однос према
музичкофолклорном материјалу као материји и уздизање мелографских
начела и размишљања о специфичностима грађе. Анализом начина бележења
метаподатака, као и поетских и музичких карактеристика у назначеним делима,
запажа се да је Ђорђевић имплицирао тоналитет и повремено недоследно
излагао поетски текст, уводне сегменте мелострофа, рефрене и извике. Упркос
томе, његов допринос је изузетно значајан за развој српске транскрипције и
огледа се у: записивању метаподатака везаних за забележене примере (име и
презиме извођача, локацију одакле је песма, контекст извођења, жанр, рефрен
и друго), транскрипцију двогласних примера старије сеоске праксе, увођењу
ознака за интонативна одступања, записивању прекидања мелодије на једном
слогу (када је мелодијска цезура позиционирана у слогу) и бележењу темпа и
карактера интерпретације.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices, Допринос Владимира Р. Ђорђевића транскрипцији вокалне праксе",
pages = "51-67",
number = "29",
doi = "10.2298/MUZ2029051R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137"
}
Ranković, S.. (2020). Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(29), 51-67.
https://doi.org/10.2298/MUZ2029051R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137
Ranković S. Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices. in Musicology. 2020;(29):51-67.
doi:10.2298/MUZ2029051R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137 .
Ranković, Sanja, "Vladimir R. Đorđević’s Contribution to the Transcription of Vocal Practices" in Musicology, no. 29 (2020):51-67,
https://doi.org/10.2298/MUZ2029051R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10137 .

Марија Думнић Вилотијевић Звуци носталгије: Историја староградске музике у Србији. Београд: Чигоја штампа, Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-531-0502-0

Ранковић, Сања

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ранковић, Сања
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8898
AB  - Научна делатност Марије Думнић Вилотијевић последњих година обележена је
преданим радом на расветљавању урбаних музичких традиција, о чему сведочи
и студија Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији, у којој је први
пут у српској етномузикологији целовито представљена ова комплексна тема.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Марија Думнић Вилотијевић Звуци носталгије: Историја староградске музике у Србији. Београд: Чигоја штампа, Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-531-0502-0
SP  - 277
EP  - 280
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8898
ER  - 
@article{
author = "Ранковић, Сања",
year = "2020",
abstract = "Научна делатност Марије Думнић Вилотијевић последњих година обележена је
преданим радом на расветљавању урбаних музичких традиција, о чему сведочи
и студија Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији, у којој је први
пут у српској етномузикологији целовито представљена ова комплексна тема.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Марија Думнић Вилотијевић Звуци носталгије: Историја староградске музике у Србији. Београд: Чигоја штампа, Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-531-0502-0",
pages = "277-280",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8898"
}
Ранковић, С.. (2020). Марија Думнић Вилотијевић Звуци носталгије: Историја староградске музике у Србији. Београд: Чигоја штампа, Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-531-0502-0. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 277-280.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8898
Ранковић С. Марија Думнић Вилотијевић Звуци носталгије: Историја староградске музике у Србији. Београд: Чигоја штампа, Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-531-0502-0. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):277-280.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8898 .
Ранковић, Сања, "Марија Думнић Вилотијевић Звуци носталгије: Историја староградске музике у Србији. Београд: Чигоја штампа, Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-531-0502-0" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):277-280,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8898 .

Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје

Ранковић, Сања

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Ранковић, Сања
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2016/1450-98141620101R.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3817
AB  - Продор турске империје на Балканско полуострво довео је до исламизације
становништва и стварања специфичних културних услова, нарочито код оних
заједница које су сачувале и неке навике из периода хришћанства. У области
Гора, на обронцима Шар-планине, живи становништво чији говор припада
групи словенских језика и које у својој обредно-обичајној пракси светкује
исламске и поједине хришћанске празнике: сунет, Бајрам, Божић, Ђурђевдан
и друге. У светлу овако специфичних културних околности сложеног идентитета, рад разматра музичкофолклорну грађу Горе кроз контекст и текст. У
оквиру сагледавања музичког корпуса разазнају се поједини елементи који
упућују на период пре прихватања ислама, као и на сфeру турско-источњачких културних утицаја.
AB  - Located at the southernmost part of Kosovo and Metohiјa, on the slopes of the
Sharr Mountains, Gora represents a place once inhabited by the Serbian Orthodox
population, who converted to Islam under the Turkish occupation of the Balkans.
The faith conversion began in the 16th and ended in the 19th century, at which point
there had still been some remains of Orthodox churches left on the territory of Gora.
The acceptance of the new religion and other values passed on by the Ottoman
Empire brought about changes in terms of identity, so, nowadays, inhabitants identify
themselves as the Goranci/Gorani people. To this very day, their cultural matrix
reflects a combination of musical creations which probably preceded the change of
religion as well as those variations established by the Turkish domination. These
phenomena can be tracked on the level of both their context and the musical text.
The Gorani celebrate Christian holidays (Christmas and St George’s Day), and
keep those holidays that are part of Islamic practice (Sunnah and Bayram). As an
example of an older, traditional manner of musical expression, the two-part “aloud”
(na glas) singing has a dominant second interval in a narrow tonal ambitus and a free
metro-rhythmical organization. This form of singing is usually shaped into octosyllable
and it is characterized by text improvisation which happens simultaneously with a
certain action. Its interpretation is associated with St George’s Day, wedding, Sunnah,
and other holidays. Songs that accompany the dance are sung in a heterophonic
manner or in unison, accompanied by the tambourine (emic term: daire or def). Unlike
the two-part “aloud” singing, performing the songs in unison with the tambourine and
dance has wider tonal systems with a periodical case of an excessive second.
However, the very emergence of numerous instruments such as the tambourine,
kaval, tambura and zurla, shows a considerable Turkish-Eastern influence.
This influence is especially noticeable in the Romani “musicking” using zurla,
which typically involves a combination of traditional music of different nations,
predominantly Turkish and Albanian. Turkish influence tied to instrumental music
was conveyed to the vocal singing, particularly to singing songs together with using
the tambourine while dancing, as well as to singing to the accompaniment of the
tambura. Within these modes of musical performance, asymmetrical rhythms are
used, along with the augmented second, which ethnomusicological literature often
cites as an element of Oriental culture.
By overviewing the Gorani musical practice and the “otherness” in diachrony,
it is evident that what was known as otherness in the past now represents an integral
part of the identity. The practices established before Islam, as well as those brought
by this religion, are manifested in terms of context and text. It is obvious that the
Gorani people have created their own musical uniqueness throughout the centuries
of cultural turmoil.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје
T1  - Traditional Music of Prizren Gora in the Shadow of the Ottoman Empire
SP  - 101
EP  - 132
IS  - 20
DO  - 10.2298/MUZ1620101R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817
ER  - 
@article{
author = "Ранковић, Сања",
year = "2016",
abstract = "Продор турске империје на Балканско полуострво довео је до исламизације
становништва и стварања специфичних културних услова, нарочито код оних
заједница које су сачувале и неке навике из периода хришћанства. У области
Гора, на обронцима Шар-планине, живи становништво чији говор припада
групи словенских језика и које у својој обредно-обичајној пракси светкује
исламске и поједине хришћанске празнике: сунет, Бајрам, Божић, Ђурђевдан
и друге. У светлу овако специфичних културних околности сложеног идентитета, рад разматра музичкофолклорну грађу Горе кроз контекст и текст. У
оквиру сагледавања музичког корпуса разазнају се поједини елементи који
упућују на период пре прихватања ислама, као и на сфeру турско-источњачких културних утицаја., Located at the southernmost part of Kosovo and Metohiјa, on the slopes of the
Sharr Mountains, Gora represents a place once inhabited by the Serbian Orthodox
population, who converted to Islam under the Turkish occupation of the Balkans.
The faith conversion began in the 16th and ended in the 19th century, at which point
there had still been some remains of Orthodox churches left on the territory of Gora.
The acceptance of the new religion and other values passed on by the Ottoman
Empire brought about changes in terms of identity, so, nowadays, inhabitants identify
themselves as the Goranci/Gorani people. To this very day, their cultural matrix
reflects a combination of musical creations which probably preceded the change of
religion as well as those variations established by the Turkish domination. These
phenomena can be tracked on the level of both their context and the musical text.
The Gorani celebrate Christian holidays (Christmas and St George’s Day), and
keep those holidays that are part of Islamic practice (Sunnah and Bayram). As an
example of an older, traditional manner of musical expression, the two-part “aloud”
(na glas) singing has a dominant second interval in a narrow tonal ambitus and a free
metro-rhythmical organization. This form of singing is usually shaped into octosyllable
and it is characterized by text improvisation which happens simultaneously with a
certain action. Its interpretation is associated with St George’s Day, wedding, Sunnah,
and other holidays. Songs that accompany the dance are sung in a heterophonic
manner or in unison, accompanied by the tambourine (emic term: daire or def). Unlike
the two-part “aloud” singing, performing the songs in unison with the tambourine and
dance has wider tonal systems with a periodical case of an excessive second.
However, the very emergence of numerous instruments such as the tambourine,
kaval, tambura and zurla, shows a considerable Turkish-Eastern influence.
This influence is especially noticeable in the Romani “musicking” using zurla,
which typically involves a combination of traditional music of different nations,
predominantly Turkish and Albanian. Turkish influence tied to instrumental music
was conveyed to the vocal singing, particularly to singing songs together with using
the tambourine while dancing, as well as to singing to the accompaniment of the
tambura. Within these modes of musical performance, asymmetrical rhythms are
used, along with the augmented second, which ethnomusicological literature often
cites as an element of Oriental culture.
By overviewing the Gorani musical practice and the “otherness” in diachrony,
it is evident that what was known as otherness in the past now represents an integral
part of the identity. The practices established before Islam, as well as those brought
by this religion, are manifested in terms of context and text. It is obvious that the
Gorani people have created their own musical uniqueness throughout the centuries
of cultural turmoil.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје, Traditional Music of Prizren Gora in the Shadow of the Ottoman Empire",
pages = "101-132",
number = "20",
doi = "10.2298/MUZ1620101R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817"
}
Ранковић, С.. (2016). Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(20), 101-132.
https://doi.org/10.2298/MUZ1620101R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817
Ранковић С. Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје. in Музикологија / Musicology. 2016;(20):101-132.
doi:10.2298/MUZ1620101R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817 .
Ранковић, Сања, "Традиционална музика Призренске Горе у сенци Отоманске империје" in Музикологија / Musicology, no. 20 (2016):101-132,
https://doi.org/10.2298/MUZ1620101R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3817 .
2

