Терзић, Драган

Link to this page

Authority KeyName Variants
c8a258f6-8c95-4be7-b7ed-b79d91db4980
  • Терзић, Драган (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије

Лазаревић, Ратко; Радовић, Чеда; Терзић, Драган

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Лазаревић, Ратко
AU  - Радовић, Чеда
AU  - Терзић, Драган
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16121
AB  - Животиње представљају извор који се непрекидно обнавља и
користе и друге изворе који се обнављају – биљке да би произвеле производе
за људску исхрану и услуге. Поред тога, стајско ђубриво које животиње
производе, помаже и чува плодност земљишта чиме се обезбеђује бржи развој
и дужи опстанак биљака. Међутим, најважнији допринос гајених животиња је
производња анималних производа (млеко, месо, јаја), као и извор протеина за
исхрану људи. Садашње стање нашег сточарства забрињава јер располажемо
са 893.000 грла говеда; 2,9 милиона грла свиња; 1,7 милиона грла оваца и око
20 милиона грла живине (2018. год.). Производимо 1,5 милијарди килограма
млека 460.000 тона меса и око 1,5 милијарди комада јаја, док на једном хектару
обрадиве површине гајимо 0,26 грла говеда; 0,86 грла свиња; 0,50 грла оваца и
6,4 грла живине. За одрживи развој нашег агрокомплекса и села потребно је
гајити око 3,5 милиона условних грла, односно, најмање једно условно грло на
1 хектар обрадиве површине или 1,3 условна грла на 1 хектар ораница. Овај
број животиња гајио би следећи број фармера: говеда – 44.600 фармера; свиње
– 14.200 фармера; овце – 23.400 фармера и живина – 10.000 фармера, укупно
око 92.000 робних фармера. Одрживо сточарство треба да оствари производњу
млека од преко 2,5 милиона тона, меса 980 000 тона, јаја 2,4 милијарде комада
и стајњака око 7000–10.000 по 1 хектару ораница. Годишњи извоз свих врста
меса треба да достигне око 400.000 тона, а потрошња по становнику око 80 кг.
Укупна годишња вредност фармског сточарства Србије треба да износи око 500
милијарди динара, односно, преко 4 милијарде евра, а извоз око 1,5 милијарди
евра. Сточарство треба у структури пољопривреде да учествује са између 55‒60%.
И на крају, нема развијене пољопривреде, а још мање, развијеног села, ако је
сточарство неразвијено.
AB  - For a sustainable development of our agriculture and rural areas in а harmonised
relationship between vegetable and livestock production we should
raise about three and a half million domestic animals or one animal per hectare
of arable land.
The state is not a producer of food but the measures that the state undertakes
significantly contribute to increase of productivity and overall efficacy
of agricultural estate. The state should by certain means stimulate practical,
applicable knowledge and innovations in agriculture in order to increase productivity,
competitiveness and economy as well as rational use of resources in
production. The state strategy should be directed towards faster development of
ecological production of food and to more significant price supports particu larly to hilly-mountainous regions and border territories and to support faster
development of traditional technologies of making brined cheese, hard cheese
(kackavalj) and special dry meat products made from beef, pork and mutton.
Revival and development of village and keeping the young people in the
village is a priority task for rural regions which should be carried out through
investments into the programmes of development of agriculture and agricultural
estates, introduction of modern technology in production, development of
infrastructure, investments into production and processing industry, eco-rural
tourism and other activities with a view of realising higher profit of agricultural
estates and better quality living standards in the villages.
For our country an organised farm animal husbandry represents a potential
for development of overall agrarian complex and it is the cheapest government
investment in development of overall economy and fastest and safest way
for villages to revive and develop. In addition, it ensures that farms be inherited
and succeeded from one generation to another and helps prevent young people
from leaving the village.