Jelena Jovanović (prir.): Sa Oplenca kliknu vila - tradicionalne pesme, KUD "Oplenac", Topola, 2007

Ranković, Sanja

(2008)

TY  - JOUR
AU  - Ranković, Sanja
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2659
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Jelena Jovanović (prir.): Sa Oplenca kliknu vila - tradicionalne pesme, KUD "Oplenac", Topola, 2007
SP  - 311
EP  - 313
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2659
ER  - 
@article{
author = "Ranković, Sanja",
year = "2008",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Jelena Jovanović (prir.): Sa Oplenca kliknu vila - tradicionalne pesme, KUD "Oplenac", Topola, 2007",
pages = "311-313",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2659"
}
Ranković, S.. (2008). Jelena Jovanović (prir.): Sa Oplenca kliknu vila - tradicionalne pesme, KUD "Oplenac", Topola, 2007. in Музикологија / Musicology(8), 311-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2659
Ranković S. Jelena Jovanović (prir.): Sa Oplenca kliknu vila - tradicionalne pesme, KUD "Oplenac", Topola, 2007. in Музикологија / Musicology. 2008;(8):311-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2659 .
Ranković, Sanja, "Jelena Jovanović (prir.): Sa Oplenca kliknu vila - tradicionalne pesme, KUD "Oplenac", Topola, 2007" in Музикологија / Musicology, no. 8 (2008):311-313,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2659 .

Jelena Jovanović (prir.): Šta se čuje kroz goru zelenu? - pevačka i sviračka tradicija Gornje Jasenice, Muzikološki institut SANU, Beograd, 2007

Ranković, Sanja

(2008)

TY  - JOUR
AU  - Ranković, Sanja
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2658
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Jelena Jovanović (prir.): Šta se čuje kroz goru zelenu? - pevačka i sviračka tradicija Gornje Jasenice, Muzikološki institut SANU, Beograd, 2007
SP  - 307
EP  - 310
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2658
ER  - 
@article{
author = "Ranković, Sanja",
year = "2008",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Jelena Jovanović (prir.): Šta se čuje kroz goru zelenu? - pevačka i sviračka tradicija Gornje Jasenice, Muzikološki institut SANU, Beograd, 2007",
pages = "307-310",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2658"
}
Ranković, S.. (2008). Jelena Jovanović (prir.): Šta se čuje kroz goru zelenu? - pevačka i sviračka tradicija Gornje Jasenice, Muzikološki institut SANU, Beograd, 2007. in Музикологија / Musicology(8), 307-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2658
Ranković S. Jelena Jovanović (prir.): Šta se čuje kroz goru zelenu? - pevačka i sviračka tradicija Gornje Jasenice, Muzikološki institut SANU, Beograd, 2007. in Музикологија / Musicology. 2008;(8):307-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2658 .
Ranković, Sanja, "Jelena Jovanović (prir.): Šta se čuje kroz goru zelenu? - pevačka i sviračka tradicija Gornje Jasenice, Muzikološki institut SANU, Beograd, 2007" in Музикологија / Musicology, no. 8 (2008):307-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2658 .