In the structure of our agriculture an animal husbandry should account for
about 55-60 per cent instead of today’s 30 per cent. The agricultural profession
should be much more respected and domestic knowledge should be incorporated
into production process. Organised animal husbandry in rural areas should
be united – connected into a chain of processing industry, trade and export
while farmer should be a respected and honoured person.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
T1  - Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије
T1  - Livestock fund indispensable for sustainable development of agriculture and village of Serbia
SP  - 23
EP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121
ER  - 
@conference{
author = "Лазаревић, Ратко and Радовић, Чеда and Терзић, Драган",
year = "2022",
abstract = "Животиње представљају извор који се непрекидно обнавља и
користе и друге изворе који се обнављају – биљке да би произвеле производе
за људску исхрану и услуге. Поред тога, стајско ђубриво које животиње
производе, помаже и чува плодност земљишта чиме се обезбеђује бржи развој
и дужи опстанак биљака. Међутим, најважнији допринос гајених животиња је
производња анималних производа (млеко, месо, јаја), као и извор протеина за
исхрану људи. Садашње стање нашег сточарства забрињава јер располажемо
са 893.000 грла говеда; 2,9 милиона грла свиња; 1,7 милиона грла оваца и око
20 милиона грла живине (2018. год.). Производимо 1,5 милијарди килограма
млека 460.000 тона меса и око 1,5 милијарди комада јаја, док на једном хектару
обрадиве површине гајимо 0,26 грла говеда; 0,86 грла свиња; 0,50 грла оваца и
6,4 грла живине. За одрживи развој нашег агрокомплекса и села потребно је
гајити око 3,5 милиона условних грла, односно, најмање једно условно грло на
1 хектар обрадиве површине или 1,3 условна грла на 1 хектар ораница. Овај
број животиња гајио би следећи број фармера: говеда – 44.600 фармера; свиње
– 14.200 фармера; овце – 23.400 фармера и живина – 10.000 фармера, укупно
око 92.000 робних фармера. Одрживо сточарство треба да оствари производњу
млека од преко 2,5 милиона тона, меса 980 000 тона, јаја 2,4 милијарде комада
и стајњака око 7000–10.000 по 1 хектару ораница. Годишњи извоз свих врста
меса треба да достигне око 400.000 тона, а потрошња по становнику око 80 кг.
Укупна годишња вредност фармског сточарства Србије треба да износи око 500
милијарди динара, односно, преко 4 милијарде евра, а извоз око 1,5 милијарди
евра. Сточарство треба у структури пољопривреде да учествује са између 55‒60%.
И на крају, нема развијене пољопривреде, а још мање, развијеног села, ако је
сточарство неразвијено., For a sustainable development of our agriculture and rural areas in а harmonised
relationship between vegetable and livestock production we should
raise about three and a half million domestic animals or one animal per hectare
of arable land.
The state is not a producer of food but the measures that the state undertakes
significantly contribute to increase of productivity and overall efficacy
of agricultural estate. The state should by certain means stimulate practical,
applicable knowledge and innovations in agriculture in order to increase productivity,
competitiveness and economy as well as rational use of resources in
production. The state strategy should be directed towards faster development of
ecological production of food and to more significant price supports particu larly to hilly-mountainous regions and border territories and to support faster
development of traditional technologies of making brined cheese, hard cheese
(kackavalj) and special dry meat products made from beef, pork and mutton.
Revival and development of village and keeping the young people in the
village is a priority task for rural regions which should be carried out through
investments into the programmes of development of agriculture and agricultural
estates, introduction of modern technology in production, development of
infrastructure, investments into production and processing industry, eco-rural
tourism and other activities with a view of realising higher profit of agricultural
estates and better quality living standards in the villages.
For our country an organised farm animal husbandry represents a potential
for development of overall agrarian complex and it is the cheapest government
investment in development of overall economy and fastest and safest way
for villages to revive and develop. In addition, it ensures that farms be inherited
and succeeded from one generation to another and helps prevent young people
from leaving the village.
In the structure of our agriculture an animal husbandry should account for
about 55-60 per cent instead of today’s 30 per cent. The agricultural profession
should be much more respected and domestic knowledge should be incorporated
into production process. Organised animal husbandry in rural areas should
be united – connected into a chain of processing industry, trade and export
while farmer should be a respected and honoured person.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године",
title = "Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије, Livestock fund indispensable for sustainable development of agriculture and village of Serbia",
pages = "23-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121"
}
Лазаревић, Р., Радовић, Ч.,& Терзић, Д.. (2022). Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије. in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 23-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121
Лазаревић Р, Радовић Ч, Терзић Д. Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије. in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године. 2022;:23-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121 .
Лазаревић, Ратко, Радовић, Чеда, Терзић, Драган, "Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије" in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године (2022):23-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121 .

Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења

Терзић, Драган; Стошић, Милорад; Лазаревић, Ратко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Терзић, Драган
AU  - Стошић, Милорад
AU  - Лазаревић, Ратко
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13195
AB  - Травњаци у Србији као природни ресурс чине велики производни потенцијал који је недовољно искоришћен за развој и унапређење
сточарства, посебно у брдско-планинском подручју. У раду су анализирани ограничавајући фактори, досадашња истраживања и могућности унапређења продуктивности и искоришћавања травњака.
Израженом депопулацијом свих подручја Србије, а посебно брдско-планинских, све веће површине травњака се не користе, јер је дошло до значајног
пада броја стоке. Ово доводи до њихове флористичке деградације, изражене
кроз велико закоровљавање и повратак према жбунастој и шумској вегетацији. Доминира производња у којој се остварују мали приноси са природних травњака, недовољна је заступљеност сејаних травњака, неадекватно је
њихово искоришћавање због касне косидбе, мало је учешће комбинованог
начина искоришћавања и планске испаше. Бољим искоришћавањем и већом
производњом на травњацима може се производити знатно већа количина
меса и млека. Бројни резултати досадашњих истраживања показују да се
производња на травњацима у кратком року може вишеструко повећати без
нарушавања успостављене природне равнотеже и штетног утицаја на животну средину. Производња се може увећати првенствено применом минералних ђубрива и заснивањем сејаних травњака. Постоје значајне могућности за
унапређење искоришћавања травњака, менаџмента испаше и конзервисања
биомасе. Поред тога, на анализираном подручју постоје и бројне друге могућности које нуде аутохтоне технологије, сеоски туризам, органска производња и др. Изазов је како претворити постојеће стање у нове могућности.
Пољопривредна газдинства су мале економске снаге и потребно је створити повољно и подстицајно окружење за увођење иновација, заједничко коришћење ресурса и искоришћавање нових могућности.
AB  - Grasslands in Serbia cover almost every third hectare of agricultural land,
and in the mountainous area they are the main or sole source of fodder. They are,
however, underutilized. In recent decades, the abandonment of natural grasslands
has been pronounced, leading to their floristic degradation, expressed through
extensive weeding and return to shrubby and forest vegetation.
Areas where grassland is present should be developed because they provide
available land, production that can be multiplied in a short period of time without
adverse effects on the environment, also they have the tradition of cattle and sheep
farming, preserved autochthonous technologies and ecological conditions that
enable the production of organic food and open large market opportunities in the
export of meat and dairy products.
Production on grasslands can be multiplied by rational application of
fertilizers, establishment of sown grasslands, liming, improvement of grassland
utilization, grazing management and conservation of biomass.
Yields on natural grasslands are extremely low, but with adequate
fertilization they can be multiplied. Fertilizers do not have the same impact in all
communities. In addition, single association does not respond in the same way to
the application of mineral fertilizers. Based on years of research, nutrient levels
for natural grasslands in Serbia should range between 40‒120 kg/ha N, 20‒50
kg/ha and 20‒50 kg/ha K. For sown grasslands in the first year or establishment
year, the amount of nitrogen should be 30‒60 kg/ha, and in the following years,
depending on the botanical composition of the grassland, 60‒150 N kg/ha-1. The
N: P: K ratio should be 2‒3: 1: 1. Significant opportunities exist with greater use
of combined utilization and establishment of sown grasslands. Sown grasslands
have the potential for significantly higher biomass production, productivity and
quality are directly correlated with the share of leguminous plants in the mixture.
Farms/agricultural holdings are of small economic power, and a favorable
and stimulating environment needs to be created in order to introduce innovation,
share resources and take advantage of new opportunities. Additional efforts are
needed from all stakeholders in improving the functionality of the innovation
system and introducing new approaches to research and development.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Рационално коришћење земљишта и вода у Србији
T1  - Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења
T1  - Grasslands, an underutilized resource of Serbia: limiting factors and opportunities for improvement
SP  - 277
EP  - 299
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195
ER  - 
@article{
author = "Терзић, Драган and Стошић, Милорад and Лазаревић, Ратко",
year = "2021",
abstract = "Травњаци у Србији као природни ресурс чине велики производни потенцијал који је недовољно искоришћен за развој и унапређење
сточарства, посебно у брдско-планинском подручју. У раду су анализирани ограничавајући фактори, досадашња истраживања и могућности унапређења продуктивности и искоришћавања травњака.
Израженом депопулацијом свих подручја Србије, а посебно брдско-планинских, све веће површине травњака се не користе, јер је дошло до значајног
пада броја стоке. Ово доводи до њихове флористичке деградације, изражене
кроз велико закоровљавање и повратак према жбунастој и шумској вегетацији. Доминира производња у којој се остварују мали приноси са природних травњака, недовољна је заступљеност сејаних травњака, неадекватно је
њихово искоришћавање због касне косидбе, мало је учешће комбинованог
начина искоришћавања и планске испаше. Бољим искоришћавањем и већом
производњом на травњацима може се производити знатно већа количина
меса и млека. Бројни резултати досадашњих истраживања показују да се
производња на травњацима у кратком року може вишеструко повећати без
нарушавања успостављене природне равнотеже и штетног утицаја на животну средину. Производња се може увећати првенствено применом минералних ђубрива и заснивањем сејаних травњака. Постоје значајне могућности за
унапређење искоришћавања травњака, менаџмента испаше и конзервисања
биомасе. Поред тога, на анализираном подручју постоје и бројне друге могућности које нуде аутохтоне технологије, сеоски туризам, органска производња и др. Изазов је како претворити постојеће стање у нове могућности.
Пољопривредна газдинства су мале економске снаге и потребно је створити повољно и подстицајно окружење за увођење иновација, заједничко коришћење ресурса и искоришћавање нових могућности., Grasslands in Serbia cover almost every third hectare of agricultural land,
and in the mountainous area they are the main or sole source of fodder. They are,
however, underutilized. In recent decades, the abandonment of natural grasslands
has been pronounced, leading to their floristic degradation, expressed through
extensive weeding and return to shrubby and forest vegetation.
Areas where grassland is present should be developed because they provide
available land, production that can be multiplied in a short period of time without
adverse effects on the environment, also they have the tradition of cattle and sheep
farming, preserved autochthonous technologies and ecological conditions that
enable the production of organic food and open large market opportunities in the
export of meat and dairy products.
Production on grasslands can be multiplied by rational application of
fertilizers, establishment of sown grasslands, liming, improvement of grassland
utilization, grazing management and conservation of biomass.
Yields on natural grasslands are extremely low, but with adequate
fertilization they can be multiplied. Fertilizers do not have the same impact in all
communities. In addition, single association does not respond in the same way to
the application of mineral fertilizers. Based on years of research, nutrient levels
for natural grasslands in Serbia should range between 40‒120 kg/ha N, 20‒50
kg/ha and 20‒50 kg/ha K. For sown grasslands in the first year or establishment
year, the amount of nitrogen should be 30‒60 kg/ha, and in the following years,
depending on the botanical composition of the grassland, 60‒150 N kg/ha-1. The
N: P: K ratio should be 2‒3: 1: 1. Significant opportunities exist with greater use
of combined utilization and establishment of sown grasslands. Sown grasslands
have the potential for significantly higher biomass production, productivity and
quality are directly correlated with the share of leguminous plants in the mixture.
Farms/agricultural holdings are of small economic power, and a favorable
and stimulating environment needs to be created in order to introduce innovation,
share resources and take advantage of new opportunities. Additional efforts are
needed from all stakeholders in improving the functionality of the innovation
system and introducing new approaches to research and development.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Рационално коришћење земљишта и вода у Србији",
title = "Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења, Grasslands, an underutilized resource of Serbia: limiting factors and opportunities for improvement",
pages = "277-299",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195"
}
Терзић, Д., Стошић, М.,& Лазаревић, Р.. (2021). Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења. in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији
Београд : Српска академија наука и уметности., 277-299.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195
Терзић Д, Стошић М, Лазаревић Р. Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења. in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији. 2021;:277-299.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195 .
Терзић, Драган, Стошић, Милорад, Лазаревић, Ратко, "Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији (2021):277-299,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195 .